Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je uloga Milorada Dodika na političkoj sceni Srbije.
Sagovornici su bili Vladimir Pavićević, asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, i politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
Razgovaralo se o tome kolika je Dodikova popularnost u Srbiji, zašto srpski političari vole da budu viđeni u društvu s njim, koliko Dodikovoj popularnosti doprinose pohvale koje mu često upućuje Dobrica Ćosić, koji ga krugovi u Srbiji najviše podržavaju, u kojoj meri političari u Srbiji imitiraju Dodika, šta Tadiću znači Dodikova podrška i šta Dodik za uzvrat dobija od Tadića, da li je Dodik uz Putina najuticajniski strani političar u Srbiji, zašto se na Republiku Srpsku gleda kao na jedan od ostvarenih ratnih ciljeva Srbije, kao i o tome da li bi se moglo desiti da se Dodik jednog dana direktno angažuje u političkom životu Srbije.
Vladimir Pavićević: Milorad Dodik je veoma popularan među političarima u Srbiji. Skoro da nema nijednog koji ne želi da se s njim nađe u društvu. Svako želi da ga ugosti i svako želi da ostavi utisak da je s njim u nekoj vrsti dobrih partnerskih odnosa. Ako se sada zapitamo koliko je Milorad Dodik popularan u građanstvu, tu već ne bih mogao tačno da sudim i mislim da bi za to bilo potrebno da organizujemo jedno istraživanje, pa da vidimo kakav je sud građana o tome.
Vladimir Pavićević: Zanimljivo je da opozicioni političari ne zameraju mnogo Dodiku što se toliko druži sa Tadićem. Iz njihovog tabora se ne odapinju otrovne strele kada se on sastaje s Tadićem. To samo govori o tome koliko je on popularan i važan u Srbiji.
Vladimir Pavićević: Najpre snaga Milorada Dodika i entiteta na čijem je on čelu što budi nadu kod srpskih političara da nisu propali svi ratni ciljevi iz dvadesetih godina. Republika Srpska, sa Dodikom ovakav kakav jeste, podseća da je nešto od tih ratnih ciljeva ipak ostvareno. Druga stvar koja mu obezbeđuju jaku poziciju u Srbiji je njegov dugogodišnji nastup protiv međunarodnih predstavnika u Bosni i Hercegovini što u Srbiji nailazi na odobravanje s obzirom da ona nema takvu snagu niti mogućnost da prkosi međunarodnoj zajednici kako to čini Dodik.
Dejan Vuk Stanković: Njegovoj popularnosti pre svega doprinosi stalno prisustvo u ovdašnjim medijima i način na koji on nastupa. Dodik nastupa sa pozicija koje su bile dominantne krajem 80-tih i početkom 90-tih i koje su u Srbiji još uvek u velikoj meri prisutne i u državnom rezonu i u javnom mnjenju. Tako on gradi svoj imidž uz obilatu podršku medija i svojih intelektualnih satelita u Srbiji.
Dejan Vuk Stanković: To su svi oni koji nikada nisu doveli u pitanje političke i istorijske ciljeve koji su determinisali Miloševićevu politiku. Ti krugovi su prilično difuzni i nisu vezani ni za jednu posebnu instituciju. To je neka vrsta sprege između javnih radnika sa univerziteta, Srpske akademije nauka, crkve, pojedinih političkih stranaka i medija. Oni jos uvek značajno utiču na formiranje javnog mnjenja. Zbog toga danas u Srbiji imate gotovo nepodeljenu saglasnost oko podrške Dodikovoj politici.
