Prema Predlogu zakona o dualnom obrazovanju koji je usvojila Vlada Srbije učenici srednjih stručnih škola će u okviru školskog programa raditi kod poslodavca do šest sati dnevno i primati naknadu najmanje 70 odsto minimalne zarade, što sada iznosi 91 dinar po satu.
U sistem dualnog obrazovanja u Srbiji značajna sredstva su uložile Nemačka, Austrija i Švajcarska koje već imaju uveden ovaj sistem praktične nastave kod poslodavaca.
Trgovinska savetnica pri Ambasadi Austrije Erika Teoman Brener navodi da je Austrija podržala uvođenje sistema dualnog obrazovanja u Srbiji, pre svega zbog investitora iz Austrije.
„Implementacija sistema dualnog obrazovanja je važna za austrijske investitore jer oni smatraju da ovde, kao i drugim državama u regionu, postoji manjak kvalifikovane radne snage. Smatrali smo da treba da podržimo austrijske investitore, ali u isto vreme da podržimo Srbiju u razvoju sistema dualnog obrazovanja koji je sličan, ali nije isti kao austrijski. Mislimo da je ovaj sistem veoma koristan imajući u vidu visoku nezaposlenost mladih“, navodi ona.
Dualno obrazovanje u Srbiji razlikovaće se od sistema u Austriji gde đaci veći deo školovanja rade. Učenici u Srbiji će za svoj rad primati džeparac, a rad kod poslodavca se ne smatra radom, već učenjem kroz rad.
„U Austriji učenici se smatraju zaposlenima u kompaniji, dakle mi ih ne smatramo samo učenicima. Oni su zapravo radnici u kompaniji sa svim beneficijima, oni su osigurani, imaju doprinose, u osnovi to je zaposlenje iako se malo razlikuje od ugovora o radu. Mi to nazivamo obukom. Učenici imaju viši nivo zaštite u smislu da ne mogu raditi prekovremeno“, kaže Erika Teoman Brener.
Za jednostavne manuelne poslove nije potrebna obuka
Javna rasprava o Zakonu o dualnom obrazovanju pre pet meseci bila je veoma burna jer neki predstavnici sindikata i nevladinih organizacija smatraju da ovaj zakon omogućava eksploataciju rada đaka. Profesor radnog prava na Univerzitetu Union Mario Reljanović smatra da ovaj zakon može biti zloupotrebljen kako bi se poslodavcima obezbedila jeftina radna snaga.
„Sama postavka je takva da ovaj zakon u tom aspektu isključuje primenu Zakona o radu. Ako isključuje primenu Zakona o radu, to znači da deca koja faktički rade neće biti zaštićena tim nizom odredbi kojom bi morali da budu zaštićeni kao maloletnici koji su radno angažovani. Sa druge strane imamo situaciju u kojoj oni predstavljaju nelojalnu konkurenciju zaposlenima budući da rade za jedan procenat koji je niži od najniže moguće zarade“, objašnjava on.
Reljanović smatra da je problematično koliko tri ili četiri godine rada kod poslodavca doprinosi stručnosti učenika. To pre svega zavisi od opisa posla koji učenik uči da radi, budući da za jednostavne manuelne poslove nije potrebna posebna obuka.
„Postavlja se pitanje zašto bi neko tri ili četiri godine učestvovao u procesu rada da bi se osposobio za nešto za šta poslodavac inače troši jedan ili nekoliko radnih dana da bi osposobio neke druge zaposlene“, kaže Reljanović.
Sistemi u kojima dualno obrazovanje funkcioniše su potpuno drugačiji od sistema u Srbiji, kako on navodi, pa je nejasno zašto se uvodi dualno obrazovanje.
„Nemačka i Austrija kao relativno dobri primeri, mada i tamo postoje određeni problemi, imaju izuzetno uređena tržišta rada i imaju izuzetno programiran odnosno usklađen sistem obrazovanja sa potrebama i budućim potrebama tržišta rada. Ovde to ne postoji“, navodi Reljanović.
Iz Ministarstva prosvete koje izradilo Nacrt zakona o dualnom obrazovanju navode da ovo nije zakon o radu, već o obrazovanju i u tom smislu učenici nisu zaposleni, već samo stiču znanja koja će im omogućiti da se lakše zaposle.
Čak trećina mladih u Srbiji je nezaposleno, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje. Ipak, najtraženiji posao prošle godine na portalu Infostud je trgovac, a zarade u trgovini su među najnižim.