Predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpske Milorad Dodik pravi je miljenik beogradskih medija. Pritom se retko spominje da je Republika Srpska samo sastavni deo susedne države, dok se veze između Beograda i Banjaluke opisuju kao primer idiličnih odnosa u regionu.
Gotovo da nema dana da prostor u novinama i televizijskim programima ne zauzimaju Dodikove tvrdnje o tome kako je samo pitanje dana kada će se Bosna raspasti, navodnom bošnjačkom unitarizmu, diplomatskim uspesima Banjaluke, ekonomskom procvatu Republike Srpske.
Na kraju je i u listu Danas na naslovnoj strani osvanuo specijalni dodatak povodom
Zoran Panović, glavni i odgovorni urednik Danasa kaže da je povod za ovaj temat bio pokušaj aktuelizacije odnosa u BiH.
„I sa te strane smo videli veoma zanimljivu stvar, i Milorad Dodik je dao intervju nama, da vidimo da je to jedna politika koja je i za EU, a sa druge strane, ta politika izaziva dosta kontroverzi i u regonu tako da je to po meni jako dobro pitanje i provokativno za jednu dalju polemiku“, kaže Panović.
List Danas jedan je od retkih liberalnih glasila u Srbiji, pa na pitanje o tome da li bi njegovi čitaoci mogli da budu iznenađeni ovom vrstom pažnje koja se posvećuje Dodiku, Panović kaže da hoće biti iznenađeni jer je to jedna vrsta provokacije.
„U tom dodatku imamo još tekstova osim intervjua sa Dodikom. Izdavač Danasa „Dan graf“ je davno objavio knjigu Ričarda Holbruka „Put u Dejton“. Znači, pored inervjua sa Dodikom je i izvod iz knjige Ričarda Holbruka. Kažem da provokacija postoji ali ja uvek očekujem dijalog, varnice, polemiku, jednu vrstu i kosternacije i iznenađenja jer to je po meni cilj posla“, kaže Panović.
U Danas-ovom dodatku postoje i autorski tekstovi bivšeg zamenika visokog predstavnika u Banjaluci Grejema Deja i univerzitetskog profesora iz Mostara Mila Lasića.
Bez neprijatnih pitanja
No, više je nego upadljivo kako se mediji prema Dodiku i RS ponašaju krajnje nekritički, a vrlo često i upadljivo servilno. Direktor medijske dokumentacije "Ebart" Velimir Ćurguz Kazimir primećuje da mediji samo sprovode politiku i volju koju imaju vodeći ovdašnji političari.
“Vodeći političari u Srbiji se na vrlo direktan način dive Dodiku i sanjaju o tome kako bi bilo fantastično da i oni tu vrstu vlasti, apsolutne vlasti, kao što Dodik ima u RS, imaju i oni u Srbiji”, ocenjuje on.
Ljiljana Jokić Kaspar, novosadska spisateljica i kolumnistikinja E – novina primećuje da se ovde u najafirmativnijem smislu izveštava o svemu što se dešava u RS.
„Jasne su te veze između RS i Srbije što naravno ništa nije sporno kad to ne bi bilo upereno protiv nekog trećeg i protiv nečeg trećeg. Srpski mediji uopšte nisu realni, kao što nisu realni ni kada je u pitanju naša politika i događaji kod nas, pa tako naravno da Dodik ispadne najbolji, najpametniji, najvredniji političar koji neprikosnoven i kao takav izvanredan. Naravno za one koji ništa ne znaju šta se tamo događa i o privatizaciji vlasti i svega“, kaže Jokić Kaspar.
U isticanju prisnosti Beograda i Banjaluke lako je uočiti zanemarivanje onoga što je pozicija države BiH i pored zvaničnih poruka o poštovanju Dejtonskog sporazuma i integriteta BiH.
Niko od čelnih ljudi iz Srbije nikada nije rekao da bosanski Srbi rešenje svojih problema treba da traže u Sarajevu, kao što je to svojevremeno svojim sunarodnicima u BiH jasno poručio nekadašnji predsednik Hrvatske Stjepan Mesić.
Zašto je to tako pitali smo medijskog analitičara Velimira Ćurguza Kazimira.
“Tu se RS posmatra kao država sama po sebi, država koja predstavlja produžetak Srbije dok se BiH doživljava kao nešto privremeno bez obzira na postojanje Dejtonskog ugovora i sve ostalo, ali taj utisak provizorijuma koji vlada nad državom BIH daje nekako prostora takvom razmišljanju i takvom pisanju i izveštavanju medija gde je BIH otprilike neki prirepak, nešto što je privremeno, što će trajati još koju godinu, pa se prosto sladostrasno uživa u tome kako nije funkcionalna. Kad se još pojave neki ekstremisti u obliku vahabija i slično onda je to jedan kompletan ugođaj koji je naravno apsolutno negativan”, ocenjuje Velimir Ćurguz Kazimir.
Skupština Republike Srpske, manji entitet BiH, 9. januara 1992. godine je usvojila Deklaraciju o proglašenju Srpske Republike BiH.
Gotovo da nema dana da prostor u novinama i televizijskim programima ne zauzimaju Dodikove tvrdnje o tome kako je samo pitanje dana kada će se Bosna raspasti, navodnom bošnjačkom unitarizmu, diplomatskim uspesima Banjaluke, ekonomskom procvatu Republike Srpske.