Vladimir Pavićević: Sklon sam da razvijem jednu tezu koja može delovati malo radikalnije. Ako postavimo pitanje kakav je učinak tranzicije i demokratizacije tokom ovih 12 godina od pada Miloševića, moj odgovor je da su taj period najbolje iskoristile snage restauracije. To je vidljivo po velikom uticaju koje na politička zbivanja u Srbiji danas imaju poznate nam figure iz 90-tih godina, a na to ukazuje i činjenica da nije izvršena reforma službi bezbednosti. S druge strane, imamo jednu nezrelu demokratiju koju ja nazivam fasadnom. Sve to govori govori da su snage restauracije do te mere ojačale da mi danas zapravo prisustvujemo njihovoj pobedi. Ako prihvatimo ovu tezu kao tačnu, onda se matrica koju Milorad Dodik koristi u svojim političkim nastupima vrlo uklopa u ono što zastupaju snage restauracije. Moj je utisak da se među ključnim političkim igračima i među uticajnim intelektualnim krugovima Republika Srpska smatra zapravo mogućom kompenzacijom za odlazeće Kosovo.
Dejan Vuk Stanković: Činjenica je da mnogi politički akteri u Srbiji nisu prihvatili da je Republika Srpska deo druge države, a Milorad Dodik državljanin Bosne i Hercegovine koji ima političku funkciju u jednom od entiteta te države. Zbog toga i slušamo izjave kao što je ova koju je dao Ivica Dačić. Te izjave pokazuju da Srbija nije do kraja i neopozivo prihvatila činjenicu da je Bosna i Hercegovina nezavisna i suverena država, a ne neka teritorija na koju Srbija ima istorijsku i političku tapiju. Nije napravljen diskontinuitet sa modelom nacionalnog i državnog promišljanja iz 90-tih godina, pa su izjave poput Dačićeve samo osvežena ili, da se poslužimo kompjuterskim rečnikom, apdejtovana verzija onoga što smo slušali u vreme dok je Srbijom dominirao ratni diskurs Slobodana Miloševića.
Vladimir Pavićević: Ova izjava Ivice Dačića, koji se po svom političkom delovanju apsolutno uklapa u matricu 90-tih o kojoj govorimo, za mene nije nikakvo iznenađenje. Krajem jula 2010. godine, kada je Međunarodni sud pravde saopštio svoje mišljenje o legalnosti jednostrane proglašene nezavisnosti Kosova, na konferenciji za štampu, koju je tim povodom održao, ministar policije Ivica Dačić je zapretio i susedima i međunarodnoj zajednici da na Balkanu nije sve još gotovo i da postoji još mnogo stvari koje mogu da postanu turbulentne, aludirajući upravo na Republiku Srpsku. Zbog toga njegova izjava, koju ste sada pomenuli, nije nikakvo iznenađenje za sve nas koji analiziramo političke procese u Srbiji. Kolega Dragan Đukanović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu napravio je nedavno odličnu analizu o bilateralnim odnosima između Bosne i Hercegovine i Srbije. On tu navodi pet tačaka koje su problematične, a na kojima se ne radi najviše zbog toga što ne postoji inicijativa Srbije da se ostvari saradnja. Koliko se sećam, u tom tekstu se najpre pominje da je blokiran rad međudržavnog saveta za saradnju dve zemlje. Ukazuje se i na asimetričan odnos Srbije prema bosanskohrecegovačkim entitetima. Postavlja se pitanje zašto Srbija nema ugovor o specijalnim odnosima i sa Federacijom Bosne i Hercegovine kao što ga ima sa Republikom Srpskom. Tu su zatim i problemi razgraničenja, sukcesije i pravosudne saradnje u procesuiranju ratnih zločina. Sve su to pitanja koja su i dalje otvorena najviše zbog toga što predstavnici Srbije na njima dovoljno ne rade. Ako to povežemo sa odnosom koji Srbija ima prema Dodiku, onda se da naslutiti da se Republika Srpska u perspektivi posmatra kao teritorija koja se može priključiti Srbiji.
Dejan Vuk Stanković: Nesumnjivo doprinosi. Te su pohvale za Milorada Dodika neka vrsta ulaznice u srpsku političku i medijsku elitu. Upravo te pohvala Dobrice Ćosića omogućuju Dodiku da se tako samouvereno odnosi prema svima onima koji imaju bilo kakav kritički stav prema njemu. Jer teze Dobrice Ćosića se u manjoj ili većoj meri reprodukuju na različitim nivoima u srpskoj politici, počev od državnih strategija, preko novinskih tekstova i emisija, do programa političkih partija. U simboličkom i duhovnom smislu podrška Dobrice Ćosića znači da je sa stanovišta srpskog nacionalizma Dodik na pravom putu i na tragu da bude upisan u neku vrstu slavnih srpskih ličnosti, bez obzira na to što bi se ono što on radi u Republici Srpskoj teško moglo nazvati demokratskim postupcima.
