Uz mnogo truda i angažovanje vladinog i nevladinog sektora i žene Romkinje u Srbiji, uprkos ekonomskoj krizi i još uvek prisutnoj diskimninaciji, mogu biti ekonomski osnažene i imati svoj biznis. U nekim sredinama Romkinje su se organizovale i uspele, do te mere da su došle i u Užice kako bi porukom „Mi smo uspele, možete i vi“, podržale Romkinje u ovom gradu. Ana Saćipović iz niškog udruženja Romkinja kaže, projektom „Ekonomski osnažene izaćićemo iz nasilja“, motivisali smo Romkinje za prekvalifikaciju, a zatim i da dobiju svoj posao:
„Predvidjeno je da 20 žena prodju kroz kvalifikaciju prema zanimanju koje budu same izabrale, lokalna samouprava je obezbedila sredstva za tih 20 žena da dobiju početni alat, a Nacionalna služba zapošljavanja im je omogućila da kvalitetno napišu biznis plan. Od tih žena, šest su ostale u privatnim frizerskim salonima da rade kao frizerke, tri su otvorile samostalne frizerske radnje, a većina ostalih korisnica projektnih aktivnosti takodje rade, i ne primaju socijalnu pomoć.“
Slično iskustvo imaju i Romkinje iz Pirota. Važno je da lokalna uprava ima Akcioni plan osnaživanja žena, smatra predsednica udruženja Romkinja „Ternipe“ Radmila Nešić, dodajući da je grad Pirot prepoznao želju Romkinja da se organizuju:
„Treba da se u svakom gradu pokrene inicijativa i da Romkinje imaju podršku i vladinog i nevladinog sektora, ali i same porodice. Mi smo pokrenule Romkinje kako bi imale sopstveni biznis, poknenule smo ceo sistem kako Nacion alnu službu zapošljavanja, tako i žene. Žene koje su se plašile, pružile smo im potpunu psihološku podršku, pa tako u Pirotu imamo Romkinje koje se bave trgovinom, ketergin uslugama, imamo frizerke, kozmetičarke, žene koje drže proizvodnju cveća, koje prodaju cveće, žene koje prodaju svoje rukotvorine.“
Užičke mlade Romkinje zainteresivane su da saznaju iskustvo drugih Romkinja. Julija Vasilić želi da se što pre zaposli, ili da ima svoj biznis.
„Hoću da vidim kako mi Romkinje možemo rešiti naš problem nezaposlenosti, i sve što nas uz to prati.“
RSE: Mogu li sada žene Romkinje ekonomski da se osamostal,e da poboljšaju svoj život?
Vasilić: Ne, ne mogu nemaju sredstava, eto još uvek niko neće nigde da ih zaposli.
Ružica Jovičić je student, želi da napreduje i pomogne ostalim Romkinjama:
„Ja sam na fakultet zdravstevne nege krenula samo zbog žena Romkinja, želim da napredujem i da im svojim znanjem pomognem. Mnogo puta su otišle kod lekara, a tamo ima diskiminacija različite vrste. I ja jednom kada sam bila kod lekara, doktorka me samo pogledala i rekla, sve je u redu, iako nije bilo. E, zbog toga sam ja krenula na fakultet medicine.“
Krisitina Ostojić je udata ima jedno dete i misli da je ženama Romkinja mnogo teže da nadju posao, nego drugim ženama:
„Pre nego što sam se udala, radila sam kao konobarica i mnogo je teško, posebno kada sam rodila dete, pokušavam da tražim posao, ali nema.“
Na pitanje da li je Romkinjama teže nego drugima Užičankama, Kristina odgovara: „Naravno, mnogo teže.“
„Predvidjeno je da 20 žena prodju kroz kvalifikaciju prema zanimanju koje budu same izabrale, lokalna samouprava je obezbedila sredstva za tih 20 žena da dobiju početni alat, a Nacionalna služba zapošljavanja im je omogućila da kvalitetno napišu biznis plan. Od tih žena, šest su ostale u privatnim frizerskim salonima da rade kao frizerke, tri su otvorile samostalne frizerske radnje, a većina ostalih korisnica projektnih aktivnosti takodje rade, i ne primaju socijalnu pomoć.“
Slično iskustvo imaju i Romkinje iz Pirota. Važno je da lokalna uprava ima Akcioni plan osnaživanja žena, smatra predsednica udruženja Romkinja „Ternipe“ Radmila Nešić, dodajući da je grad Pirot prepoznao želju Romkinja da se organizuju:
„Treba da se u svakom gradu pokrene inicijativa i da Romkinje imaju podršku i vladinog i nevladinog sektora, ali i same porodice. Mi smo pokrenule Romkinje kako bi imale sopstveni biznis, poknenule smo ceo sistem kako Nacion alnu službu zapošljavanja, tako i žene. Žene koje su se plašile, pružile smo im potpunu psihološku podršku, pa tako u Pirotu imamo Romkinje koje se bave trgovinom, ketergin uslugama, imamo frizerke, kozmetičarke, žene koje drže proizvodnju cveća, koje prodaju cveće, žene koje prodaju svoje rukotvorine.“
Užičke mlade Romkinje zainteresivane su da saznaju iskustvo drugih Romkinja. Julija Vasilić želi da se što pre zaposli, ili da ima svoj biznis.
RSE: Mogu li sada žene Romkinje ekonomski da se osamostal,e da poboljšaju svoj život?
Vasilić: Ne, ne mogu nemaju sredstava, eto još uvek niko neće nigde da ih zaposli.
Ružica Jovičić je student, želi da napreduje i pomogne ostalim Romkinjama:
„Ja sam na fakultet zdravstevne nege krenula samo zbog žena Romkinja, želim da napredujem i da im svojim znanjem pomognem. Mnogo puta su otišle kod lekara, a tamo ima diskiminacija različite vrste. I ja jednom kada sam bila kod lekara, doktorka me samo pogledala i rekla, sve je u redu, iako nije bilo. E, zbog toga sam ja krenula na fakultet medicine.“
Krisitina Ostojić je udata ima jedno dete i misli da je ženama Romkinja mnogo teže da nadju posao, nego drugim ženama:
„Pre nego što sam se udala, radila sam kao konobarica i mnogo je teško, posebno kada sam rodila dete, pokušavam da tražim posao, ali nema.“
Na pitanje da li je Romkinjama teže nego drugima Užičankama, Kristina odgovara: „Naravno, mnogo teže.“