Na kraju je i u listu Danas na naslovnoj strani osvanuo specijalni dodatak povodom
Zoran Panović, foto:Danas
20 godina Republike Srpske u kome centralno mesto zauzima intervju sa Dodikom i njegova nova parola: „Srpska hoće u EU“.Zoran Panović, glavni i odgovorni urednik Danasa kaže da je povod za ovaj temat bio pokušaj aktuelizacije odnosa u BiH.
„I sa te strane smo videli veoma zanimljivu stvar, i Milorad Dodik je dao intervju nama, da vidimo da je to jedna politika koja je i za EU, a sa druge strane, ta politika izaziva dosta kontroverzi i u regonu tako da je to po meni jako dobro pitanje i provokativno za jednu dalju polemiku“, kaže Panović.
List Danas jedan je od retkih liberalnih glasila u Srbiji, pa na pitanje o tome da li bi njegovi čitaoci mogli da budu iznenađeni ovom vrstom pažnje koja se posvećuje Dodiku, Panović kaže da hoće biti iznenađeni jer je to jedna vrsta provokacije.
"Provokacija postoji ali ja uvek očekujem dijalog, varnice, polemiku, jednu vrstu i kosternacije i iznenađenja jer to je po meni cilj posla“, kaže urednik Danasa Zoran Panović.
„U tom dodatku imamo još tekstova osim intervjua sa Dodikom. Izdavač Danasa „Dan graf“ je davno objavio knjigu Ričarda Holbruka „Put u Dejton“. Znači, pored inervjua sa Dodikom je i izvod iz knjige Ričarda Holbruka. Kažem da provokacija postoji ali ja uvek očekujem dijalog, varnice, polemiku, jednu vrstu i kosternacije i iznenađenja jer to je po meni cilj posla“, kaže Panović.
U Danas-ovom dodatku postoje i autorski tekstovi bivšeg zamenika visokog predstavnika u Banjaluci Grejema Deja i univerzitetskog profesora iz Mostara Mila Lasića.
Bez neprijatnih pitanja
No, više je nego upadljivo kako se mediji prema Dodiku i RS ponašaju krajnje nekritički, a vrlo često i upadljivo servilno. Direktor medijske dokumentacije "Ebart" Velimir Ćurguz Kazimir primećuje da mediji samo sprovode politiku i volju koju imaju vodeći ovdašnji političari.
“Vodeći političari u Srbiji se na vrlo direktan način dive Dodiku i sanjaju o tome kako bi bilo fantastično da i oni tu vrstu vlasti, apsolutne vlasti, kao što Dodik ima u RS, imaju i oni u Srbiji”, ocenjuje on.
Boris Tadići Milorad Dodik na otvaranju Osnovne škole "Srbija" na Palama, 2009.
Milorad Dodik čest je gost beogradskih medija ali skoro da ga nikada nisu susrela neprijatna pitanja. Dodika niko nikad ne pita o ratnim zločinima, povratku prognanih Bošnjaka i Hrvata, obnovi porušenih džamija, i prihvatanju odgovornosti za sve ono što onemogućava normalno funkcionisanje BiH.Ljiljana Jokić Kaspar, novosadska spisateljica i kolumnistikinja E – novina primećuje da se ovde u najafirmativnijem smislu izveštava o svemu što se dešava u RS.
„Jasne su te veze između RS i Srbije što naravno ništa nije sporno kad to ne bi bilo upereno protiv nekog trećeg i protiv nečeg trećeg. Srpski mediji uopšte nisu realni, kao što nisu realni ni kada je u pitanju naša politika i događaji kod nas, pa tako naravno da Dodik ispadne najbolji, najpametniji, najvredniji političar koji neprikosnoven i kao takav izvanredan. Naravno za one koji ništa ne znaju šta se tamo događa i o privatizaciji vlasti i svega“, kaže Jokić Kaspar.
U isticanju prisnosti Beograda i Banjaluke lako je uočiti zanemarivanje onoga što je pozicija države BiH i pored zvaničnih poruka o poštovanju Dejtonskog sporazuma i integriteta BiH.
"Srpski mediji uopšte nisu realni, kao što nisu realni ni kada je u pitanju naša politika i događaji kod nas, pa tako naravno da Dodik ispadne najbolji..", ocenjuje Ljiljana Jokić Kaspar.
Niko od čelnih ljudi iz Srbije nikada nije rekao da bosanski Srbi rešenje svojih problema treba da traže u Sarajevu, kao što je to svojevremeno svojim sunarodnicima u BiH jasno poručio nekadašnji predsednik Hrvatske Stjepan Mesić.
Zašto je to tako pitali smo medijskog analitičara Velimira Ćurguza Kazimira.
“Tu se RS posmatra kao država sama po sebi, država koja predstavlja produžetak Srbije dok se BiH doživljava kao nešto privremeno bez obzira na postojanje Dejtonskog ugovora i sve ostalo, ali taj utisak provizorijuma koji vlada nad državom BIH daje nekako prostora takvom razmišljanju i takvom pisanju i izveštavanju medija gde je BIH otprilike neki prirepak, nešto što je privremeno, što će trajati još koju godinu, pa se prosto sladostrasno uživa u tome kako nije funkcionalna. Kad se još pojave neki ekstremisti u obliku vahabija i slično onda je to jedan kompletan ugođaj koji je naravno apsolutno negativan”, ocenjuje Velimir Ćurguz Kazimir.
Skupština Republike Srpske, manji entitet BiH, 9. januara 1992. godine je usvojila Deklaraciju o proglašenju Srpske Republike BiH.