Pišu: Amra Zejneli i Bekim Bislimi
Uoči desete godišnjice proglašenja nezavisnosti Kosova, u Prištini se vodi polemika o albanskoj zastavi koja se nalazi na jednom od kružnih tokova na ulazu u grad, sa glavnog magistralnog puta, a koja je pre nekoliko godina zamenila kosovsku zastavu, dolaskom Špenda Ahmetija iz pokreta Samoopredeljenje na mesto gradonačelnika.
Na društvenoj mreži Facebook organizovan je događaj u kojem se zahteva da se na taj kružni tok, uoči 17. februara, vrati zastava Republike Kosova.
„Nismo protiv albanske zastave, koja ima simboliku za ceo naš narod, ali povodom praznika – 17. februara, desete godišnjice od proglašenja nezavisnosti, od opštine i od gradonačelnika Špenda Ahmetija, tražimo da se postavi zastava nezavisnosti, zastava Republike Kosova“, naveli su na pomenutom događaju na Facebooku, za koji je zainteresovano preko 1.500 osoba.
U komentarima onih koji su podržali tu inicijativu, navodi se da se niko ne suprostavlja albanskoj zastavi, već da se pored nje treba podignuti i kosovska zastava radi poštovanja.
„Ukoliko ne volimo i ne poštujemo sebe, onda ne možemo da očekujemo da nas vole i poštuju drugi“, napisao je Ibrahim Krasnići.
„Kosovo će postati onakvo kakvim Kosovari žele da postane. Isto je i sa zastavom. Ona će se poštovati od drugih onda kada za Kosovare bude razumljivo da poštuju svoju zastavu“, napisao je Dukađin Aljimusaj.
Gradonačelnik Prištine, Špend Ahmeti, ubrzo se oglasio na istoj društvenoj mreži navodeći da se postavljanje državnih simbola reguliše Zakonom o državnim simbolima i Zakonom o državnom protokolu čiji je zadatak da reaguje u ovakvim slučajevima tokom državnih praznika.
„Verujem da se zna da je 10. godišnjica državni događaj“, dodao je on.
Ubrzo nakon toga, Odeljenje državnog protokola, koje deluje pod Ministarstvom spoljnih poslova, donelo je odluku da se pored albanske zastave u utorak podigne i kosovska zastava.
Analitičari u zemlji navode da državni simboli, himna, zastava te grb, obično ujedinjuju građane, ali na Kosovu ni 10 godina od proglašneja nezavisnosti, to još uvek nije slučaj.
Publicista Miljazim Krasnići, profesor na katedri žurnalistike Univerziteta u Prištini, ističe da još uvek postoji konfuzija po pitanju simbola, kao i po pitanju idološkog pozicioniranja kosovskih Albanaca.
Kako dodaje, građani su i dalje podeljeni u dve struje, jednu koja ima iluzije o ujedinjavanju sa Albanijom, i drugu koja je za nezavisnost Kosova. Prva struja je agresivna u retorici i delovanju i tako je uplašila drugu, dodaje Krasnići.
A za takvu situaciju kriva je politička klasa koja se, kako dodaje, igra simbolima.
„U normalnim uslovima, simboli se nazivaju simbolima, ali trebali bi da budu mitovi. Mit kojim se mobilizuju država i građani jedne zemlje. To se kod nas ne dešava. Glavna krivica za to jesu ideološka konfuzija i računice kojima se bavi politička elita, ali i javno obrazovanje. Tokom svih ovih godina, javno obrazovanje nije imalo jasnu platformu o tome kako da se afirmišu državne vrednosti i kako da se građani identifikuju sa ovom državom“, naglašava Krasnići.
Sociolog Šemsi Krasnići podseća kako državni simboli koji su predstavljeni onda kada je Kosovo proglasilo nezavisnost nisu prihvaćeni s nekim posebnim emocijama kod kosovskih Albanaca. To zato što su se dugo godina identifikovali sa nacionalnim, albanskim simbolima.
„Državni simboli su se pojavili na neki način iznenada, jer građani su očekivali državu, nezavisnost, ali simbole takve kakvi su – nisu. Smatram da su se građani sada u velikoj meri pomirili sa realnošću i shvataju da su ti simboli državni. Oni nacionalni međutim ostaju i dalje simboli pod kojima se identifikuju u nacionalnom smislu“, dodaje sociolog Krasnići.
Kosovo međutim ne peva ni svoju himnu. Himna koja se intonira i dalje je bez teksta i za sada nema nagoveštaja da će ga uskoro i biti.