Vlasti u Srbiji poručuju da su rezerve hrane i goriva u Srbiji obezbeđene i da rat u Ukrajini neće stvoriti nestašice. Ipak, mediji pišu o redovima ispred benzinskih pumpi, praznim bankomatima i nestašicama u pojedinim radnjama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će država od četvrtka, 10. marta, obustaviti izvoz pšenice, brašna, kukuruza, ulja.

Govoreći o stanju robnih rezervi Srbije nakon invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara, Vučić je rekao da je Srbija pripremljena za najmanje naredna dva meseca. On je naveo da je država formirala desetak timova koji će pratiti cene hrane i energenata.

• Blog uživo: Rat u Ukrajini

RSE je u martu zabeležio poluprazne rafove u pojedinim marketima, a građani su se požalili i na nestašicu para u menjačnicama i na bankomatima. Društvene mreže su 4. marta uveče preplavile fotografije redova na benzinskim pumpama, za šta su vlasti navele da je uzrok dezinformacija o ograničenju količine koju je moguće kupiti.

Narodna banka Srbije, krovna institucija monetarnog sistema u državi, poručila je da nema razloga ni za strah, ni za stajanje u redovima jer domaći finansijski sistem ima dovoljno sredstava - i dinarskih i deviznih.

Srbija se za sada nije pridružila sankcijama koje je Evropska unija uvela Rusiji nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin započeo invaziju. Vlasti u Beogradu su poručile i da poštuju teritorijalni integritet Ukrajine, a Srbija se 2. marta na sednici Generalne skupštine UN-a pridružila osudi invazije Rusije na Ukrajinu.

Pročitajte i ovo: Strah od rata diže cijene na Zapadnom Balkanu

U odgovoru na pitanja Radija Slobodna Evropa o uticaju rata u Ukrajini na građane Srbije ekonomista i viši naučni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu Predrag Petrović i ekonomista Saša Đogović, pre svega sugerišu da nije neophodno praviti zalihe hrane.

Petrović: Građani ne treba da prave zalihe iz nekoliko razloga. Mislim da će tržište biti redovno snabdeveno, osim ukoliko ne dođe do nekog ekstremnog scenarija i rat potraje duži period. Drugo, ne mogu se napraviti dovoljno velike zalihe za duži period, neki proizvodi zahtevaju posebne uslove skladištenja, a neki proizvodi jednostavno ne mogu da se koriste posle dva meseca (ističe im rok trajanja, prim. aut.).

Đogović: Uopšte nema potrebe za pravljenjem zaliha. Srbija je poljoprivredna zemlja i ima dovoljno hrane za sebe, a ima i za izvoz. Uvozimo neke namirnice kao što je riža, ali nje ima dovoljno na svetskom tržištu. Mislim da je tema nestašice medijski stvorena u Srbiji kako bi se skrenuo fokus javnosti (naklonjene Rusiji) sa odluke Srbije da se pridruži osudi ruske invazije u UN-u.

RSE: Da li to što građani prave zalihe utiče na cene?

Petrović: Pravljenje zaliha utiče na povećanje cena namirnica jer se stvara nerealna potražnja za proizvodima, što podiže cenu. Zalihe stvaraju i veštačke nestašice jer maloprodajni objekti imaju zalihe u skladu sa uobičajenom tražnjom.

RSE: Kada smatrate da je je pravljenje zaliha neophodno?

Đogović: Kada se nalazite u ratnoj situaciji ili pred rat ili kada Srbija ne bi imala dovoljno proizvoda iz sopstvene proizvodnje, a kanali uvoza su ograničeni. To sada nije slučaj.

RSE: Da li očekujete porast cena? Šta će poskupeti?

Petrović: Očekujem porast cena energenata, a već je sada rekordna cena nafte. To povlači sa sobom poskupljenje derivata nafte (goriva, benzina itd.). Poskupljenje hrane je neminovno budući da su Rusija i Ukrajina veliki izvoznici žitarica. Očekujem poskupljenje gasa jer je Srbija u tom pogledu dosta zavisna od Rusije.

