Velika Britanija igra ključnu ulogu u svetu u potpomaganju izbegavanja poreza, zbog egzotičnih ostrva koja su pod njenom jurisdikcijom još iz imperijalnih vremena, a London je najveći ofšor (offshore) centar na svetu – kaže za RSE ugledni britanski advokat Džefri Robertson (Geoffrey).
"Zašto su mnogi tako burno reagovali na objavljivanje 'Panamskih dokumenata'? Zato što živimo u vremenu u kome rastu broj bogataša čija se imovina stalno uvećava dok mi ostali, pre svega – misleća srednja klasa – gubi priključak, odnosno osiromašuje.
Nekadašnja podela na one koje imaju i nemaju, tačnije bogate i siromašne, odgovara današnjoj podeli na one koji imaju ofšor firme i račune i ostatak sveta koji nema ništa osim svog golog rada. Zbog toga su mnogi ljudi širom sveta gnevni zato što bogataši koji skrivaju svoj novac ne podležu zakonu", ističe sagovornik RSE.
Robertson je učestvovao kao advokat u mnogim poznatim slučajevima. Bio je u humanitarnim misijama u ime "Amnesti Internešenela" (Amnesty International) u Mozambiku, Vijetnamu, Južnoafričkoj Republici i Čehoslovačkoj gde je sredinom 1980-ih pomagao nekoliko godina pravnim savetima tadašnjem disidentu Vaclavu Havelu i potpisnicima "Povelje 77".
Prećeno mu je ubistvom zbog zastupanja pisca Salmana Ruždija (Rushdie) koga je iranski vrhovni verski vođa ajatolah Homeini (Khomeini) osudio na smrt.
Robertson je branio i boksera Majka Tajsona (Mike Tyson), osnivača Vikiliksa (WikiLeaks) Džulijana Asanža (Julian Assange).
Pomogao je tasmanijskim Aboridžinima u sprečavanju "Prirodnjačkog muzeja" da eksperimentiše sa ostacima njihovim predaka.
Sa Amal Kluni (Clooney), suprugom poznatog glumca Džordža (George), učestovao je u brojnim procesima u kojima su branjena ljudska prava.
Generani sekretar UN imenovao je 2008. Robertsona i još dvojicu sudija u Interni savet pravde UN.
Autor je više knjiga kao što su "Poigravanje pravdom" (The Justice Game), koja je prodata u 100.000 primeraka, "Zločini protiv čovečnosti" (u kojoj opisuje i ratove na Balkanu 1990-ih), te "Slučaj pape" (u kojoj tvrdi da je papa Benedikt XVI odgovoran zbog zaštite pedofila u crkvi).
RSE: Nakon objavljivanja "Panamskih dokumenata" usledile su burne reakcije kako nezadovoljnih miliona ljudi koji ispaštaju zbog bahatog ponašanja bogatih, tako i prozvanih. Tako je ruski predsednik Vladimir Putin istakao da iza svega ovoga stoje SAD u "pokušaju izazivanja unutrašnjih potresa, kako bi Rusija bila oslabljena". Kineski mediji navode da je reč o "zapadnoj ujdurmi" i da su na udaru pre svega ličnosti i organizacije, a da se sa Zapada pominju samo "sitne ribe". Istovremeno, ukrajinski predsednik Petro Porošenko odbacuje umešanost u sumnjive poslove tvrdeći da njegove firme zakonito rade u ofšor zonama. Ne ulazeći u sve detalje ovog skandala, postavlja se pitanje zašto su baš sada obelodanjeni ovi dokumenti kada godinama, ako ne i decenijama, svi znamo za ove nelegalni aktivnosti, naravno, bez detalja koji se navode u pomenitim papirima? Da li je nekome bilo u interesu da baš u ovom trenutku razotkrije kako funkcionišu ofšor zone?
Robertson: Zaista nema ničeg iznenađujućeg u ovim materijalima. Znamo već 50 godina da su Panama, Švajcarska, i u poslednje vreme britanska ostrva, poput Kajmanskih ili Devičanskih, poreski rajevi u kojima bogataši širom sveta uz korišćenje posrednika – mislim na advokate i računovođe specijalizovane za izbegavanje poreza – osnivaju firme da ne bi plaćali namete u zemljama gde su zaradili novac.
