Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf 03 na Mokroj Gori, koji je osnovao režiser Emir Kusturica i ove godine posvećen je mladim stvaraocima i velikanima savremenog autorskog filma, a kao najveću zvezdu ugostio je američkog glumca Džonija Depa, koji će dobiti i bistu u prirodnoj veličini.
Uprkos svojoj popularnosti Kustendorf izaziva oprečne reakcije u srbijanskoj javnosti. Dok predstavnici države smatraju da je ulaganje novca u takve projekte veoma važno, drugi ističu da je to samo prilika za lično bogaćenje i samopromociju Emira Kusturice.
U takmičarskom programu Kustendorfa 03, koji ove godine traje od 13. do 19. januara, učestvuje 28 filmova mladih autora iz 18 zemalja.
Pored bure koja se digla oko dolaska Džoni Depa, ovogodišnji Kustendorf biće obeležen i sa specijalnim programom pod nazivom ,,Savremene tendencije" u okviru koga će biti prikazano sedam filmova koje ,,Kustendorf" izdvaja iz ovogodišnje svetske produkcije.
Pre zvaničnog otvaranja Emir Kusturica navodi ko će još biti gosti Kustendorfa:
“Pavel Lungin će doći sa svojim filmom “Car”, doći će Teri Gilijam i manje-više doći će autori koji u okvirima svetkog filma predstvaljaju ono što mladii ljudi koji su na Kustendorfu žele. Ambijent koji mi ovde stvaramo treba da pospeši ideju da je film svojstvo autora,a ne svojstvo proizvoda”, kaže Kusturica.
RAZLIČITE TVRDNJE O POMOĆI DRŽAVE
Iako neki tvrde da je Kustendorf dobio više novca nego što iznosi ukupan godišnji budžet za kulturu na nivou Beograda, savetnik ministra kulture, režiser Goran Marković kaže za RSE da ne za koliko je novca ovaj festival dobio, ali da ne veruje da su to mnogo veće pare od onih koje slični festivali dobijaju:
„Sa druge strane, sada prvi put idem na taj festival, ali po svemu onome što znam, on je jedan zanimljiv i po mnogo čemu drugačiji od ostalih festivala. Najviše po tome što uspostavlja kategoriju autorskog filma koja je u opsanosti da nestane. Po onome što sam čuo i po onome što je bio sadržaj mojih razgovora sa Kusturicom i po onome što je došlo u ministratvo kulture to je nešto što je vredno pažnje. Videćemo kolikoi vredi, ali sigurno nije nešto što je sumnjivio“, kaže on.
Ali, postoje i oni koji ovaj festival vide kao veoma sumnjiv i to prvenstveno zbog toga što se država sa velikim novcima, kako kažu, nalazi iza jedne potpuno privatne manifestacije. Jedan od njih je i kritičar Milan Vlajičić, on za RSE kaže:
„Država daje za taj Kustendorf četiri puta više nego za Festival autorskog filam u Beogradu. To je potpuno ludilo i to je zato što država pada na Kusturičin šarm. To je jedan privatna egzibicija i lepo je što je došao Džoni Dep, ali to je jedan mistifikacija. On dobija više novca nego čitav budžet za kulturu na nivou Beograda, pa sad vi vidite“, kaže on.
Svake godine, Kustendorf poseti neko veliko i značajno ime filmske industrije. Prošle godine to je bio Džim Džarmuš, a ove jedan od najvećih glumaca današnjice Džoni Dep. On se pre odlaska na Mokru Goru, u kratkom i kurtoaznom razgovoru sastao i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem,a nakon toga dao kratku izjavu javnom servisu:
„Sviđa mi se duh, osećaj ponosa je ono što ovde cenim i poštujem”, bio je kratak Džoni Dep.
Ali, njegov prijatelj Emir Kusturica, već skoro 20 godina, predstvlja kontroverznu osobu. Nakon što je prešao da živi u Srbiju, početkom rata u Bosni i Hercegovini, bio je miljenik svih političkih režima, a posebno Slobodana Miloševića,a kasnije Vojislava Koštunice sa kojim i danas ima bliske odnose.
Zahvaljujući politici, Kusturica je i dobio deo planine na kojoj se danas održava Kustendorf i na kojoj živi uz veliko i naoružano privatno obezbeđenje. Kao što je izgradio Drvengrad, Kusturica slično pokušava da uradi i u Višegradu 25 kilometra udaljen od Mokre Gore na kojoj se Drvengrad i nalazi.
ZA DEPA HELIKOPTER
Kusturica kaže da će, osim mosta Mehmed-paše Sokolovića na Drini, za potrebe snimanja filma “Na Drini ćuprija”, po romanu nobelovca Ive Andrića, podići grad od kamena, a da je premijer Republike Srpske Milorad Dodik obećao da će i finansijski podržati snimanje tog filma.
Emir Kusturica, pored toga što je u javnosti poznat kao neko ko podržava jednog haškog uhićenika, ali i jednog begunca, Radovana Karadžića i Ratka Mladića, poznat je i po svojoj bahatosti i neprijatnosti, posebno prema novinarima.
Poslednji koji je iskusio Kusturičinu narcisoidnost bio je zagrebački novinar Aleksanadar Stanković, koji je nakon što je Kusturica nezadovoljan pitanjima novinar prekinuo intrevju u svojoj kući na Mokroj Gori izbacio i Stankovića i ekipu HRT-a, van svog poseda.
I dok neke izbacuje, Kusturica neke druge, kao što je Džoni Dep lično helikopterom dovozi na Mokru Goru.
Milan Vlajičić ističe da je takva demonstriranje moći nedopustivo za jednu sredinu koja sebe smatra ozbiljnom:
“To u Africi ima tako neku latifundiju pa drži veliki posed ili ranč i ima državu u državi. Ne želim da navodim imena, ali otvorićete Politiku ili pogledati RTS, on povede tri novinara i da im tamo apartmane i pet dana besplatno šetaju, jedu i piju i onda će pričati neke gluposti kako je to neki veliki i značajan festival, a sam Kustirica nedavno daje jedan intervju iz kog se vidi da on ne zna da u ovoj zemlji postoje još četiri festivala autorskog filma. On govori o tome kako je Kustendorf tu da bi sapasao autorski film, ali ko si ti? Hajde napravi autorski film, ako možeš?”, kaže on.
Novinarka i filmska kritičarka Suzana Perović, kaže za RSE da je dobro da postoji što više festivala i velikih imena koji ih posećuju:
“Što više festivala i tih filmskih događanja u zemlji u kojoj piraterija i dalje cveta apsolutno nije na odmet i ja pozdravljam dovođenje svake eminentne filmske ličnosti u Srbiju”, kaže Perović.