Đogović: Svakako očekujem povećanje cena namirnica, što će uticati na siromašnije slojeve koji u potrošačkoj korpi imaju isključivo osnovne namirnice. Ukoliko bi taj skok bio silovit, Srbija bi mogla da koriguje te cene skroz smanjenje PDV-a (porez na dodatu vrednost) na te proizvode. Cene goriva koje takođe rastu bi takođe mogle da se umanje kroz smanjenje akciza na gorivo (poseban oblik poreza).

RSE: O čemu građani treba da vode računa u ovoj situaciji?

Petrović: Građani Srbije su "osuđeni" da plaćaju usluge i robu po višim cenama i da izdrže pad kupovne moći i nešto niži standard. Zalihe nemaju svrhu jer se ne može time izbeći plaćanje robe po višim cenama kasnije. Građani mogu samo da povedu računa o kućnom budžetu i odlože kupovinu onoga što nije neophodno.

Pročitajte i ovo: Ukrajina zaustavila izvoz žitarica, soli, šećera

RSE: Da li očekujete da će se Srbija suočiti sa nestašicom nekih namirnica i sirovina?

Đogović: Nestašice namirnica nema na vidiku. Srbija ima sopstvenu proizvodnju i ulja i šećera i brašna. Neke proizvodi koje uvozimo kao što je kafa su takođe dostupni, samo po višim cenama. Srbija nema dovoljno nafte, ali nju uvozimo dosta sa Bliskog Istoka, iz Iraka. Ako se zatvore ventili iz Rusije, možemo naći alternativu za naftu. Za gas nemamo alternativu, ali ne postoji interes Rusije da je ne isporučuje.

RSE: Da li građani treba da povlače novac iz banaka?

Petrović: Ne. Podizanje deviznih depozita (štednje) iz banaka bi samo destabilizovalo finansijski sistem i nijedna banka ne bi mogla da izdrži kada bi svi građani povukli svoju štednju. Devizni depoziti su osigurani do 50.000 evra kod Agencije za osiguranje depozita. U slučaju problema, država je dužna da te depozite građanima vrati.

Pročitajte i ovo: 'Fer cena' za potencijalni otkup ruskih firmi u Srbiji

RSE: Da li će skočiti kurs evra?

Petrović: Ne. Narodna banka u Srbiji, što zbog socijalne sigurnosti, što zbog održavanja niske inflacije, održava devizni kurs na istom nivou, on vrlo malo oscilira. Narodna banka ima dovoljno rezervi da u slučaju destabilizacije izađe na devizno tržište, proda devize i stabilizuje kurs.

Đogović: Ne verujem, devizne rezerve su na visokom nivou, tako da preko tih rezervi Narodna banka može da utiče na kurs. Može doći do blage promene kursa koji neće uticati na životni standard.

RSE: Kako će na ekonomiju u Srbiji uticati ako rat u Ukrajini bude trajao duži period?

Petrović: Ne postoje robne rezerve koje bi Srbiju spasile od krize ako sukob, na primer, bude potrajao godinu dana. Kada i došlo do toga, moralo bi da se nađe način da se trguje kao u vreme kada je Srbija (devedesetih godina) bila pod sankcijama (Zapada, prim. aut.). Ekstreman scenario bi bio i kada bi Rusija obustavila isporuku gasa Evropi, ali time sebi oduzima znatne prihode koje imaju od Evrope. Ne verujem da je to realno.

Đogović: Srbija zavisi od Rusije u pogledu energenata, pre svega gasa. Uvozimo iz Rusije i veštačko đubrivo, ali tu je moguće naći alternativu. Nemam bojazan da će Rusija zaustaviti isporuku gasa, ali cena će rasti. Ostaje pitanje koliko će Srbija moći da subvencioniše tu cenu kako cena gasa ne bi u potpunosti bila na teret domaćinstvima.

Život pod sankcijama u Rusiji i Srbiji 1990-ih