Postoje veoma konkretni razlozi za posetu potpredsednika SAD Džozefa Bajdena (Joseph Biden) Beogradu i Prištini – kaže za RSE američki analitičar Edvard Džozef (Edward Joseph), koji je bio u međunarodnim misijama na Balkanu tokom i nakon rata.
"SAD su zabrinute zbog situacije na Balkanu. Činjenica da su tenzije u međuvremenu pojačane, samo naglašava važnost Bajdenovog dolaska. Takođe, treba imati u vidu da uskoro ističe mandat Obaminoj administraciji, što znači da Bajden ne bi posetio Balkan bez ozbiljnih razloga", naglašava Džozef.
On dodaje da je veoma interesantno samo pominjanje Aleksandra Vučića, predsednika Vlade Srbije, da bi jedino rešenje bilo priznanje Kosova, iako se odmah distancirao.
"On je svakako veoma iskusan političar i sigurno ne bi izgovorio nijednu reč bez određene svrhe. Mislim da je time nastojao da pripremi teren za dalju evoluciju odnosa sa Kosovom, pokazujući realizam. Dakle, Vučić je poručio građanima Srbije – ovo je realnost sa kojom treba da se suočimo", ističe Džozef.
Edvard Džozef je izvršni direktor američkog Instituta za aktuelna svetska pitanja (Institute of Current World Affairs), te profesor i istraživač na Školi za međunarodne studije na Univerzitetu Džon Hopkins (Johns Hopkins School of Advanced International Studies).
RSE: Potpredsednik SAD je zatražio u sredu od kosovskih vlasti da formiraju Zajednicu srpskih opština i napokon završe razgraničenje sa Crnom Gorom.
Džozef: Bajdenova izjava je očekivana i odražava američku politiku prema Kosovu. Cilj njegove posete Beogradu i Prištini je da se ohrabri nastavak normalizacije odnosa dve zemlje koji je započet Briselskim sporazumom. Njegova poruka oko nužnosti formiranja Zajednice srpskih opština upućena je, pre svega, opoziciji na Kosovu koja se protivi ovom aranžmanu. Takođe, time se naglašava i da SAD, kao ključni saveznik nezavisnog Kosova, podržava proces normalizacije i stoga očekuje da se Briselski sporazum primeni, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština.
RSE: A kada je reč o granici sa Crnom Gorom?
Džozef: Isto tako. To pitanje treba rešiti kao u slučaju granice sa Makedonijom, što je takođe bilo jedno vreme sporno. Bajden je jasno stavio do znanja da se to mora konačno rešiti bez odlaganja i kontroverzi. Ovo pitanje ima i šire značenje, tačnije da se osigura regionalna stabilnost i jednom za svagda otkloni mogućnost promene granica.
Samo da podsetim da je bilo opasnih ideja kako na Kosovu, tako i u Albaniji, o njihovom ujedinjenju. Taj balkanski virus o grandioznosti, odnosno opsednutost idejama Velike Albanije, Velike Hrvatske i Velike Srbije je i doveo do ratova.
Džozef Bajden i Aleksandar Vučić u Beogradu
RSE: Aleksandar Vučić je najavio nakon susreta sa Bajdenom da će pozvati predstavnike Kosova na sastanak. U međuvremenu, prema nezvaničnim informacijama, Vlade Srbije i Albanije će se sastati u Nišu za oko mesec dana. Sastanku će prisustvovati i predstavnici kosovskih Albanaca. Da li je to posledica Bajdenovog pritiska?
Džozef: To je veoma pozitivan korak i smatram da je to rezultat Bajdenove posete. Takav razvoj događaja je preko potreban regionu kako bi se podstakao dijalog u cilju prevladavanja dugotrajnih podozrenja i problemi rešavali mirnim putem.
Srbija nije za SAD prva među jednakima na Balkanu
RSE: Bajden je pohvalio premijera Srbije Aleksandra Vučića za liderstvo koje je pokazao u mnogim situacijama u regionu. Da li je to uobičajena diplomatska fraza, ili SAD zaista smatraju da je Srbija ključna zemlja u regionu? Da li će se Hrvatska možda osetiti zapostavljenom s obzirom da je članica EU i NATO? Dakle, ima li promene u stavu Vašingtona prema Srbiji i Balkanu u celini?
Džozef: Apsolutno nema nikakvih promena u poziciji SAD prema Balkanu, tako da Hrvatska, Kosovo ili bilo koja zemlja regije nemaju razloga da brinu. Pomenuta Bajdenova izjava je izraz pozitivnog razvoja odnosa SAD sa Srbijom. Kao što Vašington ima sve čvršće veze sa Beogradom, to se odnosi i na ostale zemlje regije.
