Državni revizor Srbije podneo je 19 prekršajnih prijava na osnovu sačinjenog izveštaja o trošenju državnog novca u 2008, protiv sedam aktulenih i četiri bivša ministara. Najveća kazna je 50.000 dinara ili oko 500 evra. Iako većina ministara teško prihvata ličnu odgovornost, analitičari procenjuju da su ovi prekršaji samo vrh ledenog brega, koji se krije u načinu trošenja novca pogotovo u javnim preduzećima.
Ishod prvog izveštaja državnog revizora iz čijih papira je javnost saznala da su ministri odobravali plaćanje bez knjigovodstvene dokumentacije, računi ugostiteljskih usluga prolazili bez dokaza, isplate po ugovoru bez dokaza da je posao izvršen, najverovatnije će završiti bez političke odgovornosti, koju će na neki način pokriti blage prekršajne kazne.
Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbija ističe da većina ministara teško prihvata ličnu odgovornost, ali je dobro što je počela neka vrsta samokontrole, jer su veruje ovi prekršaji samo vrh ledenog brega, koji se krije u načinu trošenja novca pogotovo u javnim preduzećima:
"Ministri su zapravo deo jedne atmosfere i previše su inteligentni da bi išli protiv nje i oni podržavaju nešto što očigledno moraju da podržavaju. Međutim primetili ste da svaki od ministara kaže da je to neki čisto računovodstveni propust, ali to ćemo videti šta je bez obzira na značenje koje mu daju ministri. Tu je javnost bliža da je to zapravo početak ozbiljne samokontrole države što do sada nismo imali, vrhovi tih mreža su bili nedodirljivi, nisu svi stigli pod lupu. Verovatno bi toga bilo još a da ne govorimo o drugim preduzećima ustanovama, kako bih rekao, kao što je strah od izbora obeležje politike tako je strah od kontrole isto obeležje poslovanja u politici."
U izveštaju u kojem se vidi kako su ministri prošle godine nemilice trošili narodne pare,Vlada je prošla bez utvrđivanja lične odgovornosti.Tako je državni revizor, koji je prethodne nedelje od skupštinskog odbora za finansije, tražio povećanje sredstava za popunu revizora, udario na ministre, koji bi trebali da podignu ruku za njegov zahtev. Sud će ipak odlučiti o postojanju ili nepostojanju prekršaja i odgovornosti. Krivične prijave su izostale.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da bi ministri koji su pomenuti u izveštaju državnog revizora morali da snose i političku odgovornost, ali procenjuje da je stanje u društvu takvo da je politička praksa iznad demokratskih vrednosti:
"Odgovornost bi trebalo da bude utvrđena srazmerno ozbiljnosti prekršaja, koju su ministri činili i ona bi trebalo da podrazumeva, ja mislim i više od neke vrste javne kritike, u nekim slučajevima pretpostavljam ukoliko su prestupi ozbiljni i podnošenje ostavke. Međutim nemam utisak da smo mi kao društvo, odnosno da je naša politička elita spremna na takvu jednu vrstu radikalnog moralnog poteza, jer je to jedna komplikovana složena vlada u kojoj su namireni interesi stranaka osnovni princip a drugo niko ne želi na sebe da preuzme krivicu za objektivne propuste u radu čak i kada su oni evidentni. Mislim da bi trebalo da se utvrdi politička odgovornost, ali ona neće biti utvrđena iz već navedenih razloga."
Iz Višeg prekršajnog suda, potvrđeno je da su prekršajne prijave stigle u sud protiv Tomice Milosavljevića, ministra zdravlja, Slobodana Milosavljevića, ministra trgovine, Olivera Dulića, ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje, Nebojše Bradića, ministra kulture, Gorana Bogdanovića, ministra za KiM, Saše Dragina, ministra poljoprivrede, i Žarka Obradovića, ministar prosvete. Za prekršaj u trošenju budžetskih para terete se i bivši ministri Predrag Bubalo (trgovina i usluge), Zoran Lončar (prosveta), Slobodan Samardžić (Kosovo i Metohija) i Voja Brajović (kultura). Nije li ovakvim potezom izvršna vlast samo poslala poruku javnosti u kojoj se već ranije izgubio princip odgovornosti i striktnog poštovanja zakona?
