Preambula Ustava Srbije, u kojoj se precizira da je Kosovo deo njene teritorije, ne samo da je u neskladu sa razvojem dobrosusedskih odnosa u regionu, već i u koliziji sa tendencijom članstava Srbije u Evropskoj uniji, ocenila je u razgovoru za RSE Doris Pak, poslanica Evropskog parlamenta i članica CDU partije nemačke kancelarke Angele Merkel.
Podsećamo, članovi Akcionog tima Skupštine Srbije za reformu političkog sistema naveli su da definicija Kosova u ustavnoj preambuli neće biti menjana ili brisana kada dođe do ustavnih promena. Doris Pak napominje da se ne sme gubiti iz vida problem definisanja tačnih granica Srbije i broja njenih stanovnika, što je neizbežno pitanje za države koje teže članstvu u Evropskoj uniji:
"Svima je poznato da do trenutka kada Srbija uđe u Evropsku uniju pitanje odnosa sa susedima mora biti rešeno. Tako da sam ubeđena da će biti potrebna nova promena Ustava Srbije, ako se to ne bude učinilo sada. Istina, ovo je dobar trenutak za eliminisanje preambule, ali imam utisak da bi došao preuranjeno jer političari za to nisu pripremili građane. Mnogo puta je ponovljeno, a ti tonovi se s vremena na vreme čuju od stranih državnika, da stvar sa Preambulom mora biti raščišćena – što bi podrazumevalo bar još jednu promenu Ustava".
RSE: Ukoliko do promene Ustava u tom smislu ne dođe koliko bi to moglo otežati ili čak zaustaviti proces evrointegracija Srbije, pošto Srbija neće moći precizno da definiše svoje granice ili broj stanovnika, s obzirom da Kosovo i dalje tretira kao svoj deo?
Pak: Još nije došao momenat ulaska Srbije u EU to pitanje će biti vrlo aktuelno na kraju procesa pregovora sa EU. U ovom trenutku niko neće institirati na izmenama preambule ukoliko za to ne postoji spremnost. Nisam od onih koji sugerišu da to treba sada učiniti, ali je definitivno da se to jednom mora učiniti! Na njima je da pronađu pravi trenutak, jer je to neizbežno. Finalni momenat za prihvatanje neizbežnog ishoda je predvorje EU, a u toku su tek pregovori. U tom procesu proteći će vreme a na kraju doći ćemo do tačke kada će Srbija morati da prizna nezavisnost Kosova. EU ne može prihvatiti državu čije granice nisu precizno određene. To jednostavno nije moguće.
Obavestiti građane o ustavnim reformama
Čak i ukoliko bi u vladajućoj većini koja, osim obaveze da sprovodi Briselski sporazum postignut s Prištinom, s vremena na vreme zagrmi da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, bio postignut konsenzus o promeni ili uklanjanju preambule – pitanje je kako bi to bilo dočekano u javnosti. Pogotovo kada se novim predlogom Tomislava Nikolića, predsednika Srbije, bivšoj pokrajini koja je samostalnost proglasila pre sedam godina – nudi autonomija u sastavu Srbije koju je imala po Ustavu pre ravno 41 godinu, i to Jugoslavije, države koja se raspala pre više od dvadeset godina.
Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose podvlači da je pre bilo kakvih eventualnih promena najbitnije informisati i pripremiti građane, da se ne bi ponovila atmosfera koja je propratila usvajanje aktuelnog Ustava iz 2006. – skoro potpuno isključivanje javnosti iz procesa donošenja najvišeg državnog pravnog akta.
Nenad Đurdjević
„Preambula je deklatarivni deo Ustava više obavezuje simbolično nego pravno. Ono što će biti problem i Briselskog sporazuma i drugog sporazuma o normalizaciji koji će uslediti jeste dokle dopire zakonodavstvo Srbije. I to je ono što u suštini zanima pregovarače i Evropsku uniju. Po Briselskom sporazumu je predviđeno da jurisdikcija Srbije važi u centralnoj Srbiji, a da na teritoriji Kosova važi jurisdikcija Kosova. Znači, Kosovo je jedan pravni i politički sistem“, kaže Đurđević.
Naš sagovornik potencijalne ustavne reforme vidi kao oruđe u veoma važnom procesu modernizacije Srbije, a svrha njihovog pokretanja nikako ne bi smela da bude isključivo povezana sa statusom Kosova u aktuelnom Ustavu.
„Bitno je obezbediti kvalitetne odnose sa Kosovom. To se može sa i bez preambule ukoliko postoji jedna politika koja to prati. Mislim da bi građani Srbije razumeli ako se takva politika formuliše i mislim da neko isticanje i svođenje odnosa Kosova i Srbije samo na Preambulu nije nešto što dovoljno prati realnost. Mnogo je bolje koncentrisati se na sadržinu odnosa i promena koje prate proces normalizacije, nego na samu preambulu“, zaključuje Nenad Đurđević.