Dakle, nije iznenađenje nakon što su posle ovakve poluvekovne prakse procureli podaci iz jedne od mnogih advokatskih kancelarija specijalizovanih u pomaganju bogatima da prikriju svoj novac.
Novo je da neki od bogataša zabrinuti zbog sankcija koje su protiv njih uvele UN ili SAD, kao što su Severna Koreja, Iran. Međutim, ovi advokati su zažmureli pred tom činjenicom i pomagali tim klijentima u izbegavanju međunarodnih sankcija.
Živimo u svetu u kome se gro ofšor poslovanja smatra legalnim. No, takva praksa omogućava bogatašima da izbegavaju plaćanje poreza što znači manje novca za školstvo, armiju i druge namene za koje vlada mora da plaća iz budžeta.
"Amazon" ili "Gugl" su osnovali sedišta za ovaj deo sveta u Irskoj (12,5 odsto poreza na korporativnu dobit dok je u Britaniji 28 procenata.) dok gro novca zarađuju u Britaniji i Evropi.
To znači da su, na primer, "Amazon" ili "Gugl" (Google) osnovali sedišta za ovaj deo sveta u Irskoj (12,5 odsto poreza na korporativnu dobit dok je u Britaniji 28 procenata) dok gro novca zarađuju u Britaniji i Evropi. Na ovaj način plaćaju mnogo manji porez.
Na to je ukazao i američki predsednik Barak Obama (Barack) u sredu ističući da mnoge američke kompanije otvaraju firme na ostrvima kao što su karipska a pritom sav novac zarađuju u SAD, izbegavajući da plate porez. To je međunarodni problem. Jasno je da sada svi prozvani negiraju da su umešani u sumnjive radnje – i ruski predsednik Vladimir Putin i kineski Si Điping (Xi Jinping).
RSE: Većini ljudi je veoma teško da razluče šta je zakonito a šta nezakonito u ofšor poslovanju kada se i u slučaju legalnog rada plaća mnogo manji porez nego u zemlji iz koje vlasnik kompanije potiče.
Robertson: Pravnici u specijalizovanim računovodstvenim ustanovama veruju da postoji velika razlika između nastojanja da se iskoriste sve poreske olakšice u skladu sa zakonom (tax avoidance) i izbegavanja plaćanja poreza (tax evasion).
Svi mi želimo da platimo što manji porez državi. Stoga su u ovom poslu angažovane na desetine hiljada raznih računovoća kako bi se iskoristile sve rupe u zakonu.
Međutim, u praksi nema velike razlike između ove dve kategorije – minimiziranja i izbegavanja poreza – osim ako u nekoj ofšor zoni ne postoje striktiniji zakoni koji sankcionišu neplaćanje poreza.
Kada je reč o velikim korporacijama uglavnom se njihova sedišta premeštaju u poreske rajeve. Koriste se posrednici da bi se prikrio pravi vlasnik. Dakle, reč je o velikoj igri koja ima za cilj izbegavanje poreza.
Najviše gube pripadnici srednje klase koji rade za platu i moraju da odvoje i do 40 odsto poreza na prihode. Oni nemaju dovoljno novca da osnuju ofšor firmu i tako izbegnu porez.
Kao što sam rekao, zbog takve prakse najviše gube pripadnici srednje klase koji rade za platu i moraju da odvoje u nekim zemljama i do 40 odsto poreza na svoje prihode. Oni nemaju dovoljno novca da osnuju ofšor firmu i tako izbegnu porez. Advokati koji učestvuju u ovim poslovima, takođe, zarađuju ogromne količine novca od ovih transakcija.
RSE: Verujem da će mnogima i dalje biti nejasna suštinska razlika zakonitog i nezakonitog poslovanja u ofšor zonama. Uzmimo kao primer velike kompanije koje je pomenuo Barak Obama.
