Zašto je samo mesec dana pre nastavka dijaloga između Beograda i Prištine kosovska vlada odlučila da se upusti u veliki rizik pokušavši da preuzme dva prelaza na severu Kosova – Jarinje i Brnjak? Hoće li se tenzije povećavati ili stišavati i kako će se opasne tenzije u prethodna dva dana odraziti na nastavak dijaloga između Kosova i Srbije? Na ova i druga pitanja odgovara Eric Gordy, profesor Univerzitetskog koledža u Londonu i direktor Centra za jugoistočnoevropske studije tog univerziteta.
Gordy: Moj utisak je da je kosovska vlada sličnu strategiju – da sama preduzima neke akcije kad je bivala u krizi - testirala i ranije. To je, međutim, činila zato što je verovala da će je, šta god da uradi, podržati, ako ne baš Evropska unija, ono Sjedinjene Države i Velika Britanija. A te dve zemlje su zaista uvek Prištinu i podržavale. U tom smislu, i sada je postojao osećaj da će eskalacija tenzija naići na neku podršku.
Gordy: Da, sličnu izjavu je dao i Andy McGaffi, šef Međunarodne civilne kancelarije. On je takođe podržao pravo kosovske vlade da zauzme granične prelaze. Rekao bih da nam ovo govori nešto što smo i pre toga znali – naime, da o Kosovu ne postoji jedinstven stav unutar Evropske unije. Još nešto je u ovom kontekstu važno, a to je da je zvanična pozicija Evropske unije da podržava dijalog između Beograda i Prištine.
Moguće je i da je i ishod dosadašnjih razgovora imao nekog uticaja da se desi to što se desilo. Naime, rezultati prve runde dijaloga koji nisu bilo preterano ambiciozni. Uz to, čim je ta runda bila završena, počeo je nesporazum između Beograda i Prištine o tome o čemu su se zaista dogovorili. Ono što se iz toga može zaključiti jeste da je Beograd time slao poruku Evropskoj uniji da ga je mnogo politički koštalo postizanje sporazuma sa Prištinom. Na drugoj strani, na Kosovu, veoma su snažna neslaganja između Tačijeve vlade koja više naginje eskalaciji tenzija i Predsednice, koja ide više za tim da čini ustupke i sklapa sporazume, ali nema za to političku bazu, odnosno, uticaj. Dakle, moguće je da je Tači ovim potezima poručio Predsednici da ne pokušava sama, bez njegove i podrške vladajućih stranaka, da čini korake ka sporazumima, dijalogu i Evropskoj uniji.
Gordy: Rekao bih da je to način kako se politički proces odvija. Obe strane su razočarane pregovorima, tako da pokušavaju da ostvare neku prednost tako što stvaraju činjenice na terenu, situaciju svršenog čina, pre nego što ponovo sednu za pregovarački sto. Mislim da u Prištini može da se oseti veliki stepen frustracije dosadašnjim rezultatima dijaloga. Nakon poslednje runde razgovora, oni su poverovali da imaju sporazume o nekim praktičnim problemima, a onda je srpska vlada počela da zateže. Dakle, moguće je da su frustracija i gubljenje nade u to da će se u dijalogu sa Beogradom postići željeni napredak uticali na ovakav tok događaja. Međutim, uprkos tome, mislim da je Kosovo napravilo užasnu grešku. Ovo što je učinilo dalo je veoma moćan argument srpskoj vladi. Ova može da kaže Evropskoj uniji da je vodila dijalog sa Kosovom uprkos tome što u Srbiji ogroman deo javnosti taj dijalog ne podržava, a da je sada izašlo na videlo da ni strana sa kojom se razgovara ne podržava taj dijalog.
Nepoverenje će postajati sve dublje
Gordy: To je jedino saopštenje Sjedinjenih Američkih Država i ono što upada u oči jeste da je veoma, veoma mlako.
Gordy: Pa, ono što mu nedostaje jeste stav prema tome da li je akcija (Prištine) bila opravdana ili ne. Ja bih očekivao njenu osudu.
Gordy: Pa, mislim da je to jedina izjava koju je on sa svoje pozicije mogao da da.
Gordy: Pa, mora postojati neko objašnjenje za takvu vrstu dramatične izjave, ali bih rekao da je Tadić, u suštini, napravio računicu - kojoj se ne može ni zameriti da je netačna – naime, da će mere koje je preduzelo međunarodno oslabiti poziciju Kosova.
