Vožnja električnih trotineta odnedavno je zabranjena na trotoarima Srbije. Seli se na biciklističke staze. Tamo gde one postoje. To propisuju nove izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koje su stupile na snagu 15. septembra.
Do sada vožnja električnih trotineta u Srbiji nije bila regulisana, te su korisnici mogli njima da upravljaju i učestvuju u saobraćaju bez pravila i zakonskih odredbi. Međutim, usvajanjem izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja, vozači trotineta moraće se pridržavati određenih propisa.
Šta je doneo izmenjen Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima?
- Vožnja električnih trotineta je zabranjena na trotoarima, a mogu se voziti na biciklističkim stazama, pešačko-biciklističkim stazama, biciklističkim trakama, i u slučaju nedostatka svega ovoga, na putevima gde je brzina kretanja ograničena na 50 kilometara na čas.
- Vožnja električnih trotineta u potpunosti je zabranjena za mlađe od 14 godina.
- Vožnja osoba između 14 i 18 godina dozvoljena je na putevima gde je brzina kretanja ograničena na 30 kilometara na čas.
- Nošenje biciklističke kacige je obavezno za sve.
- Nošenje reflektujućeg prsluka obavezno je za maloletne u svim uslovima, a za ostale vozače kada trotinet voze na putevima.
- Neophodno je imati nalepnicu na trotinetu, koju će izdavati Agencija za bezbednost saobraćaja.
U prvim nedeljama primene Zakona, deo javnosti, naročito korisnici električnih trotineta, nisu u potpunosti blagonaklono prihvatili nove odredbe. Takođe, primena u praksi ukazuje i na izvesne probleme.
Dvadesetčetvorogodišnji Andreja za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da se slaže sa pojedinim delovima Zakona, ali naglašava da ne planira da nosi kacigu i prsluk.
"Mislim okej mi je, naravno, svako ko želi da nosi, ko se oseća bezbednije u tome, ali da ne treba da bude obavezno za svakog", smatra on.
Kaže da trotinet vozi od početka 2023., i da se slaže da ga ne bi trebalo voziti po trotoaru.
"Iz razloga što se ugrožava bezbednost pešaka i savetujem da se vozi po biciklističkim stazama, pa samim tim i apelujem da bude više biciklističkih staza kako bi saobraćaj bio bezbedniji za sve", kaže on.
I četrdesetogodišnji Aleksandar u razgovoru za RSE ističe da trenutno u Beogradu nema dovoljno biciklističkih staza, gde bi trebalo voziti ove trotinete.
Aleksandar u razgovoru sa reporterkom RSE kaže da u Beogradu nema dovoljno biciklističkih staza.
"Mislim da bi grad trebalo neku infrastrukturu da izgradi i za bicikliste i za trotinete, možda čak i za električne automobile, da napravi odvojene trake - mislim da je to neka dobra ideja", kaže on.
Dodaje da se ni on ne slaže sa svim odredbama Zakona, posebno kada je reč o obaveznim nalepnicama za trotinete, koje će se naplaćivati.
"Mislim da manje-više ova zemlja uvek gleda da izvuče pare. Tako da, ako je to jedini razlog zašto ovo rade, a verovatno jeste, o tome nemam nikakvo dobro mišljenje", kaže on.
Aleksandar kaže i da smatra da je zarada glavni razlog uvođenja nalepnica za trotinete.
Zamenik načelnika Uprave saobraćajne policije Bojan Radovanović kaže za RSE da se trenutno radi na uspostavljanju efikasnog modela, koji bi uredio način apliciranja i dobijanja propisanih nalepnica za trotinete, kojima će se identifikovati električni trotineti.
"Pravilnikom, koji je trenutno u pripremi i čije usvajanje očekujemo u najskorijem roku, biće propisana kompletna procedura izdavanja, ali i izgled i sadržaj nalepnica za laka električna vozila", kaže Radovanović.