Istovremeno, SAD i dalje izražava zabrinutost zbog nekih nerešenih pitanja u odnosima sa Srbijom, što je Bajden jasno predočio Vučiću. Vašington se nada pozitivnoj evoluciji u Srbiji i njenom približavanju EU kao i da postane odgovoran činilac u regionu. Bajdenova izjava je imala za cilj da ohrabri takav trend.
RSE: Da li je uobičajena diplomatska fraza kada potpredsednik Bajden kaže da "Srbija predstavlja ključni kamen temeljac politički i ekonomski za ceo reigon i liderstvo Srbije izuzetno je važno za ovaj deo Evrope". Da li zaista SAD smatraju da je Srbija ključni igrač u regiji?
Džozef: Ne mislim da Vašington doživljava Srbiju kao nadmoćnu zemlju u odnosu na ostale u regiji. Američka administracija smatra da sve zemlje na prostoru bivše Jugoslavije – kao članice EU ili kandidati – treba da pokažu uzajamno poštovanje, uključujući i suverenitet svake od njih. Dakle, Srbija nije za SAD prva među jednakima na Balkanu, ali svakako zaokuplja njegovu značajnu pažnju.
Zainteresovanost Hilari Klinton za Balkan
RSE: Bajden je izjavio da se SAD i Srbija, naravno, ne slažu oko svakog pitanja, te da ima mnogih ožiljaka i rana koje su žive iz 90-ih godina. Koje su ključne razlike u odnosima dve zemlje?
Džozef: To je važno pitanje i želeo bih da precizno odgovorim imajući u vidu i da će Hilari Klinton (Hillary Clinton) najverovatnije biti nova američka predsednica. Najveće razlike između Beograda i Vašingtona su ostale oko Kosova i Bosne i Hercegovine. One neće uskoro biti prevaziđene, čak će se verovatno pojačati imajući u vidu da Bil Klinton, suprug Hilari, ima veoma bliske odnose sa Kosovom i BiH. Nezavisnost Kosova i jedinstvo Bosne i Hercegovine su značajni elementi američke politike čime se razlikuje od pozicije Beograda.
Ketrin Ešton, Hašim Tači i Hilari Klinton tokom posete Prištini 2012. godine
RSE: Ukoliko Hilari Klinton postane predsednica SAD, da li to znači da će biti pojačan pritisak na Beograd da prizna Kosovo. Aleksandar Vučić je nedavno izjavio da je jedino trenutno rešenje za Kosovo, koje bi preseklo Gordijev čvor, bilo bi da ga Vlada Srbije prizna, ali to ne može i neće da učini. Međutim, indikativno je da je premijer Srbije prvi put rekao da bi jedino priznanje Kosova rešilo problem.
Džozef: Da, interesantno je samo Vučićevo pominjanje činjenice da bi jedino rešenje bilo priznanje Kosova, iako se odmah distancirao. On je svakako veoma iskusan političar i sigurno ne bi izgovorio nijednu reč bez određene svrhe. Mislim da je time nastojao da pripremi teren za dalju evoluciju odnosa sa Kosovom, pokazujući realizam.
Dakle, Vučić je poručio građanima Srbije – ovo je realnost sa kojom treba da se suočimo. Mnogi građani Srbije sigurno sada prate Olimpijske igre, pre svega nastup svojih najboljih sportista. Međutim, mogli su da uoče i da je džudistkinja sa Kosova osvojila zlatnu medalju. To je još jedan način da se promoviše i međunarodno prizna Kosovo. Mislim da Vučić uviđa i uvažava tu realnost na terenu.
Trampova pobeda odgovara samo ekstremnoj desnici
RSE: Vratio bih se na uticaj ishoda američkih predsedničkih izbora na Balkan. Ako će Hilari Klinton da pojača pritisak na Beograd, da li to znači da vlasti u Srbiji prećutno priželjkuju pobedu Donalda Trampa? U utorak su radikali Vojislava Šešelja protestovali zbog Bajdenove posete, pozivajući ponovo Srbe u SAD da glasaju za Donalda Trampa.
Džozef: Trampovom izboru jedino bi trebalo da se obraduju pripadnici ekstremne desnice širom sveta koji priželjkuju jačanje tenzija i veruju da Rusija Vladimira Putina ima odgovore na ključne međunarodne probleme – Rusija koja se suočava sa ogromnim ekonomskim problemima i korupcijom, čak i u sportu.
Međutim, svima onima koji teže ekonomskom prosperitetu Srbije, dobrosusedskim odnosima sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Kosovom i ostalim zemljama, zatim unapređenju saradnje sa SAD-om – u interesu je da pobedi Hilari Klinton.
Srbija će morati da prizna Kosovo pre ulaska u EU
RSE: Da li će Hilari Klinton insistirati da Srbija i formalno prizna Kosovo?
