Skupština Albanije jednoglasno je 21. jula izglasala rezoluciju kojom se odbacuju optužbe za trgovinu organima tokom rata na Kosovu iz izveštaja Saveta Evrope.
U izveštaju iz 2010. godine, koji je sastavio tadašnji švajcarski senator Dik Marti (Dick Marty), a odobrila Parlamentarna skupština Saveta Evrope, tvrdi se da su lideri Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) bili umešani u trgovinu organima tokom 1998-99. godine.
Ove tvrdnje istražio je američki tužilac Klint Vilijemson (Clint Williamson), koji je u julu 2014. objavio da nalazi njegovog tima ne uključuju dokaze o trgovini organima, već o drugim ratnim zločinima.
Ovo je 2015. godine dovelo do formiranja Kosovskih specijalizovanih veća za istragu navodnih zločina pripadnika OVK protiv etničkih manjina i političkih rivala, navodno počinjenih između januara 1998. i decembra 2000. godine.
- Post Scriptum: Kosovski specijalni sud, jedinstven slučaj u svetu
- Kako će suditi Specijalni sud Kosova?
U Specijalizovanim većima u Hagu, poznatim kao Specijalni sud, u toku je proces protiv nekih bivših lidera OVK. Među njima su Hašim Tači (Hashim Thaci), Kadri Veselji (Kadri Veseli), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Jakup Krasniqi). Oni su u pritvoru u Hagu od novembra 2020. godine. U optužnici protiv njih pominju se ratni zločini i zločini protiv čovečnosti, ali ne i "trgovina ljudskim organima".
Pročitajte i ovo: Optužnice za zločine na Kosovu pred Specijalnim sudom u HaguRama: Glas Albanije će se čuti sve do Strazbura
"Glas Albanije o ovom pitanju će se čuti do Strazbura (gde se nalazi Evropski sud za ljudska prava, prim aut.)", rekao je premijer Albanije Edi Rama, ujedno i lider Socijalističke partije, na sednici u četvrtak u Parlamentu Albanije.
"Dik Marti više nije član (Parlamentarne skupštine Saveta Evrope). Ovo nije namenjeno njemu. Radi se o reputaciji i dostojanstvu Skupštine u Savetu Evrope, koja je glasala za izveštaj. U redu, glasali su za to jer su mislili da to treba ispitati. Ovaj istražni proces nije doneo pravdu pretpostavljenim žrtvama, ali je učinio žrtvama glavne ličnosti OVK, jer je i to bio cilj... učinio je Oslobodilačku vojsku Kosova globalnom žrtvom – a ona je jedan od važnih momenata nacionalnog ponosa Albanaca“, rekao je Rama.
Pročitajte i ovo: Usvojena Martijeva rezolucijaU rezoluciji čiji je pokrovitelj Ramina stranka navodi se da su tvrdnje Dika Martija o "ubijanju ljudi radi vađenja i prodaje njihovih organa i ilegalnoj trgovini ljudskim organima u Albaniji i na Kosovu" tvrdnje koje su "ostale neargumentovane, neodobrene i nezasnovane na dokazima i činjenicama".
Miljo: Bolje ikad nego nikad
Protivljenje izveštaju Dika Martija u Albaniji, u formi rezolucije, dolazi jedanaest godina nakon njegovog odobrenja u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Bivši ministar inostranih poslova Albanije Paskalj Miljo (Paskal Milo) kaže za Radio Slobodna Evropa da je, iako ništa nije dokazano o optužbama za „trgovinu ljudskim organima“, pravedna rezolucija Skupštine Albanije, iako je moglo do nje da dodje ranije.
"Da, moglo je biti brže i trebalo je brže. Ali naš narod kaže: 'Bolje ikad nego nikad'. Sada je, zaista, veoma zanimljiv trenutak. Albanija je veoma dobro preuzela inicijativu. To znači aktivnu spoljnu politiku, aktivnu politiku u nacionalnom interesu i aktivnu politiku ispravljanja nepravde", kaže Miljo.
Pročitajte i ovo: Rezolucija dovela Kosovo u nepovoljan položajHasani: Sa nestrpljenjem smo čekali
Profesor prava i međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini Enver Hasani kaže da rezoluciju Albanije ne vidi kao zakasnelu inicijativu.