Radovanović kaže da se procenjuje da u Srbiji ima oko 200.000 električnih trotineta, te da nije čudno da se stvorila potreba da ih Zakon sada prepozna.
On ističe da potpuna implementacija ovog Zakona i dalje nije krenula, te da je neophodno doneti više podzakonskih akata.
Prolaznica u Beogradu sa trotinetom
Nezadovoljstvo zakonskim rešenjima iskazala je i Mreža biciklističkih udruženja iz Srbije. Stava su da su novi propisi "destimulišući za vozače električnih trotineta".
"Izmenama Zakona je upotreba ovih vozila, koja su suštinski najpribližnija biciklima, u većini gradova učinjena komplikovanom i maltene nemogućom", navodi ovo udruženje u saopštenju.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja u razgovoru za RSE ističe da se s takvim ocenama ne slaže.
"Iz prostog razloga što će sada definitivno doći do povećanog broja električnih trotineta, s obzirom na to da je najavljen dolazak operatera koji se bave rentiranjem trotineta. Tako da se očekuje da će već od sledeće godine značajno porasti broj trotineta, naročito u većim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca", kaže on.
Električni trotinet na ulicama Beograda
Pravilo nošenja kaciga i prsluka takođe je sporno za Mrežu biciklističkih udruženja. Smatraju da neće moći da se primeni, bar kada je reč o iznajmljivanju električnih trotineta.
"Električni trotineti u većini gradova EU stoje na ulici bez nadzora, 'otključavaju' se mobilnim aplikacijama i koriste za prevoz od tačke A do tačke B. Nije realno za očekivati da će operateri šema deljenja električnih trotineta moći da obezbede obaveznu opremu uz trotinet, niti je deljenje kaciga i relflektujućih prsluka higijenski prihvatljivo za korisnike", kažu oni.
Nedostatak kaciga i električnih prsluka nije jedini problem na koji nalaze kompanije koje od kraja septembra iznajmljuju električne trotinete putem aplikacija u Srbiji.
Direktor preduzeća "Twety" Murat Bas, koje putem aplikacije iznajmljuje trotinete, kaže za RSE da je u Novom Sadu iz njihovih trotineta izvađeno i ukradeno 50 baterija. Krađu je prijavio policiji 5. oktobra.
Dodaje da interesovanje za njih postoji i da su planirali da povećaju broj trotineta.
"Mi želimo da ovde bude električnih vozila i ovo je bilo samo za početak", kaže Bas i dodaje da će probati da nađu način da se izbore sa krađama baterija."
Električni trotineti koji se izdaju putem aplikacije u Berlinu, Nemačka
Iznajmljivanje električnih trotineta putem aplikacije počelo je i u glavnom gradu Srbije.
Damir Okanović slaže se da obaveza nošenja kaciga i prsluka "neće ići na ruku tom principu rentiranja trotineta".
"Mislim da je kaciga definitivno neophodna za osobe mlađe od 18 godina kada su u pitanju električni trotineti. Svakako da bi bila poželjna i za starije, naročito imajući u vidu da poslednja istraživanja, koja su rađena na tu temu, pokazuju da trotinetisti najčešće zadobijaju povrede glave", kaže on.
Nemačka kompanija Dekra, koja sprovodi testiranja automobila i sudara, istraživala je i bezbednost električnih trotineta.
Kako prenosi Forbes, na testu sudara udar glave o tlo se desio u skoro svakom slučaju, i često je bio ozbiljan, pokazuju rezultati objavljeni u Izveštaju o bezbednosti na putevima 2023.
Pročitajte i ovo: Pariz ograničio brzinu električnih skutera na deset kilometara na satMeđutim, Damir Okanović napominje da su izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima "prvi korak u regulisanju kretanja električnih trotineta".
"Kroz vreme će se pratiti koliko su te odredbe svrsishodne i da nije nemoguće da dođe do izmena određenih odredbi", kaže on.