Informacije o projektu Rio Tinto stvaraju zbrku koja će se sigurno odraziti na budući referendum, ocenio je istraživač Demostata Srećko Mihailović, ukazujući da 29 odsto ispitanika smatra kako Rio Tintu ne treba dati dozvolu za otvaranje rudnika ni pod kojim uslovima, a 59 odsto ih uslovljava podršku ispunjavanjem mahom ekoloških preduslova.
Mihailović je na konferenciji za novinare u Beogradu predstavio rezultate istraživanja javnog mnjenja „Srbija, Rio Tinto i ekologija“, sprovedenog u drugoj polovini jula.
Britansko-australijska kompanija Rio Tinto je još 2004. godine, istražujući oblast zapadne Srbije, u blizini Jadra kod Loznice, otkrila novu rudu „jadarit“, kombinaciju litijuma i bora. Litijum je osnovna komponenta za proizvodnju baterija za mobilne telefone, laptopove, električne automobile i druge uređaje široke potrošnje.
Pročitajte i ovo: Peticiju protiv dolaska Rio Tinta u Srbiju potpisalo gotovo 90.000 ljudiNa pitanje „ukoliko otvaranje rudnika RT donosi stvarnu mogućnost ekonomskog napretka Srbije i njenih građana, pod kojim uslovima i da li bi mu trebalo dati dozvolu za to“, od 1.200 ispitanika, 29 odsto je odgovorilo sa „ne, ni pod kojim uslovima“, dakle svaki treći ili četvrti, ukazao je Srećko Mihailović.
Istakao je da je još 59 odsto, odnosno šest od 10 ispitanika, uslovilo dozvolu za otvaranje rudnika ispunjavanjem nekih uslova, pre svega ekoloških.
Čak 83 odsto učesnika Demostatovog istraživanja ocenilo je da se u Srbiji više brine za ekonomsku korist nego za zaštitu životne sredine, a njih 71 odsto tvrdi da bi bilo bolje da se više brine za zaštitu životne sredine.
„Građani Srbije tu borbu između ekonomije i ekologije razrešavaju u korist ekologije, i to je nešto što treba da imaju na umu i naši privrednici, i naši političari i privrednici koje naši političari dovode u Srbiju“, zaključio je Mihailović.
Pročitajte i ovo: Rio Tinto finansira studiju o ekološkim štetama od rudnika PangunaUkazao je da su građani izloženi različitim i često protivrečnim informacijama o otvaranju rudnika, koje mogu da zbune i izazovu zbrku, uključujući i poruke koje se čuju od vlasti i stručnjaka, kao i predstavnika kompanije Rio Tinto.
„Iako naši nalazi govore o jasnom i raširenom pogledu građana na odobravanje dozvole Rio Tintu, nema sumnje da će se ta zbrka i galimatijas u medijima odraziti na mišljenje građanstva, kao i na eventualni referendum“, smatra Mihailović.
Profesor Fakulteta političkih nauka Darko Nadić upozorio je da ekološka pitanja u Srbiji konačno dobijaju politički značaj, ocenivši i da je Srbija u poslednjih 30 godina propustila šansu za ekološku tranziciju, koja je ostala u zapećku u odnosu na ekonomsku i političku.
Programski direktor Demostata Zoran Panović veruje da su dva ključna pitanja za odnos ekologije i politike – kako izvući ekološke teme iz „naše jedine podele u Srbiji“, a to je „za i protiv Vučića“, a drugo je kako izdvojiti šta je suštinska ekološka tema, a šta je pomodno.
Pročitajte i ovo: U jeku ekološke bitke u Srbiji Zakon o prirodi na izmenama u SkupštiniPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 4. juna na konferenciji za medije da su nadležni organi spremni za lokalni ili okružni referendum kako bi građani sami odlučili da li žele da se u zapadnoj Srbiji, u okolini Loznice, otvori planirani rudnik za eksploataciju jadarita, koji planira da izgradi Rio Tinto.
Predviđena fabrika koju planira Rio Tinto u sklopu projekta Jadar, u slučaju da građani podrže taj projekat, trebalo bi da bude puštena u rad 2026. godine, kazao je Vučić.
Predstavnici kompanije Rio Tinto ranije su najavili su da će do kraja ove godine biti završena studija opravdanosti, kao i studija o proceni uticaja na zaštitu životne sredine, pre početka eksploatacije minerala jadarita kod Loznice.
Problemi su za Rio Tinto u Srbiji počeli kada je krajem prošle godine više lokalnih ekoloških organizacija pokrenulo lokalne proteste zbog mogućeg uticaja tog projekta na eko-sistem u zapadnoj Srbiji, upozoravajući na potencijalnu štetu po životnu sredinu.