Porodica ubijenog aktiviste Envera Hadrija smatra da je presuda belgijskog suda, koja je za njegovo ubistvo krivim proglasila bivšeg bezbednjaka SFRJ Božidara Spasića i kriminalce Andriju Draškovića i Veselina Vukotića, velika pobeda pravde. Svu trojicu sud je osudio na doživotnu robiju. Ne nameravam da se predam belgijskim vlastima, kaže za Radio Slobodna Evropa Božidar Spasić, a državni organi Srbije napominju da od belgijskih vlasti do sada nisu dobili zahtev za izručenje.
Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je da Belgija za sada nije poslala zamolnicu za izručenje trojice srpskih državljana koji su osuđeni za ubistvo albanskog aktiviste Envera Hadrija 1990. godine, a da će, ukoliko bude stiglo, to biti razmotreno.
„Ne postoji ugovor između Srbije i Belgije o međusobnom izručivanju domaćih državljana, tako da ukoliko postoji osuđujuća pravosnažna presuda, može se tražiti njeno izvršenje na teritoriji Republike Srbije“, rekla je Nela Kuburović.
U razgovoru za RSE, Božidar Spasić kaže da nema nikakvih službenih informacija o ovom slučaju, te da ne namerava da se preda belgijskim vlastima.
„Ja planiram čak i da tužim belgijsku državu i tu porodicu Hadri zbog raznoraznih uznemiravanja, krivičnog dela lažnog optuživanja i tako dalje“, kaže Spasić, te dodaje:
„Otkako uopšte postoje informacije da se vodi neki proces u Briselu, ja nemam nikakav pismeni trag da me je neko obavestio, nemam nikakav pismeni poziv, ne znam čak ni za šta sam optužen da bih mogao da dam odgovor na neku tužbu. Dakle, nismo dobili nijedan pismeni niti usmeni poziv.“
Vukotić proveo tri godine u pritvoru zbog ubistva Hadrija: Zdenko Tomanović
Zdenko Tomanović, branilac Veselina Vukotića – koji je, kako piše Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), optužen za dva ubistva i dva pokušaja ubistva i trenutno je u kućnom pritvoru u Novom Sadu – rekao je medijima da je njegov klijent proveo tri i po godine u pritvoru u Belgiji zbog ubistva Hadrija i dodaje da će odbrana od Ministarstva pravde Srbije tražiti da Belgija Srbiji ustupi ovo suđenje.
Advokat Andrije Draškovića – kriminalca stacioniranog u Beogradu, koji je osuđen na devet godina zatvora zbog ubistva Zvonka Plečića, koji takođe dolazi iz kriminalnog miljea – rekao je novinarima KRIK-a da će se, ukoliko presuda postane pravosnažna, žaliti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Teuta Hadri, kćerka Envera Hadrija, ocenila je u saopštenju za medije da je izrečena kazna za ubistvo njenog oca velika pobeda pravde nad političkim kriminalom.
Prema njenim rečima, ovom presudom Krivični sud Brisela je, osim organizatora i ubica, praktično kaznio i srpsku državu, koja „već četvrt veka radi sve da se ubistvo Envera Hadrija ne rasvetli i ne goni".
Hidajet Hiseni, predsednik Udruženja bivših političkih zatvorenika na Kosovu, u izjavi za RSE navodi da je Enver Hadri bio jedan od najaktivnijih ličnosti albanskog pokreta u egzilu.
„Oni su uspeli i da ujedine Nacionalni oslobodilački demokratski pokret na Kosovu i šire. To je bio razlog zašto su bili meta specijalnog rata“, kazao je Hiseni, dodajući da su svi oni bili meta UDBA-e.
Prema Hisenijevim rečima, jedan veliki deo albanske omladine sa Kosova je tokom osamdesetih napustio Jugoslaviju mahom u potrazi za poslom.
Grob Envera Hadrija
Nakon albanskih protesta na Kosovu 1981. godine, ojačala je uloga emigracije, koja je postala bezbednosno interesantna službama.
Sam u Belgiji osuđeni Božidar Spasić priznaje da je 1990. godine, kao šef specijalnog tima Službe državne bezbednosti imao saznanja o Hadrijevom ubistvu, te da je njegova likvidacija bila u interesu brojnih službi bezbednosti, jer je „radio kao dvostruki agent“.
Zoran Mijatović, nekadašnji bezbednjak Srbije koji je i sam, kako navodi, u okviru službenih zaduženja bio angažovan na pitanjima albanske emigracije, kaže za RSE da nije imao informacije o radu Spasićeve službe, jer je ona radila na saveznom nivou.
„Ja sam jedno vreme u Beogradskom centru rukovodio sektorom za emigraciju. Ali u moje doba kad sam ja bio šef mogu da kažem da nijedan emigrant nije stradao od naše ruke. Šta je radila savezna služba, to sad znaju oni koji sude ljudima koji su radili u toj službi“, kaže Mijatović.
Ovaj slučaj još jednom je otvorio pitanje veza između službi bezbednosti i kriminalnih struktura. Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika „Vreme“, podseća da su te veze isplivale na površinu mnogo ranije.
Veza između službi bezbednosti i kriminalnih struktura isplivale mnogo ranije: Filip Švarm
„Ja bih podsetio da su te veze postale prilično dobro poznate još polovinom osamdesetih prilikom suđenja Željku Ražnatoviću Arkanu zbog nanošenja teške telesne povrede jednom građaninu. Arkan je na tom suđenju pokazao dokument po kome je dobio kredit od tadašnjeg saveznog SUP-a i predstavio se kao radnik tadašnje Savezne državne bezbednosti“, objašnjava Švarm.
Enver Hadri, predsednik Odbora za zaštitu ljudskih prava na Kosovu, ubijen je u briselskom predgrađu Sen Žil 1990. godine.
U Hadrija je pucano iz automobila u pokretu, pogođen je hicem u glavu, a preminuo je na licu mesta.