Vladimir Pavićević: Pomenuo bih dve stvari. Prvo, Dodik simbolizuje nacionalnu liniju u politici, a za tu liniju se je važno vezati. Zbog toga Dodik uživa tako veliku popularnost među političarima u Srbiji i svako želi da s njim pravi nekakav partnerski odnos. Drugo, Borisu Tadiću i drugim političarima u Srbiji na neki način imponuje način vladanja koji je uspostavio Milorad Dodik. On neguje imidž narodskog čoveka - ide i peva na svadbama, druži se s ljudima, stvara privid prisnosti sa svojim narodom, ponaša se kao neka vrsta pater familiasa. Iza toga se zapravo krije ogromna politička moć koja mu obezbeđuje poziciju lidera koji o svemu odlučuje. Našim političarima, pa i Borisu Tadiću to dosta imponuje. U poslednje vreme, naročito odkako je krenula predizborna kampanja, vidimo da su oni skloni da imitiraju ono što radi Dodik, pa smo imali Dačića koji peva, Tadića koji ide po seoskim farmama, kleči, miluje stoku i tako dalje. Oni prosto žele da i u Srbiji ostvare ono što je Dodiku uspelo u Republici Srpskoj kako bi sebi obezbedili veliku političku moć koja izmiče u zemljama gde imamo snažne demokratske institucije koje tu moć raspoređuju na nekoliko tačaka.
Dejan Vuk Stanković: Dodik je potreban Tadiću pre svega zato što prisni odnosi sa liderom Republike Srpske potvrđuju da je Tadić na pravom putu kad je reč o nacionalnoj politici, čime on neutralizuju mnogobrojne prigovore koji stižu sa desnog pola političke scene. Jer, Tadiću se često zamera nedostatak patriotizma i osećaja za državu, pa saradnja sa Dodikom i uopšte javno prikazivanje s njim na neki način ublažavaju te prigovore. Što se tiče Dodika, njemu je druženje sa Tadićem važno je se time susedima šalje poruka da su Srbija i Republika Srpska zajedno što učvršćuje Dodikovu poziciju i proširuje mu manevarski prostor u njegovim, ne baš srećnim, političkim avanturama kojima je često sklon kako u odnosu na drugi entitet u Bosni i Hercegovini, tako i u odnosu na međunarodnu zajednicu. Radi se, kako sam već na početku rekao, o nekoj vrsti razmene. Tadić od Dodika dobija licencu da je dovoljno veliki patriota, a Dodik od Tadića neku vrstu implicitne, a ponekad i eksplicitne podrške za njegove političke projekte.
Vladimir Pavićević: Nije reč samo o Dodikovom odnosu sa Tadićem. Tako se on odnosi prema svakome ko je na vlasti u Srbiji. Setimo se da je Dodik često posećivao i Vojislava Koštunicu kad je on bio premijer Srbije. To možda nije bilo toliko često kao što je slučaj sa Tadićem, ali on je je i tada bio rado viđen gost. Dodik od svake osobe koja je na vlasti u Srbiji dobija istu stvar - legitimiziranje srpskih nacionalnih interesa u Bosni i Hercegovini i podršku očuvanju Republike Srpske. Istovremeno, on tu podršku, koja dolazi iz Beograda, obilato koristi za svoja nastojanja da dodatno zacementira svoju vladavinu u Republici Srpskoj.
