Beograd: Izložba "Etnografsko nasleđe iz fundusa Muzeja u Prištini"
(Fotogalerija - Beograd: Izložba "Etnografsko nasleđe iz fundusa Muzeja u Prištini")
Ognjen Zorić
U Etnografskom muzeju u Beogradu, u toku je Izložba „Etnografsko nasleđe iz fundusa Muzeja u Prištini“ u gde je izloženo više desetina umetničkih eksponata koji potiču sa Kosova. Izloženi predmeti, manji su deo zbirke od više stotina eksponata, koji su krajem devedesetih, u okviru jedne izložbe doneti u Beograd i nikada nisu vraćeni u Prištinu, što je stalni izvor sporenja čelnika Srbije i Kosova.
U maloj prostoriji, hodnikom levo od ulaza u zgradu beogradskog Etnografskog muzeja, nalazi se nekoliko vitrina, u kojima su izloženi delovi odeće kakva se nekada nosila na Kosovu i nakita žena sa tog područja. Na zidovima su i fotografije, takođe nošnji i nakita. Da li zbog hladnog i snežnog vremena, tek nismo zatekli ni jednog posetioca. Izloženi eksponati deo su zbirke „Muzeja u Prištini“, ustanove koja danas ima sedište u glavnom gradu Srbije. Ideja je, objašnjava direktor Branislav Jokić, da se javnosti predstave eksponati koji su ostali u njihovom posedu.
Jokić: Taj materijal se nalazi ovde u Beogradu, on se vrlo brižno čuva. Sva validna dokumentacija je tu.
„Taj materijal se nalazi ovde u Beogradu, on se vrlo brižno čuva. Sva validna dokumentacija je tu. Urađeno je sve ono što je trebalo da se uradi. Ni jedan predmet nije oštećen. Sve je to i publikovano, digitalizovali smo ceo materijal, imali smo izložbe i u inostranstvu. Sve što radimo, radimo na veoma profesionalan i odgovoran način”, kaže Jokić.
Nekoliko stotina eksponata Muzeja u Prištini, u Beograd je doneto 1999. godine, pred sam rat. Stigli su kao deo dve izložbe - jedne arheološke i jedne etnografske, koje su tada postavljene u Beogradu.
“Organizovali smo arheološku izložbu “Arheološko blago sa Kosova i Metohije” u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu. To je bilo pred sam rat. Istovremeno smo u Konaku knjeginje Ljubice prezentovali etnografsko nasleđe iz Muzeja u Prištini. To su, znači, bile dve izložbe, koje je ratno stanje zateklo upravo u Beogradu“, rekao je Jokić.
U prethodnoj deceniji, bilo je više inicijativa da se eksponati vrate na Kosovo gde su i pronađeni. Uz kosovsku javnost i međunarodne institucije, za to se u jednom trenutku zalagao i zvanični Beograd, i to neposredno nakon rušenja režima Slobodana Miloševića.
U maju 2002. godine, dok je Srbijom vladao kabinet premijera Zorana Đinđića, učinjen je i prvi korak. Kao gest dobre volje, u Prištinu je vraćen jedan značajan eksponat iz zbirke kosovskog muzeja „Boginja na tronu“, figurina od terakote, koja datira iz 4. milenijuma pre nove ere. Pronađena je 1956. godine, na lokalitetu Predionica kod Prištine.
"Zagađeni" odnosi u oblasti kulture
U delegaciji koja je Boginju na tronu“ vratila u Prištinu, bio je Jovan Despotović, u to vreme pomoćnik ministra za kulturu. Taj istoričar umetnost ističe da međunarodni propisi obavezuju Srbiju da vrati kosovske umetnine.
„To je naprosto zakonska regulativa i to međunarodni propis da zbirke koje su nastajale na određenom mestu i u određenom vremenskom periodu, u slučaju geopolitičkih promena, na primer novonastalih država, te zbirke, ako su van teritorije tih država, moraju biti vraćene u matične institucije. Dakle, nije stvar šta ja o tome mislim, već je stvar međunarodne obaveze Srbije da se vrate umetnički predmeti koji su preneti u Beograd. Sad naravno, vlasti Srbije taktiziraju. Očigledno imaju razloga da pokušavaju da to koriste kao argument u budućim pregovorima oko rešavanja drugih problema koje imaju vezano za zaštitu kulturnih dobara“, rekao je Despotović.
Dragićević-Šešić: Za razgovor stručnjaka, potrebna je atmosfera koju kreiraju političari, a mislim da te atmosfere još uvek nema, da nema dobre volje.
“Najpre se mora povesti razgovor o statusu kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Mora se napraviti uvid u sve vidove kulurnog stvaralaštva, koje su stvarali narodi na KiM. Kada budemo imali te podatke, kada budemo napravili presek stanja, onda možda možemo da govorimo o statusu zbirke eksponata koji se nalaze u posedu Muzeja u Prištini kao protetarne institucije sa KiM”, smatra Jokić.
Kosovska zbirka koja se nalazi u Beogradu, samo je deo nerešenih odnosa između Prištine i Beograda. Kulturološkinja i profesorka beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti, Milena Dragićević-Šešić, ocenjuje da su politički nesporazumi i sukobi različita nerešena pitanja, o kojima se nije otvoreno razgovaralo, “zagadila” odnose u oblasti kulture na Balkanu.
“Ratovi tokom devedesetih i različita dešavanja, posebno na Kosovu i pre i posle onih intenzivnih sukoba krajem devedesetih, bili su takve prirode da jednostavno, ozbiljnih razgovora na temu nasleđa i zaštite kulturne baštine nije bilo. Govorilo se u manipulativne svrhe, da jedni drugima namerno uništavamo kulturnu baštinu i da treba svako da spašava i sklanja svoju, a danas je došlo vreme kada o tome treba da se razgovara na jedan sasvim studiozan način među stručnjacima. Naravno, za razgovor stručnjaka, potrebna je atmosfera koju kreiraju političari, a mislim da te atmosfere još uvek nema, da nema dobre volje”, ocenjuje Milena Dragićević-Šešić.
Slučaj sporne zbirke, smatra Jovan Despotović, još jedan je pokazatelj koliko se politička atmosfera u Srbiji promenila od vremena kada je vladu vodio demokratski premijer Zoran Đinđić.
„Pokojni premijer Zoran Đinđić je imao potpuno drugačiju viziju ovog dela Evrope, Srbije u okviru ovog dela Evrope, odnosa Kosova i Srbije, nego što sadašnja administracija ima i naravno da se ta razlika vidi i ta razlika će uticati na pogoršanje našeg diplomatskog i političkog položaja u budućnosti. No, međunarodna zajednica neće dozvoliti da pravimo katastrofalne greške kao ranije, nego će nas, kao što jednom nedeljno u poslednje vreme radi, u buduće upozoravati na nedolično ponašanje“, kaže Despotović.