Džozef: Nema razloga za bilo kakvu histeriju ili zabrinutost bilo koga u Srbiji ako ona pobedi. U poslednjih 20-tak godina američka politika na Balkanu nije se suštinski menjala iako su se menjale republikanske i demokratske administracije. Taj kontinuitet će se nastaviti i ako Hilari Klinton postane predsednica. Jedina njena razlika u odnosu na Baraka Obamu (Barack) jeste u tome što ona ima lično iskustvo i sećanje na Balkan.
Zbog toga je važna Bajdenova poseta Beogradu i Prištini, jer i on ima lično iskustvo i sećanje na vreme kada je Slobodan Milošević bio na vlasti, sa kojim se sretao. I Hilari Klinton i Bajden shvataju šta se desilo u Jugoslaviji, sećaju se zbivanja u Vukovaru, Srebrenici, Kosovu, NATO kampanje. Zato je važno što je potpredsednik Bajden izjavio saučešće porodicama stradalih Srba tokom vazdušnih udara 1999. godine.
RSE: Dakle, da li će priznanje Kosova biti uslov da Srbija postane članica EU?
Džozef: Najpre, nijedan američki predsednik ne postavlja uslove da li će neka zemlja ući u EU. O tome se odlučuje u Briselu. Međutim, smatram da članice EU, pre svega Nemačka, neće dozvoliti prijem Srbije pre nego što prizna Kosovo. To je realnost koju uviđa i premijer Vučić, zbog čega je i pomenuo rečenicu koju smo komentarisali.
Evropski blok ne želi da uveze još jedan sukob ponavljajući istu grešku kao sa Kiprom. Brisel želi održivo i uzajamno prihvatljivo rešenje tako da Srbija ne može da blokira nastojanje Kosova da uđe u EU. Svaki građanin Srbije treba da počne da uviđa tu realnost.
Neodgovorna Izetbegovićeva izjava u Sandžaku
RSE: Drugo sporno pitanje u odnosima Beograda i Vašingtona je situacija u Bosni i Hercegovini. Za kraj septembra je zakazan referendum u Republici Srpskoj koja razvija sa Srbijom sve tešnje odnose, maltene kao dve suverene države. Milorad Dodik je često u Beogradu, a Vučić i ostali srpski zvaničnici u Banjaluci. Međutim, vlasti u Srbiji su žestoko reagovale kada je lider Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović posetio Novi Pazar, a naročito na njegovu izjavu da čini isto što i zvaničnici iz Beograda kada odlaze u Republiku Srpsku. Stiče se utisak da Srbija igra dvostruku igru. S jedne strane, formalno podržava integritet BiH, a s druge, podstiče što samostalniju poziciju Republike Srpske.
Džozef: Razočaravajuće je ponašanje Beograda kao i postupak Bakira Izetbegovića. To je kontraproduktivno i neodgovorno. Izetbegovićeva poseta Sandžaku, a naročito njegova izjava, bila je provokativna. Takođe, svaki potez Beograda – osim jasnog predočavanja Miloradu Dodiku da mora da pronađe rešenje sa političkim partnerima u Sarajevu koji je njegov glavni grad – veoma je neodgovoran.
Dakle, Beograd mora da pošalje takvu poruku Dodiku kao odgovoran faktor, ili, da upotrebim izraz potpredsednika Bajdena, kao lider u regionu, a lider treba da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet suseda.
Bakir Izetbegović u Novom Pazaru, 29. jul 2016.
RSE: Međutim, zvanični Beograd se za sada nije distancirao od referenduma u RS. Ako zaista bude održan, kakva će biti reakcija međunarodne zajednice, pre svega, SAD?
Džozef: Biće žestoko kritikovan. Istovremeno, u Vašingtonu i Briselu će biti notirano da se Srbija nije ogradila od takvog čina i negativno će se odraziti na njene aspiracije da postane članica EU. Brisel i Vašington očekuju od Beograda jasan stav oko očuvanja teritorijalnog integriteta BiH kao i veoma opasnog i provokativnog referenduma kojim Milorad Dodik nastoji da ojača svoju poziciju. Dakle, od Srbije se očekuje jasno odbacivanje svakog pokušaja otcepljenja RS od Bosne i Hercegovine.
SAD i EU će žestoko reagovati na referednum u RS
RSE: Da li će se SAD i EU zadržati samo na verbalnoj osudi ili će biti i konketnih poteza, kao što je nekada visoki međunarodni predstavnik smenjivao mnoge srpske političare u BiH?