Dejan Vuk Stanković: Ovo je već drugi ili treći put da je Dodik eksplicitno stao na Tadićevu stranu. Koliko će mu to doneti glasova teško je predvideti, ali svakako će Tadićeva pozicija na predstojećim izborima biti bolja sa Dodikovom podrškom nego što bi bila da je ta podrška izostala ili da je Dodik podržao neku drugu političku ličnost. Tadiću bi najviše smetalo kada bi se Dodik okrenuo i podržao nekog opozicionog lidera. Ovako sa Dodikovom podrškom on može da radi na afirmaciji svoga imidža kao patriote što mu je na ovim izborima neophodno. Druga je stvar, naravno, koliko je ta podrška skupa kada je reč o važnom cilju Srbije, a to je ulazak u Evropsku uniju, jer su regionalna saradnja i dobri odnosi sa susedima neka vrsta implicitnog i vrlo realnog uslova za približavanje Evropskoj uniji.
Vladimir Pavićević: Moj utisak je da Dodikova podrška Tadiću na ovim izborima ne znači toliko koliko je Tadićeva podrška značila Dodiku na izborima u Republici Srpskoj. Mislim da broj glasova koji Dodik donosi Tadiću nije veliki. Ta podrška je važna u jednom drugom smislu. Naime, Dodik bi napravio veliku štetu Tadiću kada bi se okrenuo i počeo da podržava njegovog rivala Tomislava Nikolića. To bi predstavljalo veliku opasnost za Tadića i zato je njemu važno da Dodik bude na njegovoj strani.
Dejan Vuk Stanković: Neka istraživanja, koja su rađena prošle godine, pokazala su da Dodik ima zavidan rejting u Srbiji. Njegov nastup koji ima auru liderstva i prožet je nacionalnim patosom sigurno bi mu ovde doneo veliki broj glasova zato što Dodik odgovara modelu političke komunikacije kakav ovde, na žalost, često imamo prilike da vidimo. Dakle, pet-šest fraza o nacionalnoj sudbini Srbije, drskost prema narodima koji nas okružuju, indiferentnost prema patnji drugih, manipulacija sa patnjom sopstvenog naroda, žestok odnos prema međunarodnoj zajednici, pre svega prema Zapadu, koketiranje sa pravoslavljem i rusofilstvom - i eto vam portreta političara koji, na žalost, ovde ima veliku popularnost. Međutim, dokle god je Dodik neprikosnoveni lider u Republici Srpskoj i dokle god nema ozbiljne verovatnoće da tamo može da izgubi, ne verujem će imati ambiciju da se oproba u Srbiji. Uostalom on je i bez tog formalnog uključivanja u politički život Srbije nesumnjivo prisutan u našem javnom i političkom životu.
Vladimir Pavićević: Da bih odgovorio na vaše pitanje potrebno je da dam jednu predhodnu napomenu. Po mom mišljenju mi trenutno u Srbiji imamo sistem nadziranog pluralizma. Drugim rečima, politička kasta preko raznih zakona, pre svega zakona o političkim strankama i čitavog izbornog zakonodavstva, planira ko, na koji način i u kojoj meri može da se pojavi u političkom prostoru Srbije. Kada vidim koliko je Milorad Dodik povezan sa političarima u Srbiji ponekad mi se učini da on predstavlja deo te političke kaste i u nekom momentu bi, možda, mogao da se pojavi na ovdašnjoj političkoj sceni. Dakle, to nije nemoguće, ali mislim da tu treba dodati da će značajnije uključivanje Dodika u političke procese u Srbiji zapravo biti najbolji pokazatelj u kom smeru ide srpska nacionalna politika kada je u pitanju Bosna i Hercegovina. Već ova sadašnja situacija govori o nedopustivim pretenzijama Srbije prema jednom delu Bosne i Hercegovine i mislim da bi svako intenziviranje delovanja Milorada Dodika u Srbiji samo učvrstilo taj put.
