Ispred Narodne skupštine Srbije u Beogradu 10. aprila je održan protest pod nazivom „Ekološki ustanak“, na kojem se okupilo više hiljada ljudi sa zahtevom da se obustave svi projekti štetni po životnu sredinu, kao i da se propisi usklade sa najvišim ekološkim standardima.
Protest je organizovalo više od 60 ekoloških udruženja, a pridružili su im se i predstavnici Udruženja radnika na internetu koji su organizovali okupljanje na istom mestu dva dana ranije. Podršku su im pružili i zdravstveni radnici okupljeni oko udruženja Ujedinjeni protiv kovida.
U glavni grad Srbije došli su aktivisti iz različitih krajeva Srbije. Okupljeni su nosili transparente u kojima ukazuju na brojne ekološke probleme. Među njima su i "Studenti čuvaju reke Srbije", "Bez zagađenja, hoću da dišem", "Nosim crno za sve žrtve zagađenja".
Poruke s protesta
Dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić rekao je okupljenima da "Srbiji treba razvoj, ali ne onaj koji utiče na zagađenje vazduha i vode i dovodi do seče šuma".
On je ukazao da Ministarstvo rudarstva i energetike izdaje prava na vršenja istraživanja litijuma na više lokacija u Srbiji.
"Ne mogu da se ne pitam da li to ministarstvo radi u interesu naroda ili su servis opskurnih stranih kompanija. Verovatno će reći da rade po zakonu, ali te zakone treba menjati. Oni treba da rade u našem interesu", zaključio je Ristić.
On je rekao da projekat kompanije Rio Tinto u blizini Loznice predstavlja "veliku opasnost po životnu sredinu tog kraja u zapadnoj Srbiji".
Aleksandar Jovanović Ćuta iz pokreta "Sačuvajmo reke Stare planine" poručio je sa govornice na platou ispred zgrade Parlamenta da su učesnici protesta došli kako bi rekli "ne" onima koji svakodnevno skrnave reke i prirodu Srbije.
On je rekao da se na protestu okupilo više od 80 eko organizacija.
"Dobrodošle su sve kompanije - iz Rusije, Kine, Amerike - samo pod jednim uslovom: ne trujte našu decu", poručio je Jovanović.
"Ne postoji tačka u našoj zemlji koja nije pred ekocidom", poručili su učesnici protesta
Podršku okupljenima je pružio i rok mutičar Zoran Kostić Cane. "Mi drugu zemlju nemamo. Čuvajmo je", rekao je pevač benda Partibrejkersi.
Belgrade, Serbia - Protest ‘Environmental uprising’
Desimir Stojanović iz sela Rakita, gde je investitor izgradio mini hidroelekranu, ocenio je da građani Srbije nemaju "državu i zakon".
"Već tri godine tražimo da se poštuju zakoni, ali oni nas ne slušaju", rekao je meštanin ovog sela na jugu Srbije.
Podsetimo, rešenjem Ministarstva zaštite životne sredine od 4. januara 2019. godine investitoru je zabranjeno izvođenje radova na izgradnji MHE u selu Rakita i naloženo mu je da teren sanira i vrati u prethodno stanje, odnosno da oko 300 metara već postavljene cevi izvadi iz korita reke. Pošto nadležni to nisu uradili, aktivisti su sami probili cev u Rakitskoj reci avgusta 2020.
Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta poručila je da je građanima "potrebna solidarnost.
"To je naša snaga. Ovde ne postoji tačka u našoj zemlji koja nije pred ekocidom", rekla je Stojković.
Podrška iz regiona
Ekološkim aktivistima u Srbiji pridružili su se i oni iz Bosne i Hercegovine.
"Mi smo ovde s vama, jer dijelimo iste probleme", poručila je na protestu Lejla Kusturica iz Koalicije za zaštitu rijeka.
"Mi se borimo za dostojanstvo običnog čovjeka. Ne dajte da nas dijele. Ako postoji ikakva podjela ona je izmjeđu nas koji se borimo za zdrav život i njih kojima je profit ispred svega", rekla je Kusturica.
Iva Marković iz organizacije "Pravo na vodu" rekla je da oni nisu nikakva opozicija vlasti, već opozicija "sveopštem ludilu".
