Nakon razgovora sa predstavnicima Komesarijata za izbeglice, migranti su odlučili da prekinu šestodnevni štrajk glađu na graničnom prelazu Horgošu, potvrđeno je za RSE
Oni su odlučili da odu u prihvatne centre, gde će dobiti hranu i registrovati se odnosno zatražiti azil.
Kako kažu, s obzirom da su iz Avganistana, nemaju isti status kao izbeglice iz Sirije i Iraka, i stoga ne očekuju da dobiju azil u Srbiji.
Efekti antimigrantskih mera
Zajedničke snage vojske i policije Srbije od 22. jula raspoređene su duž granice sa Bugarskom i Makedonijom i očekuje se da će te mere bitno sprečiti ilegalne prelaske iz tih susednih zemalja, kao i krijumčarenje izbeglica i migranata. Ostaje, međutim, pitanje kako će vlasti Srbije rešiti problem migranata koji odbijaju da legalizuju svoj boravak u Srbiji, a ne mogu dalje ka Mađarskoj. Neki od njih na Horgošu već štrajkuju glađu.
Efekat pojačanih vojno-policijskih mera na granici još nije moguće kvantifikovati jer su tek počele da se primenjuju, treba sačekati bar mesec dana da se vide prvi rezultati, kaže za RSE Vladimir Cucić, prvi čovek Komesarijata Republike Srbije za izbeglice i migrante. On, međutim, naglašava da je najvažnije to što se tim pojačanim nadzorom šalje važna, i to dvostruka, poruka:
“Kad vi podignete dron, kad imate kamere, kad imate mnogo više patrolnih vozila, nekoliko naleta helikopterima, vi tu kontrolu sad možete da vršite u graničnom pojasu, ali i po dubini. Ono što je najvažnije jeste da je time poslata poruka švercerima, što je bilo više nego potrebno, a poslata je poruka i izbeglicama i migrantima da im je do sada bila ulivana lažna nada da će proći. Neće proći jer upravo zemlje koje su im krajnja destinacija ne žele da ih prime. To je nešto što ljudima jasno treba reći jer su bili manipulisani od mnogih – kako će ih svi dočekati raširenih ruku, samo, eto, da prođu tih par prepreka, da daju švercerima to para što imaju, pa će im biti ne znam kako dobro”, kaže Cucić.
Da pooštrene mere protiv krijumčara, ali i za suzbijanje ilegalnog prelaska granice, tek treba da zažive smatra i Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
On je za lokalne medije izjavio da svako ko se plaši za život ima pravo da uđe u Srbiju bez vize i dokumenata, a da mogu biti vraćeni samo oni koji ilegalno ulaze u zemlju, hoće ilegalno da prođu kroz nju, a neće da traže azil.
(Video: Izbeglice u štrajku glađu)
Vaš browser nepodržava HTML5
RSE na Horgošu: Izbeglice u štrajku glađu
Mandatar za sastav nove vlade Aleksandar Vučić pre desetak dana je, opravdavajući nove bezbednosne mere na granicama, rekao da lica iz Avganistana i Pakistana nemaju nikakvu šansu da budu primljena u EU, a preko Srbije su došla do njenih granica.
Da je nedostatak jedinstvenog rešenja od strane EU suštinski problem migrantske krize kazao je pre nekoliko dana tehnički ministar Aleksandar Vulin, dodavši da Srbija ne može da ispašta zato što Unija nije u stanju da ga nađe.
Samo u prvih pet meseci u Srbiji je otkriveno više od 100.000 ilegalnih migranata.
Policijsko-vojni timovi na granicama ne znače da je granica Srbije za izbeglice hermetički zatvorena. I dalje ljudi ulaze, ali u mnogo manjem broju, kaže Sonja Tošković iz Beogradskog centra za ljudska prava. To, međutim, pojašnjava ona, nije efekat pojačanog nadzora granica nego sporazuma koji je Evropska unija sklopila sa Turskom.
U međuvremenu, izbegli su kod Horgoša štrajkovali su šest dana glađu, apelujući na Mađarsku da otvori granice.
Sonja Bošković ukazuje na to da oni time nisu slali poruku Srbiji jer ona taj problem ne može da reši:
“To su ljudi koji ovde ne traže međunarodnu zaštitu, odnosno, azil. Ono što Srbija za njih trenutno može da uradi jeste da im pruži urgentnu zdravstvenu pomoć i smeštaj u prihvatnim centrima. Problem je, međutim, u tome što mnogi od njih neće da idu u te centre, ne žele da se sklone sa granice jer hoće da uđu na teritoriju Mađarske, odnosno, Evropske unije, a na to odavde niko ne može da utiče”, kaže Bošković.
Policijski zvaničnici država Balkana još u februaru su postigli dogovor da će poštovati limit od 580 migranata dnevno, kojima će biti omogućen tranzit ka zemljama EU.
U krugovima međunarodnih humanitaraca sve češće se čuje da Evropa polako ali sigurno potpuno zatvara granice za nevoljnike sa Bliskog i Srednjeg istoka koji ka njoj idu preko Balkana.