Sagovornici su bili Vladimir Pavićević, asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, i politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
Razgovaralo se o tome kolika je Dodikova popularnost u Srbiji, zašto srpski političari vole da budu viđeni u društvu s njim, koliko Dodikovoj popularnosti doprinose pohvale koje mu često upućuje Dobrica Ćosić, koji ga krugovi u Srbiji najviše podržavaju, u kojoj meri političari u Srbiji imitiraju Dodika, šta Tadiću znači Dodikova podrška i šta Dodik za uzvrat dobija od Tadića, da li je Dodik uz Putina najuticajniski strani političar u Srbiji, zašto se na Republiku Srpsku gleda kao na jedan od ostvarenih ratnih ciljeva Srbije, kao i o tome da li bi se moglo desiti da se Dodik jednog dana direktno angažuje u političkom životu Srbije.
Omer Karabeg: Kolika je popularnost Milorada Dodika u Srbiji?
Vladimir Pavićević: Milorad Dodik je veoma popularan među političarima u Srbiji. Skoro da nema nijednog koji ne želi da se s njim nađe u društvu. Svako želi da ga ugosti i svako želi da ostavi utisak da je s njim u nekoj vrsti dobrih partnerskih odnosa. Ako se sada zapitamo koliko je Milorad Dodik popularan u građanstvu, tu već ne bih mogao tačno da sudim i mislim da bi za to bilo potrebno da organizujemo jedno istraživanje, pa da vidimo kakav je sud građana o tome.
Dejan Vuk Stanković
Dejan Vuk Stanković: Uticaj Milorada Dodika na političke prilike u Srbiji je priličan i reklo bi se da je to rezultat kako njegove sistematske aktivnosti, tako i aktivnosti nekih intelektualno-političkih krugova kojima Dodik kao politička figura odgovara. Politički lideri smatraju da je posebno dobro da sada, u vreme predizborne aktivnosti, budu u njegovom društvu. Mislim da je njegov status u desnom krilu srpske političke scene neupitan. U tim krugovima je apsolutno stvar prestiža ko je bliže Dodiku i ko je u boljim odnosima s njim. Kada govorimo o strankama evropske orijentacije, ako izuzmete LDP, nijedna od njih u najmanju ruku nema ništa protiv da je Dodik jasno i glasno podrži. Što se tiče Demokratske stranke, mislim da se tu radi o nekoj vrsti razmene. Dodikovom podrškom Demokrate dobijaju neku vrstu licence da su i oni patriotski orijentisani poput stranaka desnog bloka, dok Tadićeva podrška Dodiku znači podršku srpske države za njegove političke projekte u Bosni i Hercegovini.Vladimir Pavićević: Zanimljivo je da opozicioni političari ne zameraju mnogo Dodiku što se toliko druži sa Tadićem. Iz njihovog tabora se ne odapinju otrovne strele kada se on sastaje s Tadićem. To samo govori o tome koliko je on popularan i važan u Srbiji.
Omer Karabeg: Šta je to što najviše doprinosi Dodikovoj popularnosti?
Vladimir Pavićević: Najpre snaga Milorada Dodika i entiteta na čijem je on čelu što budi nadu kod srpskih političara da nisu propali svi ratni ciljevi iz dvadesetih godina. Republika Srpska, sa Dodikom ovakav kakav jeste, podseća da je nešto od tih ratnih ciljeva ipak ostvareno. Druga stvar koja mu obezbeđuju jaku poziciju u Srbiji je njegov dugogodišnji nastup protiv međunarodnih predstavnika u Bosni i Hercegovini što u Srbiji nailazi na odobravanje s obzirom da ona nema takvu snagu niti mogućnost da prkosi međunarodnoj zajednici kako to čini Dodik.
Dejan Vuk Stanković: Njegovoj popularnosti pre svega doprinosi stalno prisustvo u ovdašnjim medijima i način na koji on nastupa. Dodik nastupa sa pozicija koje su bile dominantne krajem 80-tih i početkom 90-tih i koje su u Srbiji još uvek u velikoj meri prisutne i u državnom rezonu i u javnom mnjenju. Tako on gradi svoj imidž uz obilatu podršku medija i svojih intelektualnih satelita u Srbiji.
Omer Karabeg: Pomenuli ste intelektualne krugove kojima Milorad Dodik najviše odgovara. Koji su to krugovi?