Ono, međutim, što nisam, a očekivao sam da ću čuti, jeste jasan stav političkih aktera i u Beogradu i u Prištini da postoji potreba za sporazumnim rešenjima i da eskalacija tenzija nije ni u čijem interesu. Stoga što, ako realistički analizirate situaciju, Srbija očekuje da će postići napredak i dobiti status kandidata za EU. Ona je postigla veliki uspeh prošle nedelje uhapsivši i isporučivši poslednjeg haškog optuženika. To je svakako poboljšalo njen položaj, ali nema šanse da Evropska unija dodeliti kandidaturu i nastavi da približava svojim redovima zemlju koja ima trajni granični problem sa susedom.
Gordy: Pomenuo bih u ovom kontekstu iznenađujuće komentare gospodina Stefanovića nakon razgovora. Rekao je da je dijalog sa predstavnicima Prištine bio poput razgovora sa Marsovcima, da uopšte nije imao osećaj da pričaju istim jezikom niti o istim stvarima. To je zaista bila veoma čudna retorika, posebno što je dolazila od pregovarača koji je upravo postigao sporazum. Ono što se iz ovoga vidi jeste manjak poverenja između strana u razgovoru, a to nepoverenje će postajati sve dublje. Uz to, povećava se i frustracija zbog nesigurnosti da će ono što je u poslednjoj rundi dogovoreno biti uopšte implementirano, tako da će dalji razgovor teći uz osećaj nepoverenja da će zaživeti i svi naredni dogovori.
Gordy: Biće potrebni ogromni napori Evropske unije da se postignu novi sporazumi, ali će takođe biti nužni i gestovi dobre volje obeju strana, i Srbije i Kosova, koji pokazuju da su odlučne da ostvaruju napredak dijalogom, a ne drugim sredstvima.
RSE: Gospodine Gordy, da li je prema vašem mišljenju Priština samostalno donela odluku pokušavši iznenadnom akcijom da preuzme dva prelaza na severu Kosova ili je iza te odluke i neki međunarodni igrač?
Gordy: Moj utisak je da je kosovska vlada sličnu strategiju – da sama preduzima neke akcije kad je bivala u krizi - testirala i ranije. To je, međutim, činila zato što je verovala da će je, šta god da uradi, podržati, ako ne baš Evropska unija, ono Sjedinjene Države i Velika Britanija. A te dve zemlje su zaista uvek Prištinu i podržavale. U tom smislu, i sada je postojao osećaj da će eskalacija tenzija naići na neku podršku.
RSE: Evropska unija nije odobravajuće reagovala na odluku Prištine da pošalje jedinice specijalne policije na carinske prelaze na severu Kosova, naglasivši da to nije učinjeno uz kosultaciju sa Briselom. S druge strane, francuski ambasador na Kosovu Jean-Francois Fitou (Žan Fransoa Fitu) izjavio je da je kosovska vlada time preuzela kontrolu nad severom Kosova, na šta ima pravo, sviđalo se to nekome ili ne. Kako razumeti ovako različite stavove?
Gordy: Da, sličnu izjavu je dao i Andy McGaffi, šef Međunarodne civilne kancelarije. On je takođe podržao pravo kosovske vlade da zauzme granične prelaze. Rekao bih da nam ovo govori nešto što smo i pre toga znali – naime, da o Kosovu ne postoji jedinstven stav unutar Evropske unije. Još nešto je u ovom kontekstu važno, a to je da je zvanična pozicija Evropske unije da podržava dijalog između Beograda i Prištine.
Moguće je i da je i ishod dosadašnjih razgovora imao nekog uticaja da se desi to što se desilo. Naime, rezultati prve runde dijaloga koji nisu bilo preterano ambiciozni. Uz to, čim je ta runda bila završena, počeo je nesporazum između Beograda i Prištine o tome o čemu su se zaista dogovorili. Ono što se iz toga može zaključiti jeste da je Beograd time slao poruku Evropskoj uniji da ga je mnogo politički koštalo postizanje sporazuma sa Prištinom. Na drugoj strani, na Kosovu, veoma su snažna neslaganja između Tačijeve vlade koja više naginje eskalaciji tenzija i Predsednice, koja ide više za tim da čini ustupke i sklapa sporazume, ali nema za to političku bazu, odnosno, uticaj. Dakle, moguće je da je Tači ovim potezima poručio Predsednici da ne pokušava sama, bez njegove i podrške vladajućih stranaka, da čini korake ka sporazumima, dijalogu i Evropskoj uniji.
