Dve trećine dece u Srbiji trpi nasilne metode vaspitavanja, pokazalo je najnovije istraživanje UNICEF-a i srpskog Zavoda za statistiku. Iako je nasilja nad decom manje nego ranijih godina, stručnjaci kažu da su podaci alarmantni zbog čega očekuju reakciju države.
Anketom sprovedenom u sedam hiljada domaćinstava u Srbiji došlo se do podatka da se u čak u 67 odsto porodica deca vaspitavaju i psihičkim i fizičkim kažnjavanjem.
Dragana Đoković Papić, šef Odseka za socijalne indikatore u Zavodu za statistiku Srbije, rekla je za RSE da je istraživanje pokazalo da je nasilja u vaspitavanju dece manje nego u prethodnom testu 2005, kada je bilo prisutno u 73 odsto slučajeva, ali da su podaci i dalje alarmantni.
“Roditelje smo pitali za reakciju u slučajevima kada nisu zadovoljni nekim postupcima dece. Da li koriste mirne, pedagoške pristupe da bi objasnili zašto je neko ponašanje bilo pogrešno, ili ih recimo kažnjavaju. Da li ih kažnjavaju tako što im oduzimaju privilegije, ili im zabranjuju nešto… Do toga da ih fizički kažnjavaju, da ih ‘šljepe’, udare, prodrmaju, do čak korišćenja nekih predmeta kojima ih udaraju, i bukvalno do prebijanja deteta. Tu su i teži oblici psihičkog kažnjvanja, kao što su vikanje na dete, nazivanja pogrdnim imenima, vređanje i tako dalje… Zaključili smo da su devojčice malo zaštićenije od dečaka, 64 procenta devojčica se tako kažnjava, psihološki ili fizički, dok je takvim kaznama izloženo 70 odsto dečaka”, navodi ona.
Svi podaci ovog istraživanja biće dostavljeni nadležnim ministarstvima i očekuje se reakcija države. Vesna Stanojević, iz Sigurne ženske kuće, organizacije koja se bavi i zaštitom dece, kaže za RSE da je ne iznenađuje podatak da dvoje od troje dece u Srbiji u vaspitanju trpi nasilje.
“Mislim da se to događa zbog toga što mi definitivno nismo ljudi koji su naučeni da drugačije rešavaju problem. Nasilničko ponašanje prema deci je uglavnom ono što je naučeno u porodici. Često imamo ljude koji kažu da je i njih tukao otac kada su bili mali pa da im danas ništa ne fali. Ili ljude koji misle da to nije ništa strašno”, rekla je Stanojević.
Potrebno strogo kažnjavanje roditelja
Najčešće posledice nasilja nad decom u vaspitanju su da dete konflikte sa drugima rešava na nasilan način ili da suzbijanu agresiju prenosi na druge, što se često ispoljava u školi, pa problemi godinama postaju sve veći.
Vesna Stanojević kaže da je potreban hitan sistemski odgovor, koji bi značio donošenje zakona o zaštiti prava dece po ugledu na razvijene zemlje, ali i promena svesti roditelja.
“To bi trebalo rešiti zakonom koji bi propisivao strogo kažnjavanje roditelja koji nasilnim metodama vaspitavaju decu. Sve dok ljudi ne budu počeli da se plaše da će imati probleme sa državom ukoliko se nasilno ponašaju imaćemo istu situaciju kao i danas. Prema tome, država mora da stane iza zakona i ljudima mora da se objasni zbog čega se to radi. Ljudima koji su bili zlostavljani u detinjstvu treba pružiti priliku da otvoreno o tome pričaju. I da kažu šta su zbog toga proživljavali, i kako oni danas u svojim porodicama funkcionišu kao roditelji… Pa onda ćemo moći nešto pozitivno da uradimo. Naravno, to je veoma dug proces”, kaže ona.
U iščekivanju zakona koji će više štititi najmlađe, u Beogradu smo neke roditelje pitali kako vaspitavaju svoju decu:
Iskustvo je pokazalo da se zlostavljana deca, kao vid otpora zbog patnji koje proživljavaju, često suprotstavljaju autoritetima tako što odbijaju da uče i odaju se delinkvenciji. Ukoliko se hitno ne promeni odnos prema deci, zaključuje Vesna Stanojević, budućnost srpskog društva nikako ne može biti svetla.
“Kakva će nam biti deca, ako se nešto u vaspitanju ne promeni, sada možemo da vidimo po njihovom ponašanju na stadionima i ulicama. Kada govorimo o nasilju, da li u porodici ili u školi, moramo da znamo da kroz to nasilje vaspitavamo jednu generaciju mladih ljudi dajući im loš primer. Ako deca žive život u kom se u kući podiže ruka za svaku sitnicu, šta možemo da očekujemo od njih. Da će biti dugačiji od roditelja?” kaže Stanojević.