Dejan Vuk Stanković: To su svi oni koji nikada nisu doveli u pitanje političke i istorijske ciljeve koji su determinisali Miloševićevu politiku. Ti krugovi su prilično difuzni i nisu vezani ni za jednu posebnu instituciju. To je neka vrsta sprege između javnih radnika sa univerziteta, Srpske akademije nauka, crkve, pojedinih političkih stranaka i medija. Oni jos uvek značajno utiču na formiranje javnog mnjenja. Zbog toga danas u Srbiji imate gotovo nepodeljenu saglasnost oko podrške Dodikovoj politici.
Moj je utisak da se među ključnim političkim igračima i među uticajnim intelektualnim krugovima Republika Srpska smatra zapravo mogućom kompenzacijom za odlazeće Kosovo.
Vladimir Pavićević: Sklon sam da razvijem jednu tezu koja može delovati malo radikalnije. Ako postavimo pitanje kakav je učinak tranzicije i demokratizacije tokom ovih 12 godina od pada Miloševića, moj odgovor je da su taj period najbolje iskoristile snage restauracije. To je vidljivo po velikom uticaju koje na politička zbivanja u Srbiji danas imaju poznate nam figure iz 90-tih godina, a na to ukazuje i činjenica da nije izvršena reforma službi bezbednosti. S druge strane, imamo jednu nezrelu demokratiju koju ja nazivam fasadnom. Sve to govori govori da su snage restauracije do te mere ojačale da mi danas zapravo prisustvujemo njihovoj pobedi. Ako prihvatimo ovu tezu kao tačnu, onda se matrica koju Milorad Dodik koristi u svojim političkim nastupima vrlo uklopa u ono što zastupaju snage restauracije. Moj je utisak da se među ključnim političkim igračima i među uticajnim intelektualnim krugovima Republika Srpska smatra zapravo mogućom kompenzacijom za odlazeće Kosovo.
Omer Karabeg: Zanimljivo je da je Ivica Dačić, u nastupu predizborne patriotske euforije rekao da, ako bude izabran za predsednika, neće dozvoliti da Kosovo i Republika Srpska budu žrtvovani za Evropsku uniju. Kao da je neko iz Brisela ikada mogao da pomene odustajanje od Republike Srpske kao uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju. Republika Srpska je deo druge države - Bosne i Hercegovine, a Ivica Dačić ne bi u kontekstu Kosova pominjao Republiku Srpsku da je ne smatra ratnim plenom.
Dejan Vuk Stanković: Činjenica je da mnogi politički akteri u Srbiji nisu prihvatili da je Republika Srpska deo druge države, a Milorad Dodik državljanin Bosne i Hercegovine koji ima političku funkciju u jednom od entiteta te države. Zbog toga i slušamo izjave kao što je ova koju je dao Ivica Dačić. Te izjave pokazuju da Srbija nije do kraja i neopozivo prihvatila činjenicu da je Bosna i Hercegovina nezavisna i suverena država, a ne neka teritorija na koju Srbija ima istorijsku i političku tapiju. Nije napravljen diskontinuitet sa modelom nacionalnog i državnog promišljanja iz 90-tih godina, pa su izjave poput Dačićeve samo osvežena ili, da se poslužimo kompjuterskim rečnikom, apdejtovana verzija onoga što smo slušali u vreme dok je Srbijom dominirao ratni diskurs Slobodana Miloševića.
