Dubrovački dokument o Užicu

Replika dokumenta iz Dubrovnika na zgradi užičkog Arhiva

Užice 9. oktobra obeležava Dan grada, datum kada se prvi put ime Užice u 14. veku pominje u jednom dokumentu čiji se oginal čuva u Državnom arhivu Dubrovnika. To je i povod posete predstavnika ovog arhiva.

Tako o užičkom dokumentu u Dubrovniku, viši arhivar građe Dubrovačke republike, Zoran Perović za Radio Slobodna Evropa kaže:

Zoran Perović

„Radi se o jednoj izvršnoj ispravi iz 1329. godine, datum je 9. 10. Stanovita Mila, žena Slavka, iz Užica, piše tamo, posuđuje neki novac nekoj Biserki, a ova za taj novac, za 4 perpera i 8 groša zalaže svoju kuću, novac treba vratiti do Uskrsa, a u protivnom gubi kuću. Za nas, ali i za vas je zanimljivo, a zato smo i danas tu, da se prvi put spominje da je ta Mila žena Slavka iz Užica. Mi ne znamo da li je i Mila bila iz Užica, da li je samo Slavko bio Užičanin, ili je Slavko došao iz Užica, pa se tu priženio, možemo samo konstruisati, nikada saznati nećemo, ali evo, prvi spomen je prvi spomen.“

Pronalazak dokumenta vezanog za Užice je i spona između dva arhiva, a danas i početak saradnje. Frane Čizmić, direktor Državnog arhiva Dubrovnika:

„Evo, ovo je prvi naš dolazak, pozivu smo se naravno rado odazvali i mi ćemo tako kako su oni nama bili dobri domaćini, da njima vratimo kada dođu posetiti nas. Dakle, potrebna je inkluzija nas svih zajedno u smislu razmena informacija, kompetencija, znanja na koncu konca.“

Velika replika dokumeta koji je dokaz o prvom pisanom pominjanju imena Užica postavljena je na zastakljeni deo zgrade užičkog Istorijskog arhiva. Direktor Željko Marković:

Arhiv je hteo ističući ovaj dokument, odnosno repliku dokumenta na transparentnoj foliji na severnom delu staklene fasade zgrade Arhiva, na površini od preko dvadeset metara kvadratnih, da istakne najpre značaj pismenosti, značaj čuvanja arhivske građe. Ono što je za nas arhivste jako bitno jeste da se istakne nedeljvost ahivskih fondova. Ono što je zajedničko svima nama koji se bavimo ovom delatnošču na celoj planeti jeste da smo svi posvećeni jednom istom poslu, a to je baštinjenje naše pismenosti.“