"Odavno je prošlo vreme za hitno krpljenje u životnoj sredini. Danas se ovde pravi trasa za održivi razvoj Srbije. Ne date li, uzeće narod sam", poručila je Marković.
Protest je završen ispred zgrade Radio-televizije Srbije. Prethodno je kolona prošetala od Narodne skupštine, pored Vlade Srbije do RTS, gde su organizatori u govoru ponovili zahteve za gostovanje na javnom servisu.
Više hiljada učesnika iz svih krajeva Srbije okupilo se na protestu u centru Beograda
Šta su zahtevi protesta?
Kako su ranije u zajedničkom proglasu naveli organizatori, neki od zahteva protesta su zaštita svih šuma, obustava seče u zaštićenim područjima i pošumljavanje, očuvanje vodnih dobara, kao i obustava izgradnje i revizija štetnih projekata malih hidroelektrana (MHE).
“Tražimo moratorijum na izgradnju derivacionih MHE na celoj teritoriji Srbije i brisanje svih lokacija iz prostornih planova, do preispitivanja novog katastra MHE koji mora biti stavljen na uvid javnosti i prihvaćen od strane naučne zajednice i iz oblasti ekologije, zaštite životne sredine, zaštite prirode, ali i društvenih nauka”, navodi se u proglasu.
Pročitajte i ovo: Koliko su zaista štetne male hidroelektrane?Među zahtevima je i donošenje nove Strategije upravljanja otpadom za period 2020-2025. godina, u kojoj bi, između ostalog, bio predstavljen realističan i sveobuhvatan plan za rešavanje nagomilanih problema u ovoj oblasti.
Okupljeni su zahtevali i širenje zelenih površina u urbanim sredinama, kao i da se ukupno poveća broj stabala i površine pod slobodnim zemljištem.
“Potrebno je da se slobodne površine koje u sadašnjem stanju vrše funkciju zelenila prevedu i pravno u namenu zelene površine i tako obezbede i za buduće generacije”, navode organizatori.
Među zahtevima je i transparentna izrada plana kvaliteta vazduha, te obezbeđivanje pravovremenih alarma i zdravstvenih saveta za sve građane u danima kada je vazduh opasan po zdravlje.
Ovo nije prvi protest ekoloških udruženja sa ovim zahtevima. Prethodni put okupili su se u glavnom gradu Srbije juna 2020. godine.
Protest u Beogradu održavao se uprkos epidemiološkim merama koje su na snazi, a koje podrazumevaju i zabranu okupljanja.
Pročitajte i ovo: Beograd: Protest ekoloških udruženja protiv uništenja prirodeŠta kažu u resornom ministarstvu?
Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović ocenila je da nikakvi zvanični zahtevi ekoloških nevladinih organizacija nisu stigli na adresu ministarstva, a da to što su dospeli do medija govori da se ta oblast "koristi kako bi se zadovoljile političke ambicije pojedinaca".
Ona je povodom protesta ekoloških organizacija kazala da će 2021. godinu obeležiti "do sada najveća ulaganja u ovu oblast, što će u značajnoj meri promeniti ekološku sliku Srbije".
"Životna sredina tiče se svakog od nas i zato je javnost uključena u ono što radimo. Tu smo da saslušamo i nađemo najbolja zajednička rešenja, ali ne i da podržimo da se pitanja životne sredine koriste u svrhu politizovanja decenijskih problema, koji su nas sačekale i koji će sačekati bilo koga, ukoliko ne budemo zajedno, sa istim ciljem učestvovali u unapređenju stanja", poručila je Vujović u saopštenju 10. aprila.
Vujović je navela i da ekološki problemi u Srbiji nisu nastali preko noći, da za njih ne postoji instant rešenje, ali da prve rezultate projekata koje je resorno ministarstvo pokrenulo očekuju već tokom godine.
"Realizovaćemo projekte za poboljašnje kvaliteta vazduha, a takođe, sistemski rešavamo problem divljih deponija. Gradićemo i osam novih regionalnih centara za upravljanje otpadom, kojima će biti obuhvaćeno više od 50 gradova i opština. Velike investicije će biti i u izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda i kanalizacione mreže", navela je Vujović.