Anketom sprovedenom u sedam hiljada domaćinstava u Srbiji došlo se do podatka da se u čak u 67 odsto porodica deca vaspitavaju i psihičkim i fizičkim kažnjavanjem.
Dragana Đoković Papić, šef Odseka za socijalne indikatore u Zavodu za statistiku Srbije, rekla je za RSE da je istraživanje pokazalo da je nasilja u vaspitavanju dece manje nego u prethodnom testu 2005, kada je bilo prisutno u 73 odsto slučajeva, ali da su podaci i dalje alarmantni.
Stanojević: Nasilničko ponašanje prema deci je uglavnom ono što je naučeno u porodici.
“Roditelje smo pitali za reakciju u slučajevima kada nisu zadovoljni nekim postupcima dece. Da li koriste mirne, pedagoške pristupe da bi objasnili zašto je neko ponašanje bilo pogrešno, ili ih recimo kažnjavaju. Da li ih kažnjavaju tako što im oduzimaju privilegije, ili im zabranjuju nešto… Do toga da ih fizički kažnjavaju, da ih ‘šljepe’, udare, prodrmaju, do čak korišćenja nekih predmeta kojima ih udaraju, i bukvalno do prebijanja deteta. Tu su i teži oblici psihičkog kažnjvanja, kao što su vikanje na dete, nazivanja pogrdnim imenima, vređanje i tako dalje… Zaključili smo da su devojčice malo zaštićenije od dečaka, 64 procenta devojčica se tako kažnjava, psihološki ili fizički, dok je takvim kaznama izloženo 70 odsto dečaka”, navodi ona.
Svi podaci ovog istraživanja biće dostavljeni nadležnim ministarstvima i očekuje se reakcija države. Vesna Stanojević, iz Sigurne ženske kuće, organizacije koja se bavi i zaštitom dece, kaže za RSE da je ne iznenađuje podatak da dvoje od troje dece u Srbiji u vaspitanju trpi nasilje.
“Mislim da se to događa zbog toga što mi definitivno nismo ljudi koji su naučeni da drugačije rešavaju problem. Nasilničko ponašanje prema deci je uglavnom ono što je naučeno u porodici. Često imamo ljude koji kažu da je i njih tukao otac kada su bili mali pa da im danas ništa ne fali. Ili ljude koji misle da to nije ništa strašno”, rekla je Stanojević.
Potrebno strogo kažnjavanje roditelja
Najčešće posledice nasilja nad decom u vaspitanju su da dete konflikte sa drugima rešava na nasilan način ili da suzbijanu agresiju prenosi na druge, što se često ispoljava u školi, pa problemi godinama postaju sve veći.
Vesna Stanojević kaže da je potreban hitan sistemski odgovor, koji bi značio donošenje zakona o zaštiti prava dece po ugledu na razvijene zemlje, ali i promena svesti roditelja.
“To bi trebalo rešiti zakonom koji bi propisivao strogo kažnjavanje roditelja koji nasilnim metodama vaspitavaju decu. Sve dok ljudi ne budu počeli da se plaše da će imati probleme sa državom ukoliko se nasilno ponašaju imaćemo istu situaciju kao i danas. Prema tome, država mora da stane iza zakona i ljudima mora da se objasni zbog čega se to radi. Ljudima koji su bili zlostavljani u detinjstvu treba pružiti priliku da otvoreno o tome pričaju. I da kažu šta su zbog toga proživljavali, i kako oni danas u svojim porodicama funkcionišu kao roditelji… Pa onda ćemo moći nešto pozitivno da uradimo. Naravno, to je veoma dug proces”, kaže ona.
U iščekivanju zakona koji će više štititi najmlađe, u Beogradu smo neke roditelje pitali kako vaspitavaju svoju decu:
Iskustvo je pokazalo da se zlostavljana deca, kao vid otpora zbog patnji koje proživljavaju, često suprotstavljaju autoritetima tako što odbijaju da uče i odaju se delinkvenciji. Ukoliko se hitno ne promeni odnos prema deci, zaključuje Vesna Stanojević, budućnost srpskog društva nikako ne može biti svetla.
“Kakva će nam biti deca, ako se nešto u vaspitanju ne promeni, sada možemo da vidimo po njihovom ponašanju na stadionima i ulicama. Kada govorimo o nasilju, da li u porodici ili u školi, moramo da znamo da kroz to nasilje vaspitavamo jednu generaciju mladih ljudi dajući im loš primer. Ako deca žive život u kom se u kući podiže ruka za svaku sitnicu, šta možemo da očekujemo od njih. Da će biti dugačiji od roditelja?” kaže Stanojević.