Ishod prvog izveštaja državnog revizora iz čijih papira je javnost saznala da su ministri odobravali plaćanje bez knjigovodstvene dokumentacije, računi ugostiteljskih usluga prolazili bez dokaza, isplate po ugovoru bez dokaza da je posao izvršen, najverovatnije će završiti bez političke odgovornosti, koju će na neki način pokriti blage prekršajne kazne.
Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbija ističe da većina ministara teško prihvata ličnu odgovornost, ali je dobro što je počela neka vrsta samokontrole, jer su veruje ovi prekršaji samo vrh ledenog brega, koji se krije u načinu trošenja novca pogotovo u javnim preduzećima:
Kao što je strah od izbora obeležje politike tako je strah od kontrole isto obeležje poslovanja u politici.
"Ministri su zapravo deo jedne atmosfere i previše su inteligentni da bi išli protiv nje i oni podržavaju nešto što očigledno moraju da podržavaju. Međutim primetili ste da svaki od ministara kaže da je to neki čisto računovodstveni propust, ali to ćemo videti šta je bez obzira na značenje koje mu daju ministri. Tu je javnost bliža da je to zapravo početak ozbiljne samokontrole države što do sada nismo imali, vrhovi tih mreža su bili nedodirljivi, nisu svi stigli pod lupu. Verovatno bi toga bilo još a da ne govorimo o drugim preduzećima ustanovama, kako bih rekao, kao što je strah od izbora obeležje politike tako je strah od kontrole isto obeležje poslovanja u politici."
U izveštaju u kojem se vidi kako su ministri prošle godine nemilice trošili narodne pare,Vlada je prošla bez utvrđivanja lične odgovornosti.Tako je državni revizor, koji je prethodne nedelje od skupštinskog odbora za finansije, tražio povećanje sredstava za popunu revizora, udario na ministre, koji bi trebali da podignu ruku za njegov zahtev. Sud će ipak odlučiti o postojanju ili nepostojanju prekršaja i odgovornosti. Krivične prijave su izostale.
Politička praksa iznad demokratskih vrednosti
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da bi ministri koji su pomenuti u izveštaju državnog revizora morali da snose i političku odgovornost, ali procenjuje da je stanje u društvu takvo da je politička praksa iznad demokratskih vrednosti:
"Odgovornost bi trebalo da bude utvrđena srazmerno ozbiljnosti prekršaja, koju su ministri činili i ona bi trebalo da podrazumeva, ja mislim i više od neke vrste javne kritike, u nekim slučajevima pretpostavljam ukoliko su prestupi ozbiljni i podnošenje ostavke. Međutim nemam utisak da smo mi kao društvo, odnosno da je naša politička elita spremna na takvu jednu vrstu radikalnog moralnog poteza, jer je to jedna komplikovana složena vlada u kojoj su namireni interesi stranaka osnovni princip a drugo niko ne želi na sebe da preuzme krivicu za objektivne propuste u radu čak i kada su oni evidentni. Mislim da bi trebalo da se utvrdi politička odgovornost, ali ona neće biti utvrđena iz već navedenih razloga."
Iz Višeg prekršajnog suda, potvrđeno je da su prekršajne prijave stigle u sud protiv Tomice Milosavljevića, ministra zdravlja, Slobodana Milosavljevića, ministra trgovine, Olivera Dulića, ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje, Nebojše Bradića, ministra kulture, Gorana Bogdanovića, ministra za KiM, Saše Dragina, ministra poljoprivrede, i Žarka Obradovića, ministar prosvete. Za prekršaj u trošenju budžetskih para terete se i bivši ministri Predrag Bubalo (trgovina i usluge), Zoran Lončar (prosveta), Slobodan Samardžić (Kosovo i Metohija) i Voja Brajović (kultura). Nije li ovakvim potezom izvršna vlast samo poslala poruku javnosti u kojoj se već ranije izgubio princip odgovornosti i striktnog poštovanja zakona?