Vladimir Pavićević: Ova izjava Ivice Dačića, koji se po svom političkom delovanju apsolutno uklapa u matricu 90-tih o kojoj govorimo, za mene nije nikakvo iznenađenje. Krajem jula 2010. godine, kada je Međunarodni sud pravde saopštio svoje mišljenje o legalnosti jednostrane proglašene nezavisnosti Kosova, na konferenciji za štampu, koju je tim povodom održao, ministar policije Ivica Dačić je zapretio i susedima i međunarodnoj zajednici da na Balkanu nije sve još gotovo i da postoji još mnogo stvari koje mogu da postanu turbulentne, aludirajući upravo na Republiku Srpsku. Zbog toga njegova izjava, koju ste sada pomenuli, nije nikakvo iznenađenje za sve nas koji analiziramo političke procese u Srbiji. Kolega Dragan Đukanović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu napravio je nedavno odličnu analizu o bilateralnim odnosima između Bosne i Hercegovine i Srbije. On tu navodi pet tačaka koje su problematične, a na kojima se ne radi najviše zbog toga što ne postoji inicijativa Srbije da se ostvari saradnja. Koliko se sećam, u tom tekstu se najpre pominje da je blokiran rad međudržavnog saveta za saradnju dve zemlje. Ukazuje se i na asimetričan odnos Srbije prema bosanskohrecegovačkim entitetima. Postavlja se pitanje zašto Srbija nema ugovor o specijalnim odnosima i sa Federacijom Bosne i Hercegovine kao što ga ima sa Republikom Srpskom. Tu su zatim i problemi razgraničenja, sukcesije i pravosudne saradnje u procesuiranju ratnih zločina. Sve su to pitanja koja su i dalje otvorena najviše zbog toga što predstavnici Srbije na njima dovoljno ne rade. Ako to povežemo sa odnosom koji Srbija ima prema Dodiku, onda se da naslutiti da se Republika Srpska u perspektivi posmatra kao teritorija koja se može priključiti Srbiji.
Omer Karabeg: Koliko Dodikovoj popularnosti doprinosi činjenica da ga stalno hvali Dobrica Ćosić?
Dejan Vuk Stanković: Nesumnjivo doprinosi. Te su pohvale za Milorada Dodika neka vrsta ulaznice u srpsku političku i medijsku elitu. Upravo te pohvala Dobrice Ćosića omogućuju Dodiku da se tako samouvereno odnosi prema svima onima koji imaju bilo kakav kritički stav prema njemu. Jer teze Dobrice Ćosića se u manjoj ili većoj meri reprodukuju na različitim nivoima u srpskoj politici, počev od državnih strategija, preko novinskih tekstova i emisija, do programa političkih partija. U simboličkom i duhovnom smislu podrška Dobrice Ćosića znači da je sa stanovišta srpskog nacionalizma Dodik na pravom putu i na tragu da bude upisan u neku vrstu slavnih srpskih ličnosti, bez obzira na to što bi se ono što on radi u Republici Srpskoj teško moglo nazvati demokratskim postupcima.
Omer Karabeg: Boris Tadić neguje vrlo bliske odnose sa Dodikom. Poziva ga na gotove sve državne svečanosti, sedi s njim na utakmicama, izgleda da mu je stalo da i javno pokaže bliskost sa Dodikom. Zašto je Dodik toliko potreban Tadiću?
Dodik simbolizuje nacionalnu liniju u politici, a za tu liniju se je važno vezati. Zbog toga Dodik uživa tako veliku popularnost među političarima u Srbiji i svako želi da s njim pravi nekakav partnerski odnos.
Dejan Vuk Stanković: Dodik je potreban Tadiću pre svega zato što prisni odnosi sa liderom Republike Srpske potvrđuju da je Tadić na pravom putu kad je reč o nacionalnoj politici, čime on neutralizuju mnogobrojne prigovore koji stižu sa desnog pola političke scene. Jer, Tadiću se često zamera nedostatak patriotizma i osećaja za državu, pa saradnja sa Dodikom i uopšte javno prikazivanje s njim na neki način ublažavaju te prigovore. Što se tiče Dodika, njemu je druženje sa Tadićem važno je se time susedima šalje poruka da su Srbija i Republika Srpska zajedno što učvršćuje Dodikovu poziciju i proširuje mu manevarski prostor u njegovim, ne baš srećnim, političkim avanturama kojima je često sklon kako u odnosu na drugi entitet u Bosni i Hercegovini, tako i u odnosu na međunarodnu zajednicu. Radi se, kako sam već na početku rekao, o nekoj vrsti razmene. Tadić od Dodika dobija licencu da je dovoljno veliki patriota, a Dodik od Tadića neku vrstu implicitne, a ponekad i eksplicitne podrške za njegove političke projekte.