On kaže da je prvobitni mandat Specijalnog suda bio da istraži navode Dika Martija o "trgovini ljudskim organima", uprkos tome što je tužilac Vilijamson 2014. izjavio da "nema dokaza o trgovini organima".
Shodno tome, prema njegovim rečima, sadašnji mandat ovog suda nije u skladu sa istragom ovih tvrdnji.
"Svi su očekivali da će se trgovina organima naći u optužnici, jer je to bio izveštaj Dika Martija. Zbog toga smo svi bili uznemireni i morali smo malo da sačekamo, jer optužnice ne možete zaustaviti. Na kraju krajeva, optužnicu ili sadržaj optužnica trebalo je da odredi izveštaj Dika Martija, a ne ono što kaže Vilijamson", kaže Hasani.
Pročitajte i ovo: Neizvestan početak suđenja bivšim liderima OVKPokretanje ovog pitanja u SE 'zavisi od zemalja koje će to podržati'
U tekstu rezolucije čiji je pokrovitelj Socijalistička partija, Parlamentarna skupština Saveta Evrope takođe se poziva da preispita Rezoluciju 1782, kojom je odobrila Martijev izveštaj, kao i da "preispita navode o ilegalnoj trgovini ljudskim organima u Albaniji i na Kosovu, u svetlu događaja koji su se desili" tokom poslednje decenije.
Rama je, tokom konferencije za medije u Briselu 19. jula, upozorio da će se u septembru lično obratiti Savetu Evrope o izveštaju Dika Martija. Savet Evrope nije odgovorio na upit RSE-a da li ta institucija preispituje ranije rezolucije.
Bivši ministar spoljnih poslova Albanije Miljo ocenjuje da pokretanje rasprave o reviziji Rezolucije 1782 neće biti lako.
"To će mnogo zavisiti od broja zemalja koje će ovo podržati. Mnogo će zavisiti od lobiranja koje će vršiti ne samo Albanija, već i albanski partneri. Prvo, ako će se uveriti da se ovde radi o slučaju koji zahteva pravdu i, drugo, da ne utiče na rad i proces (Specijalnog) suda u Hagu", kaže Miljo.
On dodaje da ostaje da se vidi šta će biti na jesen ove godine, ali, prema njegovim rečima, pokretanje ovog pitanja u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope "bio bi snažan politički čin i solidarnost Albanije u obraćanju Albanaca i vođa OVK".
Profesor Hasani kaže da rezolucije, preporuke i mišljenja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope nemaju pravnu snagu. Ali, prema njegovim rečima, mogu da imaju politički efekat, jer je jedno od ovlašćenja ove skupštine da istražuje stanje ljudskih prava.
- Tužilaštvo: Raspolažemo sa 100.000 dokaznog materijala protiv Tačija i ostalih
- Ko su tužioci koji istražuju bivše pripadnike OVK-a?
- Ko brani bivše pripadnike OVK?
Prema Hasanijevim rečima, ako ima dovoljno saveznika da podrže Albaniju, onda se može formirati komisija za pitanje ljudskih prava onih koji se nalaze u pritvoru u Hagu.
"Sama Parlamentarna skupština može da zatraži od Venecijanske komisije, na primer, da da mišljenje u vezi sa ustavnim amandmanima koji su osnovali (Specijalni) sud ili u vezi sa zakonom o Specijalnom sudu, za deo koji se odnosi na dokaze. Uticaj može biti kolosalan ako postoji politička volja (u Parlamentarnoj skupštini) i to nema veze sa činjenicom da to neko osporava ili ometa rad Suda", kaže Hasani.
Pročitajte i ovo: Ellis za RSE: Pozdravljam što su se optuženi na Kosovu dobrovoljno predaliAko bi inicijativa Albanije išla na Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope, Hasani kaže da bi to uticalo ne na rad i odluke Specijalnog suda, već na ubrzanje procedura koje se, prema njegovim rečima, odugovlače, kao i na transparentniji i profesionalniji rad samog Suda.
Prema Hasanijevim rečima, u Specijalnom sudu je povređen aspekt "presude u razumnom roku", što se tiče suđenja u prvom stepenu. Čak i skoro dve godine nakon hapšenja bivših čelnika OVK, datum početka njihovog suđenja i dalje je nepoznat.