Robertson: To je pitanje američkog zakona. Godinama ove kompanije koriste mehanizam "transfera cena". Pomenuo sam "Amazon" čije je sedište u ovom delu sveta u Irskoj. On prikazuje svoje račune kao da posluje u Irskoj, ali profit, u stvari, ostvaruje u Britaniji i Evropi.
Kada je reč o poslovanju u SAD, bio sam uključen u mnoge slučajeve, pre svega, firmi koje proizvode i trguju alkoholom. Njihova sedišta nisu u SAD iako u toj zemlji prodaju alkohol, jer na taj način izbegavaju da plate porez. Centrale ovih kompanija su na egzotičnim ostrvima, uglavnom britanskim.
Velika Britanija igra glavnu ulogu u svetu u potpomaganju izbegavanje poreza, zbog ovih ostrva koja su pod njenom jurisdikcijom još iz imperijalnih vremena.
RSE: Znači, ove američke kompanije su formalno prebacile sedišta u Irsku i druge poreske rajeve a profit ostvaruju u samim SAD?
Robertson: Upravo tako. Međutim, na američkim vlastima je da spreče takvu praksu. Dakle, ne možemo kriviti same te kompanije, iako je takvo njihovo poslovanje moralno diskutabilno. Ali, ako to rade poštujući zakonska pravila, ne mogu se preterano kritikovati. To je istovremeno i moralno pitanje za advokate, računovođe i ostale posrednike koji su ceo svoj radni vek posvetili pronalaženju načina da nađu rupe u poreskim zakonima.
RSE: Pominjete moralnu stranu. Dakle, iako je ovo poslovanje uglavnom u skladu sa zakonom, ono je duboko nelegitimno.
Robertson: Da, iako je takav biznis po zakonu, veoma je nemoralan jer zbog toga, naročito u siromašnim zemljama, obični ljudi ne mogu da računaju na prinadležnosti države koja znatni deo prihoda prikuplja od poreza a koji bogati izbegavaju da plate korišćenjem ofšor šema.
Ofšor biznis može biti i zakonit, ali je veoma nemoralan jer obični ljudi ne mogu da dobijaju prinadležnosti države koja ubire prihode od poreza a koji bogati izbegavaju preko poreskih rajeva.
Dakle, potrebni su stroži zakoni kojima bi se krivično kažnjavala ne samo lica koja izbegavaju plaćanje poreza već i oni koji im u tome pomažu. "Panamski dokumenti" su pokazali da su vlade širom sveta spore i da su njihove činovnike nadmudrili vešti advokati bogataša koji su skrivali svoj novac u poreskim rajevima. Dakle, potrebni su stroži zakoni kojima bi se krivično kažnjavala ne samo lica koja izbegavaju plaćanje poreza već i oni koji im u tome pomažu.
U tom smislu je neophodno i formiranje internacionalnog istražnog tela kao što je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) koje bi nadgledalo i vršilo inspekciju.
Međutim, prvi korak je da se obezbedi da svaka zemlja ima transparentna pravila tako da se ime svakog stvarnog vlasnik kompanije prikaže u javnim registrima. Drugi korak je ustanovljavanje međunarodnog krivičnog zakona i istražne agencije.
RSE: Naravno da svako želi da plati što manji porez. Pomenuli ste sporo reagovanje vlada na nezakonite pojave. Međutim, postavlja se principijelno pitanje zašto države širom sveta, počev od SAD i Velike Britanije dozvoljavaju ofšor poslovanje čak i kada je zakonito jer, kao što ste rekli, ono je krajnje moralno upitno zato što omogućavanja dalje bogaćenje bogatih i, istovremeno, siromašenje srednje klase i ostalih čime se produbljuju nejednakosti?
Robertson: Da, vlade reaguju sporo. Istovremeno, vlasti u ovim poreskim rajevima ne žele da se odreknu veoma unosnog prihoda: Panama, Kajmanska, Devičanska i ostala ostrva i teritorije ostvaruju velike zarade od ofšor poslovanja, odnosno izbegavanja poreza i zato ne pristaju na ustanovljavanje međunarodnih konvencija na čemu britanski premijer Kameron insistira već pet godina.