RSE: Posrednik Evropske unije u dijalogu Robert Cooper izjavio je da problem između Prištine i Beograda oko kosovskog carinskog pečata ima dobre šanse da bude rešen u sledećoj rundi razgovora u septembru, dakle, za samo mesec dana. U svetlu te činjenice postavlja se pitanje zašto se gospodin Tači odlučio da preduzme tako riskantan potez kao što je slanje specijalnih policijskih jedinica na sever.
Moguće je da su frustracija i gubljenje nade u to da će se u dijalogu sa Beogradom postići željeni napredak uticali na ovakav tok događaja.
Nepoverenje će postajati sve dublje
RSE: Američka ambasada u Beogradu saopštila je da želi da vidi mirnu situaciju na severu Kosova i pozvala Beograd i Prištinu da ustanove uslove pozitivnog reciprociteta, odnosno, uslove u kojima će se oba naroda i roba slobodno kretati između Srbije i Kosova. Takođe je istakla da se poslednji događaji na severu Kosova nisu odigrali u saradnji sa međunarodnom zajednicom.
Gordy: To je jedino saopštenje Sjedinjenih Američkih Država i ono što upada u oči jeste da je veoma, veoma mlako.
RSE: U kom smislu – mlako? Šta, po vašem sudu, nedostaje tom saopštenju?
Gordy: Pa, ono što mu nedostaje jeste stav prema tome da li je akcija (Prištine) bila opravdana ili ne. Ja bih očekivao njenu osudu.
RSE: Predsednik Srbije Boris Tadić apelovao je na obe strane da se drže prisebnosti i da sve probleme rešavaju diplomatskim putem. Naglasio je da Srbija neće ići u rat, ocenio da jednostrani potezi prete da onemoguće dalji dijalog, ali i insinuirao da je moguće da su neki ljudi iz američke administracije ohrabrili Prištinu na akcije koje je preduzela. Kako komentarišete njegove reči?
Gordy: Pa, mislim da je to jedina izjava koju je on sa svoje pozicije mogao da da.
RSE: Zašto je rekao da je moguće da su neki iz američke administracije ohrabrili Prištinu na policijske akcije na severu Kosova?
Gordy: Pa, mora postojati neko objašnjenje za takvu vrstu dramatične izjave, ali bih rekao da je Tadić, u suštini, napravio računicu - kojoj se ne može ni zameriti da je netačna – naime, da će mere koje je preduzelo međunarodno oslabiti poziciju Kosova.
Ono, međutim, što nisam, a očekivao sam da ću čuti, jeste jasan stav političkih aktera i u Beogradu i u Prištini da postoji potreba za sporazumnim rešenjima i da eskalacija tenzija nije ni u čijem interesu. Stoga što, ako realistički analizirate situaciju, Srbija očekuje da će postići napredak i dobiti status kandidata za EU. Ona je postigla veliki uspeh prošle nedelje uhapsivši i isporučivši poslednjeg haškog optuženika. To je svakako poboljšalo njen položaj, ali nema šanse da Evropska unija dodeliti kandidaturu i nastavi da približava svojim redovima zemlju koja ima trajni granični problem sa susedom.
RSE: Očekujete li da će ovo što se dogodilo negativno uticati na nastavak dijaloga između Beograda i Prištine? Čemu se možemo nadati?
Gordy: Pomenuo bih u ovom kontekstu iznenađujuće komentare gospodina Stefanovića nakon razgovora. Rekao je da je dijalog sa predstavnicima Prištine bio poput razgovora sa Marsovcima, da uopšte nije imao osećaj da pričaju istim jezikom niti o istim stvarima. To je zaista bila veoma čudna retorika, posebno što je dolazila od pregovarača koji je upravo postigao sporazum. Ono što se iz ovoga vidi jeste manjak poverenja između strana u razgovoru, a to nepoverenje će postajati sve dublje. Uz to, povećava se i frustracija zbog nesigurnosti da će ono što je u poslednjoj rundi dogovoreno biti uopšte implementirano, tako da će dalji razgovor teći uz osećaj nepoverenja da će zaživeti i svi naredni dogovori.
RSE: Dakle, ne verujete u uspeh daljih razgovora?
Gordy: Biće potrebni ogromni napori Evropske unije da se postignu novi sporazumi, ali će takođe biti nužni i gestovi dobre volje obeju strana, i Srbije i Kosova, koji pokazuju da su odlučne da ostvaruju napredak dijalogom, a ne drugim sredstvima.