Veće Ustavnog suda Kosova u Hagu odbilo je u sredu zahtev Kancelarije specijalizovanog tužilaštva (SPO) da se zahtev o razmatranju ustavnosti prilikom postupka intervjuisanja Dritona Ljajćija, rukovodioca vladine Kancelarije za pravnu zaštitu potencijalno optuženih pred Specijalizovanim većima, reklasifikuje iz javnog u poverljiv dokument.
Specijalizovani tužilac Džek Smit (Jack Smith) smatra da objavljivanje informacija iz tog zahteva može da utiče na integritet i poverljivost istrage.
Međutim, protiv reklasifikacije iz javnog u poverljiv dokument bio je sam Ljajći.
Šta je prethodilo odluci?
Radio Slobodna Evropa (RSE) je 15. novembra pisao da Specijalizovano tužilaštvo Kosova (STK) u Hagu sprovodi istragu o ulozi Dritona Ljajćija (Driton Lajçi) i kancelarije koju vodi.
Istraga se sprovodi zbog mogućeg ometanja pravde, uključujući navodno kršenje članova Krivičnog zakonika Kosova koji se odnose na opstrukciju dokaza ili zvaničnih postupaka, te zastrašivanje tokom vođenja postupka.
Naime, Ljajći koji je ispitan u Hagu 17. oktobra, branio se ćutnjom. Na to se odlučio što i pored, kako je naveo, njegovog insistiranja, nije bio unapred obavešten o kakvim se specifičnim krivičnim delima radi, zatim o dokaznim osnovama za sumnju da je počinio krivično delo, kao ni o specifičnim navodima.
O tome, precizirao je, nije bio upoznat ni tokom samog intervjua.
Pročitajte i ovo: Hag istražuje Kancelariju Vlade Kosova, u njoj osporavaju postupakO ustavnosti intervjuisanja
Njegov advokat Toby Kedman (Cadman) potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je pri Specijalizovanim većem Ustavnog suda Kosova u Hagu podneo zahtev o ustavnosti postupka intervjuisanja, što je i deo javne dokumentacije.
Taj zahtev, u koji je RSE imao uvid, je 14. novembra na nekoliko sati bio objavljen na web stranici Specijalizovanog veća, a nakon toga uklonjen.
Iz Specijalizovanih veća su potvrdili da se zahtev može povući sa veb stranice u slučaju zabrinutosti stranaka, te se nakon razmatranja nadležnog veća mogu ponovo objaviti ili klasifikovati kao poverljivi.
Zapravo, glavni tužilac Džek Smit je 18. novembra zatražio od Specijalizovanog veća pri Ustavnom sudu u Hagu da dokument reklasifikuje kao poverljiv, a kako bi se zaštitila poverljivost i integritet tekuće istrage.
Zašto je tražena poverljivost?
On dodaje da su u zahtevu informacije koje nisu trebale da budu javne u ovom periodu, kao što je e-maila tužioca upućenom Ljajćiju da se sprovodi istraga o ulozi vladine Kancelarije i samog Ljajćija zbog moguće ometanja pravde, i kršenja članova Krivičnog zakonika Kosova u vezi opstrukcije dokaza, zvaničnih dokumenata i zastrašivanja tokom postupka; da je Tužilac tokom ispitivanja Ljajćija na njegovu odluku da se brani ćutnjom pitao Ljajćija da li je ta odluka bazirana na pravo na slobodu od samoinkriminacije i slično.
"Reklasifikacija zahteva je garant budući da objavljivanje ovih informacija može uticati na integritet, sigurnost i poverljivost istrage Kancelarije specijalizovanog tužioca", navodi se u zahtevu Džek Smita.
U međuvremenu, Ljajći je u odgovoru na zahtev tužioca zatražio od veća Ustavnog suda u Hagu da odbije zahtev tužioca i da njegov zahtev bude javni dokument, kako je veće inače i presudilo, te je Ljajćijev dokument ponovo ponovo postao javan. Veće će naknadno objaviti razloge takve odluke a panel sudija ovog veća činili su sudije Vidar Stensland, Roland Dekkers i Antonio Balsamo.
Veće ustavnog suda i nadležnosti
Specijalizovano veće Ustavnog suda Kosova u Hagu je krajnja instanca za tumačenje Ustava po pitanjima koja se tiču rada Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva.
Zločini protiv sprovođenja pravde, odnosno zločini počinjeni tokom sudskih procesa kao što su uništavanje dokaza, zastrašivanje svedoka i drugo, jedno je od dela nad kojim Specijalni sud ima nadležnost, pored zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i drugih krivičnim delima prema kosovskim zakonima koji se povezuju sa navodima iz izveštaja Dika Martija.