Putin ne podržava međunarodne mere protiv izbegavanja poreza iako traži podršku u vraćanju kapitala ruskih oligarha iz ofšor zona u zemlju.
Tu inicijativu ne podržava ni Vladimir Putin iako traži međunarodnu podršku u vraćanju kapitala ruskih oligarha iz ofšor zona u zemlju. Međutim, on ne voli kada mu se predoči da njegovi najbliži saradnici čine to isto, odnosno imaju poslove u poreskim rajevima.
RSE: Govorite o malim, udaljenim ostrvima koja se protive međunarodnim dogovorima. Međutim, grad London je, po mnogima, jedna od najvećih ofšor zona na svetu, kao i pojedine oblasti u SAD.
Robertson: Apsolutno. To je dodatni problem. Grad London je verovatno najveći pobornik izbegavanja poreza.
RSE: Pomenuću Vašu izjavu Bi-Bi-Si-ju (BBC) da se "britanska imperija svela, uglavnom, na veliki broj poreskih rajeva. Britanija je u srcu, središtu, međunarodnog izbegavanja poreza dozvoljavajući ovim malim ostacima imperije da primenjuju tajne zakone o porezima i uspostave ofšor kompanije koje posluju bez transparentnosti". Pominjete napore Dejvida Kamerona da se ustanovi međunarodna regulative. Da ne pominjem skandal oko njegovog pokojnog oca, ali kako je moguće onda da nije u stanju da spreči sumnjive poslove u samom gradu Londonu?
Svi Kameronovi donatori imaju ofšor kompanije, njegov otac, kao i poslanici. Zato je veoma teško da spreči izbegavanje poreza.
Robertson: Svi Kameronovi (David Cameron) donatori i sponzori imaju ofšor kompanije, njegov otac, kao i mnogi poslanici iz Konzervativne partije. Svi Kameronovi donatori imaju ofšor kompanije, njegov otac, kao i mnogi poslanici. Stoga je veoma teško da učine nešto ozbiljnije u sprečavanju izbegavanje poreza od strane bogatih i moćnih.
RSE: Možda je naivno pitanje, ali da li bi bilo dobro za svetsku ekonomiju i princip pravde da se ukine ofšor poslovanje ako bi to uopšte bilo moguće imajući u vidu isprepletene interese moćnih?
Robertson: Ne mislim da ga treba ukinuti, ali bi zbog principa poreske pravde bilo nužno da ofšor poslovanje bude transparentno, da se jasno prikaže pravi vlasnik.
RSE: Da li je to moguće jer je u igri mnogo ličnih, stečenih interesa moćnih, kao što su donatori i poslanici u Britaniji. Takođe, u "Panamskim papirima" se pominje i uloga velikih banaka, zatim Volstrita. Mnogi smatraju da su ofšor kompanije, zapravo, samo produžena ruka u netransparentnom poslovanju ovih moćnih finansijskih institucija, koje vuku konce ne samo u globalnoj ekonomiji već i iza scene presudno utiču i na političke procese?
Robertson: To je apsolutno tačno. Zbog toga sve više ljudi širom sveta traži poresku pravdu. Međutim, kao što sam rekao, već 50 godina se zna za ovakvo poslovanje. Situacija u nekim područjima se popravila, na primer u Švajcarskoj, zbog međunarodnog pritiska. Međutim, ima zemalja poput ostrva Kuk, zatim Luksemburga, gde se nije mnogo promenilo.
Žan Klod Junker, predsednik Evropske Komisije, pretvorio je Luksemburg u poreski raj. Zato se Britanija i protivila njegovom izboru na tu funkciju.
Bivši luksemburški zvaničnik Žan Klod Junker (Jean-Claude Juncker), koji je u međuvremenu postao predsednik Evropske Komisije, pretvorio je svoju zemlju u poreski raj. Zato se Britanija i protivila njegovom izboru na tu funkciju.
