Dramatično spasavanja talaca u Londonu: Opsada iranske ambasade 1980.

Naoružani policajac posmatra iransku ambasadu u Londonu sa susednog balkona, 5. maja 1980. godine, kada su se jedinice Specijalnog vazdužnog servisa (SAS) priključile policiji.  

Naoružani policajac drži na nišanu iransku ambasadu u Londonu prvog dana opsade, 30. aprila 1980. Šest naoružanih napadača zahtevali su da arapski zatvorenici iz iranske oblasti Kuzestan budu oslobođeni. Takođe, tražili su i da britanska policija obezbedi siguran izlazak iz Ujedinjenog Kraljevstva za sve napdače. Britanska vlada je odmah odbila takav zahtev i opsada je nastavljena. 

Čovek sa kapuljač se pojavio na vratima iranske ambasade u Londonu, 2. maja 1980. Držao je pištolj u levoj ruci. Napadači su svoje zahteve izneli uživo na BBC-u, što im je policija omogućila nakon pregovora. U zamenu, napdači su oslobodili petoro talaca. 

Londonska policija posmatra pristalice iranskog Ruholaha Homeinija kako se mole na ulicama Londona. Iranci koji su živeli u Londonu okupili su se blizu iranske ambasade 1. maja 1980.

Napadači su postajali sve nervozniji jer je malo toga urađeno kako bi se ispunili njihovi zahtevi. Zbog toga su, 5. maja 1980. godine, ubili medijskog atašea ambasade Abasa Lasanija. Njegovo telo su izbacili kroz prozor i pretili su da će na svakih pola sata ubijati po jednog taoca, ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni. Britanska vlada je tada odlučila da brzo reaguje i naredila je SAS jedinicima da upadnu u ambasadu. Na ovoj footgrafiji je prikazano kako dva čoveka, malo pre  eksplozije u zgradi, sklanjaju telo Lasanija.

Pripadnici elitne britanske jedinice SAS se spuštaju sa zida pomoću užeta u blizini ambasade, 5. maja 1980. 

SAS pripadnici sa maskama kako ne bi bili identifikovani dok bacaju suzavac u ambasadu, 5. maja.

SAS trupe ulaze u ambasadu. Njihov prioritet je bio da taoce izvuku žive. 

Crni dim se nadvio nad zgradom ambasade nakon što je policija, zajedno sa jedinicima SAS, upala u ambasadu da okonča šestodenvnu opsadu. Čuli su se pucnji, a zatim i eksplozija. 

Nakon dve eksplozije, jedan od talaca, tonac BBC-a Sim Haris, pobegao je preko balkona. Njegov beg su uživo na televiziji gleadali milioni ljudi. "Bacali su bombe i soba je gorela, tako da sam morao da se iskradem kroz balkon i bio sam spreman da skočim na zemlju. Razmišljao sam, ako uspem da se iz svega ovoga izvučem sa slomljenim nogom, to je i više nego u redu", rekao je za BBC Haris. On je, zbog problema sa vizom, u iransku ambasadu otišao 30. aprila, zajedno sa još jednim kolegom.

Plamen i dim nakon eksplozije u ambasadi. Operacija spasavanja je trajala 11 minuta. Pet od šest napdača je ubijeno.

Nepoznata osoba maše belom zastavom sa prozora ambasade na drugom spratu, 5. maja. Izveštač BBC sa lica mesta preneo je da su napdači želeli da se predaju nakon što je zgrada počela da gori. Prema rečima jednog od talaca, novinaru poreklom iz Sirije Mustafi Karkoutiju, napdači su bili loše pripremljeni i nedovoljno informisani o sposobnostima i kapacitetima londonskih službi bezbednosti.

Policija izvodi uhapšenog napadača u beloj košulji dok vatrogasci gase požar u ambasadi. Smatralo se da je on jedini preživeli napadač.

Vatrogasci iznose jedno od tela nađenih u ruševinama ambasade, 7. maja 1980. godine. Telo, uvijeno u tamnozelenu vreću, izneto je kroz prozor, sa drugog sprata zgrade.

Pod snažnim merama obezbeđenja, policija odvodi osumnjičenog za napad Fovzija Badavi Negada u londonski sud, 8. maja 1980. godine.

Fovzi Badavi Negad u policijskim kolima pred ulazak u londonski sud. On je bio radnik na pristaništu i jedini je napdač koji je preživeo opsadu. Dobio je doživotnu zatvorsku kaznu 1981. godine. Oslobođen je 2008, nakon što je sudski odbor odredio da on više ne predstavlja pretnju po društvo.