Zorana Mihajlović: Svaka odluka u skladu sa zakonom
Povodom protesta oglasila se saopštenjem i potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, koja je rekla da je “pitanje životne sredine pitanje svakog čoveka u Srbiji i generacijsko pitanje, i da nikom ne donosi dobro ako se to pitanje koristi u političke svrhe”.
Ona je u saopštenju istakla da, od kada je formirana Vlada Srbije, kod svake odluke koja se donese i svakog posla koji se radi u oblasti energetike i rudarstva, vodi se računa da se ne radi ništa što ne bi bilo u skladu sa svim zakonima u oblasti životne sredine.
'Rio Tinto': Projekat 'Jadar' ispuniće evropske standarde
Jedna od, za ekološke aktiviste, kritičnih tačaka jeste i plan otvaranja rudnika litijuma kompanije “Rio Tinto” u okolini Loznice na zapadu Srbije. Više nevladinih organizacija ocenilo je da bi rudnik doveo u opasnost vode u slivu reke Drine.
Dan uoči protesta, 9. aprila, iz ove kompanije saopšteno je da je Studija o proceni na životnu sredinu projekta ekploatacije jadarita u okolini Loznice tek u izradi i da će se o njoj izjašnjavati građani Srbije.
„Potpuno razumemo zabrinutost građana za životnu sredinu, jer mi, zaposleni i naše porodice i deca, dišemo isti vazduh i živimo na istoj zemlji, kao naši sugrađani, koji protestuju“, navodi se u saopštenju povodom protesta gradjana koji se protive projektu „Jadar“ kompanije Rio Tinto.
Kompanija tvrdi da će se samo u postrojenje za prećišćavanje otpadnih voda uložiti između 30 i 40 miliona evra, dok će ukupna investicija u zaštitu životne sredine iznositi više od 100 miliona dolara.
Projekta „Jadar“ će, kako je navedeno u saopštenju, ispuniti najviše standarde u oblasti zaštite životne sredine i biće sproveden u skladu sa propisima Srbije i Evropske unije i u dogovoru sa lokalnom zajednicom.
Kako je počela borba za ekologiju?
Udruživanje različitih ekoloških pokreta počelo je pre četiri godine, u okviru borbe protiv izgradnje MHE u zaštićenim područjima.
Udruženje “Odbranimo reke Stare planine” i meštani više sela na ovoj planini koja je označena kao park prirode na jugu Srbije, telima su sprečavali izgradnju MHE i branili svoje reke, a od tada su se u mnogim delovima Srbije održavali protesti za zaštitu reka i životne sredine.
Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine, do kraja 2019. godine ukupno je izgrađeno više od 100 MHE, a od toga ih je 18 u zaštićenim područjima.
Male hidroelektrane koriste snagu vodotokova sa velikim padovima, tako što se reke ili potoci uvode u cevovod i sprovode do turbina. Ekološki aktivisti i stručnjaci ukazuju da to negativno utiče na čitav ekosistem, pošto se menja prirodni tok vode, pa ostaje vrlo malo vode da bi preživele biljke i životinje kojima je to prirodno stanište.
Vaš browser nepodržava HTML5
Kako rade male hidroelektrane i zašto su štetne?
Očekuje se da zabrana izgradnje MHE u zaštićenim područjima bude definisana u okviru izmena Zakona o zaštiti prirode. Radna grupa je nacrt izmena tog akta sastavila još 2018. godine, od kada se čeka da on prođe kroz javne rasprave i da se o njemu izjasne resorna ministarstva.
Osim toga, među problemima sa kojima se građani suočavaju je prekomerno zagađen vazduh u 14 gradova i opština u Srbiji. Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine iz 2019. godine, u većini ovih mesta prekoračene su granične vrednosti suspendovanih čestica PM 10 ili PM 2,5, kao i prašine, dima i smoga.
Evropska agencija za životnu sredinu u svom izveštaju iz 2018. navodi da svake godine u Srbiji od posledica aerozagađenja prevremeno umre blizu 14.600 ljudi.
Kada je reč o vodi za piće, Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” zabeležio je 2019. godine da 50 vodovoda u gradskim naseljima ima neispravnu vodu za piće.
Vaš browser nepodržava HTML5
Pet stvari koje treba da znate o zaštiti životne sredine u Srbiji