No, gde god da pogledate svuda su ljudi koji su umešani u izbegavanje plaćanja poreza korišćenjem ofšor usluga. Zato je potreban i obaveštajni rad da bi se ušlo u trag ovom veoma složenom mehanizmu koji je uzrok rastuće nejednakosti u svetu.
RSE: Da li je ofšor poslovanje, pre svega ilegalni deo, glavni uzrok globalne finansijske krize iz 2008. koja i dalje traje?
Paradoks je da su 2016. bogati još bogatiji nego na početku krize 2008. dok su pripadnici srednje klase sve siromašniji i sada moraju da rade i po dva-tri posla da bi obezbedili pristojan život.
Robertson: Svakako je doprinelo. Ja bih dodao da smo došli u paradoksalnu situaciju da su 2016. bogati još bogatiji nego na početku krize pre osam godina, a da su pripadnici srednje klase sve siromašniji pridružujući se armiji već osiromašenih. I u bogatim zemljama kao što su SAD i evropske, produbljuje se jaz između bogatih i pripadnika srednjeg sloja koji je prinuđen da sada radi i po dva-tri posla da bi mogli da obezbede koliko toliko pristojan život. Oni su sada u situaciji da ne mogu čak ni da odu u penziju jer moraju da rade da bi opstali.
Zbog toga jača razumljivo neprijateljstvo građana prema bogatima i moćnima i time se može objasniti rast podrške političarima koji su protiv establišmenta poput Donalda Trampa (Trump) i Bernija Sandersa (Bernie), ili lideru britanskih laburista Džeremiju Korbinu (Jeremy Korbyn).
Stoga, "Panamski dokumenti" prave tu podelu na one koji imaju ofšor račune i one koji nemaju.
RSE: Kakav će biti ishod ako su bogati i moćni toliko gramzivi i sebični da nisu spremni na bilo kakve suštinske reforme koje bi ograničile njihovo dalje bogaćenje? Da li će to onda dovesti do neke vrste revolucije ili pobune imajući u vidu rastuće nezadovoljstvo sve većeg broja ljudi?
Ne mislim da će doći do revolucija. Istovremeno, ljudima su prihvatljivija rešenja koja nude Tramp ili Sanders nego establišment političari koji su bliski finansijskim centrima moći.
Robertson: Ne mislim da će doći do tako radikalnog raspleta. Istovremeno, ljudima su prihvatljivija rešenja koja nude Tramp ili Sanders nego establišment političari koji su bliski finansijskim centrima moći.
Vidite kako Sanders uspeva da privuče dosta pristalica optuživanjem Hilari Klinton (Hillary Clinton) da je u rukama njenih donatora, moćnih ličnosti sa Volstrita koji imaju i ofšor kompanije. I dalje će rasti broj nezadovoljnih načinom na koji bogati uvećavaju svoju imovinu.
RSE: Da li će to dovesti do promene politike?
Robertson: Svakako će jačati gnev i osećaj nepravde među mnogim ljudima. To će onda imati i političke posledice. To će primorati političare da u budućnosti izađu pred građane sa poštenim i ostvarivim planom u sprečavanju izbegavanja poreza.
RSE: Da li je jedno od rešenja uvođenje međunarodnog poreza na prekogranične finansijske transakcije, što je predlagao američki nobelovac Tobin još 1970-ih, ali je ta ideja uglavnom ignorisana.
Šarolikost propisa na nacionalnom nivou otežava borbu protiv izbegavanja poreza. Zato je važno donošenje međunarodne konvencije i usaglašavanje napora na globalnom nivou.
Robertson: Da, smatram da je to veoma važna mera. Doduše, mnoge zemlje insistiraju na svojoj suverenosti i ne dozvoljavaju mešanje sa strane u njihovu jurisdikciju. Međutim, ta šarolikost propisa na nacionalnom nivou kao i činjenica da pojedine zemlje ne izručuju optužene za izbegavanje poreza, itekako otežava borbu protiv ove pošasti. Zato je važno donošenje međunarodne konvencije u ovoj oblasti i usaglašavanje napora na globalnom nivou.