Nacrtom izmena i dopuna Krivičnog zakonika, kojim se pooštrava kaznena politika u Srbiji, i uvodi se doživotna kazna zatvora, za najteža krivična dela bez mogućnosti smanjenja kazne odnosno uslovnog otpusta, izazvao je polemike u stručnoj javnosti. Predlog koji je sačinila radna grupa pri Ministarstvu pravde naći će se, kako se očekuje, u maju u skupštinskoj proceduri, najavila je domaćim medijima ministarka pravde Nela Kuburović.
Srbija se, ako bude prihvaćena odredba o uvođenju doživotnog zatvora, tim rešenjem ne udaljava od većine evropskih zemalja, od 49 članica Saveta Evrope, kaže profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić.
"Od tih 49 država članica Saveta Evrope samo devet nema kazne doživotnog zatvora. To su Andora, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Norveška, Portugalija, San Marino, Srbija i Španija. Dakle, 40 država ih ima", navodi ona.
Problem je, kaže profesorka Rakić Vodinelić, u predloženoj odredbi kojom se za najteža krivična dela ne predviđa nikakav mehanizam niti mogućnost puštanja na slobodu lica osuđenih na doživotnu kaznu.
"Samo pet država članica Saveta Evrope ima takvo rešenje a to su Island, Holandija, Malta, Litvanija i Ukrajina. Pri tom, Island nikada nije ni izrekao kaznu doživotnog zatvora. U ostale četiri zemlje osuđenik se može obratiti samo predsedniku države ili monarhu molbom za pomilovanje. Dakle, uslovni otpust i ublažavanje kazne koje mi imamo u našem poretku nisu tim zakonom predviđeni", kaže naša sagovornica.
To je problem, kaže Rakić Vodinelić, sa kojim će se Srbija sigurno suočiti pred Evropskim sudom za ljudska prava (na fotografiji) kada ovaj zakon bude donesen
Doživotna kazna bez mogućnosti uslovnog otpusta može se izreći, prema predloženim zakonskim rešenjima, za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad nemoćnim licem, trudnicom i obljubu nad detetom, ako za posledicu imaju smrt.
To je problem sa kojim će se Srbija sigurno suočiti pred Evropskim sudom za ljudska prava kada ovaj zakon bude donesen, kaže profesorka Vodinelić. Jer, Evropski sud sledi preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope i Komisije za sprečavanje torture koji skreću pažnju da je svrha kažnjavanja, ne samo zaštita društva, već i resocijalizacija osuđenih lica.
"Time se rukovodi Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi", objašnjava naša sagovornica.
Primeri iz prakse
Sud za ljudska prava u Strazburu je u nekoliko slučajeva presudio u skladu sa preporukama Komiteta ministara i Komiteta za prevenciju torture.
Podsetimo na poznati slučaj iz 2013. godine kada je Evropski sud za ljudska prava presudio da je doživotna kazna zatvora koja se primenjuje u Britaniji "nehumana i ponižavajuća", kao odgovor na žalbu trojice najozloglašenijih britanskih ubica. U saopštenju Evropskog suda sa sedištem u Strazburu navodi se da presude protiv Džeremija Bambera, osuđenog za ubistvo pet članova svoje porodice 1985. godine, serijskog ubice Pitera Mura i dvostrukog ubice Daglasa Vintera treba da uključe mogućnost revizije.
"Činjenica da nema nade da ti zatvorenici ikad budu oslobođeni predstavlja kršenje njihovih prava", saopštio je sud.
Do sada je najviša kazna u Srbiji za najteža krivična dela, od ukidanja smrtne kazne 2002. godine, bila 40 godina zatvora, sa mogućnošću uslovnog otpusta nakon odsluženja 27 godina.
Pročitajte i ovo: Ubici Tijane Jurić 40 godina zatvoraMinistarstvo pravde je odlučilo da prihvati spornu odredbu na inicijativu Fondacije "Tijana Jurić" (nazvane po petnaestogodišnjoj devojčici koja je 2011. godine silovana i ubijena u Srbiji) podržanu potpisima 158.000 građana.
