Na poseban račun u Republiku Srpsku leglo je pet i po miliona evra donacije koju je Vlada Srbije početkom septembra iz budžetskih rezervi usmerila za opštine u tom delu Bosne i Hercegovine i za pet opština u Federaciji u kojima žive Srbi.
Pažnju privlači najpre činjenica da se novac izdvaja iz budžetskih rezervi, a zatim da novac nije usmeren u konkretne projekte po uobičajenoj proceduri, kažu naši sagovornici koji tumače ovo ulaganje kao političku podršku predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, jer se novac slio na, doduše poseban, ali ipak račun Vlade Republike Srpske. Pitali smo i šta građani Srbije misle o takvom trošenju njihovog novca.
Srbija godišnje redovnim putem i redovnom procedurom iz predviđenih budžetskih sredstava izdvaja za ukupno dva miliona Srba koji žive u državama regiona milion i dvesta hiljada evra. To je, kaže Aleksandar Čotrić, član skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, nesrazmerno sumi od 5,5 miliona evra.
“To je pet puta veća suma nego što se za sve Srbe, odnosno državljane Srbije izdvaja putem redovnog finansiranja”, navodi Čotrić.
Redovna procedura za dobijanje sredstava je sasvim drugačija, objašnjava naš sagovornik. Raspisuje se konkurs za projekte jednom godišnje. “Vrlo je komplikovana procedura za dobijanje sredstava koja se sprovodi na uobičajeni način.”
Na naše pitanje kako će se ta sredstva utrošiti, ministarstvo finansija Vlade Republike Srpske nam je odgovorilo - projekti će biti izabrani u saglasnosti sa načelnicima opština. Na nedavnom sastanku načelnika opština sa predsednikom RS Miloradom Dodikom, predsednik Saveza opština i gradova Republike Srpske Ljubiša Ćosić je rekao:
“Projekti se odnose na izgradnju obdaništa, putne infrastrukture, studentskih domova, sportskih dvorana, trgova, kao i na rekonstrukcije pješačkih mostova…”
Bivša ministarka finansija u Banja Luci Svetlana Cenić, sada direktorka Regionalnog poslovnog kluba, međutim, postavlja pitanje:
“Ko će ocenjivati projekte, koji su kriterijumi? To su nepoznanice.”
Ova donacija, kaže Aleksandar Čotrić praktično je politička podrška Miloradu Dodiku:
“Sigurno će to biti protumačeno kao podrška Stranci nezavisnih socijaldemokrata i Miloradu Dodiku. A Srbija bi trebalo da ima podjednak odnos prema svim političkim opcijama.”
Slično razmišlja i Svetlana Cenić: “Svaka takva pomoć je zapravo politička podrška Miloradu Dodiku, jer Republika Srpska je na neki način u izolaciji. Investicija nema, investitori ne dolaze, Milorad Dodik je na crnoj listi američke administracije, niko ga ne poziva, nikuda ne ide, jedini mu je izbor - Srbija”. Ona se pri tom čudi da Vlada Srbije sredstva građana usmerava u Republiku Srpsku, pored siromaštva u mnogim lokalnim zajednicama u samoj Srbiji:
“Samo pogledajte kako izgleda jug Srbije!”, kaže Cenić.
Naša dopisnica Milena Kuzmanovic zabeležila je reakcije građana Valjeva:
Vaš browser nepodržava HTML5
Da li će Odbor za dijasporu i Srbe u regionu tražiti bliže informacije o ovoj donaciji, pitali smo Čotrića iz poslaničke grupe Srpske napredne stranke.
“Vlada po zakonu ima ovlašćenje da odredi iznose koje će za određene namene da raspodeli. Mi kao skupštinski Odbor možemo tek naknadno da o tome raspravljamo ali to onda nema uticaja na vladine odluke”, kaže Čotrić.
Nadležnima u Vladi Srbije uputili smo nekoliko pitanja u vezi sa tom odlukom o donaciji, između ostalog i da li je dogovoreno gde će se tačno utrošiti novac, na koje projekte, ili je to stvar odluke banjalučkih vlasti, ali ni posle tri nedelje nismo dobili odgovor.
Inače, Vlada Srbije je pre dve godine izdvojila pet miliona evra za Srebrenicu, a uskoro će u Podgorici biti otvorena Srpska kuća u čije je osnivanje, prema infromacijama iz Crne Gore, Vlada Srbije izdvojila 3,4 miliona evra. Ideja je da to bude kuća svih srpskih institucija u toj državi.
Zanimljivo je da je prva tranša donacije Vlade Srbije za Srebrenicu uplaćena direktno u opštinski budžet. Donacija za Srpsku kuću u Podgorici takođe je išla direktno korisnicima preko računa jednog nikšićkog biznismena (prema pisanju Pobjede), sa tim Vlada Crne Gore nije imala nikakve veze.
Da li su ovo prvi koraci Vlade rešene da napravi zaokret u politici prema rasejanju, posebno prema Srbima u regionu, ostaje da se vidi. To nagoveštava i najavljena Deklaracija o Srbima u regionu koja se netransparentno priprema a koja je uznemirila one kojima je još sveže sećanje na Memornadum SANU sa sličnom temom u predvečerje povampirenja srpskog nacionaizma.
Inače, zagovornici veće, kako se to kaže “brige” matice za Srbe u regionu, iznose podatak da Srbija izdvaja za njih sedam puta manje nego što Hrvatska izdvaja za svoju dijasporu i čak skoro 300 puta manje od onoga što Mađarska izdvaja za svoje građane u rasejanju.