Dodik od svake osobe koja je na vlasti u Srbiji dobija istu stvar - legitimiziranje srpskih nacionalnih interesa u BiH i podršku očuvanju RS.
Omer Karabeg: Dodik daje bezrezervnu podršku Tadiću i na ovim izborima. Da li će mu doneti dosta glasova?
Dejan Vuk Stanković: Ovo je već drugi ili treći put da je Dodik eksplicitno stao na Tadićevu stranu. Koliko će mu to doneti glasova teško je predvideti, ali svakako će Tadićeva pozicija na predstojećim izborima biti bolja sa Dodikovom podrškom nego što bi bila da je ta podrška izostala ili da je Dodik podržao neku drugu političku ličnost. Tadiću bi najviše smetalo kada bi se Dodik okrenuo i podržao nekog opozicionog lidera. Ovako sa Dodikovom podrškom on može da radi na afirmaciji svoga imidža kao patriote što mu je na ovim izborima neophodno. Druga je stvar, naravno, koliko je ta podrška skupa kada je reč o važnom cilju Srbije, a to je ulazak u Evropsku uniju, jer su regionalna saradnja i dobri odnosi sa susedima neka vrsta implicitnog i vrlo realnog uslova za približavanje Evropskoj uniji.
Vladimir Pavićević: Moj utisak je da Dodikova podrška Tadiću na ovim izborima ne znači toliko koliko je Tadićeva podrška značila Dodiku na izborima u Republici Srpskoj. Mislim da broj glasova koji Dodik donosi Tadiću nije veliki. Ta podrška je važna u jednom drugom smislu. Naime, Dodik bi napravio veliku štetu Tadiću kada bi se okrenuo i počeo da podržava njegovog rivala Tomislava Nikolića. To bi predstavljalo veliku opasnost za Tadića i zato je njemu važno da Dodik bude na njegovoj strani.
Omer Karabeg: Da li mislite da bi Dodik u jednom trenutku mogao i direktno da zaigra na političkoj sceni Srbije. Ako bi se to desilo, kakve bi mu bile šanse?
Dodik je uz ruskog predsednika Putina i njegovog izaslanika u Beogradu - ruskog ambasadora Konuzina, verovatno najuticajniji stranac na političkoj sceni Srbije.
Vladimir Pavićević
Šta više, Dodik je uz ruskog predsednika Putina i njegovog izaslanika u Beogradu - ruskog ambasadora Konuzina, verovatno najuticajniji stranac na političkoj sceni Srbije i neko ko ima, uz ruske predstavnike i srpsku crkvu, ekskluzivno pravo na davanje licence ko je patriota, a ko nije. Čak i bez faktičkog učešća u političkom životu Srbije Dodik je izuzetno, čak i preterano, uticajan u kreiranju ovdašnje medijsko-političke slike, a onda i samim tim u kreiranju političkih stavova građana.Vladimir Pavićević: Da bih odgovorio na vaše pitanje potrebno je da dam jednu predhodnu napomenu. Po mom mišljenju mi trenutno u Srbiji imamo sistem nadziranog pluralizma. Drugim rečima, politička kasta preko raznih zakona, pre svega zakona o političkim strankama i čitavog izbornog zakonodavstva, planira ko, na koji način i u kojoj meri može da se pojavi u političkom prostoru Srbije. Kada vidim koliko je Milorad Dodik povezan sa političarima u Srbiji ponekad mi se učini da on predstavlja deo te političke kaste i u nekom momentu bi, možda, mogao da se pojavi na ovdašnjoj političkoj sceni. Dakle, to nije nemoguće, ali mislim da tu treba dodati da će značajnije uključivanje Dodika u političke procese u Srbiji zapravo biti najbolji pokazatelj u kom smeru ide srpska nacionalna politika kada je u pitanju Bosna i Hercegovina. Već ova sadašnja situacija govori o nedopustivim pretenzijama Srbije prema jednom delu Bosne i Hercegovine i mislim da bi svako intenziviranje delovanja Milorada Dodika u Srbiji samo učvrstilo taj put.