"Ovo bi mogla da bude zajednička pobeda 160.000 građana ove zemlje koji su potpisali peticiju za uvođenje doživotnog zatvora za pedofile i ubice dece, ljudi koji su bili angažovani u kampanji i Vlade Republike Srbije i prvi korak ka tome da Srbija bude uređenija zemlja", rekao je Igor Jurić, osnivač Fondacije i otac ubijene Tijane.
Ministarka pravde Nela Kuburović je tim povodom izjavila da postoji volja građana da se ovakav zakon usvoji.
"Na žalost, smrtna kazna je zabranjena pa sve članice Evrope nemaju smrtnu kaznu, ona je ukinuta", prokomentarisala je Kuburović.
Pročitajte i ovo: Uplašena javnost priziva uvođenje doživotne robijePoznati kriminolog Dobrivoje Radovanović kaže da se rešenje o doživotnoj kazni obično uvodi kada se ukida smrtna kazna i ne vidi razlog da se to čini sada.
"Ja sam za to da ostane najviša kazna od 40 godina zatvora, a da se uvede odredba da nema uslovnog otpusta niti umanjenja kazne, ni oslobađanja od te kazne. U ovoj situaciji nisam za doživotnu kaznu. To nije preventivna mera i kriminal se neće povećati ni smanjiti u zavisnosti od toga da li se uvodi ili ne doživotna kazna", navodi Radovanović.
Vesna Rakić Vodinelić kaže da u Srbiji nije dokazano da pooštravanje kazni utiče na smanjenje stopa kriminaliteta i dodaje da su takve tvrdnje manje više na osnovu utisaka, jer ne postoji pouzdana statistika. Ako i ima podataka, saopštavaju se usmeno i nisu kredibilni, tvrdi profesorka Rakić Vodinelić.
Rakić Vodinelić kaže da u Srbiji nije dokazano da pooštravanje kazni utiče na smanjenje stopa kriminaliteta
Srbija nije uvela kaznu doživotnog zatvora kada je 2002. godine ukinula smrtnu kaznu (uvedenu 1804. godine) uoči prijema u Savet Evrope 2003. godine.
Kazna doživotnog zatvora zamenila je smrtnu kaznu samo u dve države nastale na teritoriji bivše Jugoslavije, u Sloveniji i Makedoniji.
Slađana Jovanović, profesorka Pravnog fakulteta Union univerziteta kaže da je struka upozoravala zakonodavce da stalni trend pooštravanja kaznene politike ne dovodi do smanjenja kriminaliteta.
"Ovo pooštravanje je nastavak jednog zabrinjavajućeg trenda jer u veoma čestim, i za ovako važan akt, rekla bih, nedopustivim izmenama, imamo uvek prisutna pooštravanja kazni. 2016. godine smo imali izmene, sada ponovo. Krivični zakonik ne bi trebalo tako često da se menja", ocenjuje Slađana Jovanović.
Vesna Rakić Vodinelić skreće pažnju na jedan neadekvatan termin koji je u upotrebi za doživotnu kaznu, a u jednom trenutku je izgovorila i ministarka pravde, a to je - "doživotna robija". Upotrebio je taj termin i predsednik države, kaže Rakić Vodinelić i objašnjava:
"Doživotna robija asocira na kaznu strogog zatvora koja je postojala u raznim periodima naše istorije i koja je značila jedan degradirajući tretman osuđenika. Ograničenje viđanja sa porodicom, ograničenja kontakata, itd. Dakle, 'robija' nije adekvatan izraz i ne treba ga koristiti."
Pokušali smo da dobijemo komentar u Ministarstvu pravde i od članova radne grupe koja je pripremala izmene i dopune Krivičnog zakonika, ali nismo uspeli da dobijemo sagovornika.