Džozef: Ne znam koje će mere preduzeti jer se veoma razlikuju sadašnja i nekadašnja uloga visokog predstavnika. Međutim, nema sumnje da će biti veoma snažna reakcija na svaki sledeći korak u cilju održavanja referenduma jer je to veoma provokativni potez koji može lako da dovede do nasilja, a to je poslednja stvar koja je u ovom trenutku potrebna Evropi sa toliko kriza sa kojima se suočava – mislim na ukrajinsku, migrantsku, finansijsku kao i Brexit. Stoga će EU veoma snažno reagovati a Beograd se igra sa vatrom ako se jasno ne distancira od takvog poteza Milorada Dodika.
Sramne rehabilitacije u Hrvatskoj i Srbiji
RSE: Možda su u ovom trenutku najveće tenzije u odnosima Beograda i Zagreba. Oni se međusobno optužuju zbog rehabilitacije ustaškog režima, odnosno Miloševićeve politike iz devedesetih. Da li se ova zapaljiva retorika koristi pre svega za dnevno-političke potrebe ili je reč i o dubljim razlozima za sukob dve najveće države u bivšoj Jugoslaviji jer se ne mogu složiti oko karaktera i posledica poslednjeg rata?
Džozef: Veoma je razočaravajuće da se nakon toliko godina posle rata, zbivanja iz tog perioda još mogu zloupotrebljavati. Dakle, ta priča iz prošlosti se koristi za dnevno-političke potrebe, ali je ključno pitanje kako je i dalje moguće eksploatisati tu retoriku, zašto nacionalizam ima odjeka. Jasno je da je uzrok tome različito gledanje na uzroke i posledice rata, još uvek su snažne emocije, pre svega u Istočnoj Slavoniji, odnosno Vukovaru.
Očito je da proces pomirenja između Srbije i Hrvatske nije završen, za razliku od pozitivnog primera u odnosima Hrvatske i Crne Gore iako je i njihovim odnosima bilo teških trenutaka, kao što je bombardovanje Dubrovnika. Najpre se Milo Đukanović izvinio zbog ratnih dejstava po ovom gradu, što je bio prvi takav gest u celom regionu, potom je Stjepan Mesić uzvratio istim gestom i posetio Crnu Goru. Obe zemlje su okrenute ka EU, sarađuju čak i u turizmu iako su takmaci. Dakle, njihovi odnosi su sve bolji iako ima nerešenih pitanja poput Prevlake.
Vukovar, oktobar 1992.
Na žalost, situacija u Vukovaru – koji je najrazrušeniji grad u Evropi nakon Drugog svetskog rata – veoma je teška. Srbi i Hrvati žive odvojeno više od dve decenije nakon rata. Oba naroda su hrišćanske vere, govore takoreći isti jezik. Vlasti u Hrvatskoj su dozvolile uklanjanje ćiriličnih napisa u gradu što je u suprotnosti sa evropskim opredeljenjem u poštovanju manjinskih prava.
RSE: Rehabilitacija pojedinih lica u Hrvatskoj koja su sarađivala sa ustašama i nacistima, zatim u Srbiji, uključujući i Miloševića u suprotnosti je sa opredeljenjem ovih zemalja ka evropskim antifašističkim vrednostima.
Džozef: Sramna su nastojanja da se rehabilituju pojedini zvaničnici ustaškog režima, Draža Mihailović ili sada Slobodan Milošević.
Negativan efekat Brexita na Balkan
RSE: Da li će nakon Brexita put balkanskih zemalja prema EU biti duži i nezivesniji?
Džozef: Nema sumnje da će se Brexit negativno odraziti na evropske aspiracije balkanskih zemalja. Odluka britanskih birača je ozbiljan udarac evropskom projektu. Stoga zvaničnici u Briselu, a pre svega nemački, treba da jasno stave do znanja da su vrata EU i dalje otvorena za Balkan. To je od ključne važnosti imajući u vidu sve aktivniju, negativnu ulogu Rusije u regionu, zatim tu je i privlačnost radikalnog islama, uključujući i dobrovoljce koji se bori na strani Islamske države Iraka i Levanta (IDIL) u Iraku i Siriji.
Ilustrativna fotografija
RSE: Iako je Srbija proklamovala članstvo u EU kao glavni cilj i dalje lavira između evropskog puta i Rusije sa čijom armijom održava manevre, kupuje od nje oružje, računa na njenu podršku u UN u blokadi članstva Kosova. To je dvostruka igra Beograda.
Džozef: To je tačno i veoma zabrinjavajuće. Međutim, svako ko veruje da Rusija može biti model ili alternativa Evropi i Zapadu, treba samo da pogleda kakvo je stanje u toj zemlji, pre svega ekonomsko, zatim razmere korupcije.
Građani Srbije koji imaju dilemu treba da se pitaju da li bi želeli da žive u takvom društvu koje pripadnici elite žele da napuste kako bi njihova deca odrastala u boljim uslovima. Mislim da su građani Srbije dovoljno mudri da izvuku pravi zaključak.