Kao što su prije deset dana najavili lideri Savezan nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik i Srpske demokratske stranke (SDS) i Mladen Bosić, u Parlament BiH upućen je Zakon o prestanku važenja Zakona o Sudu BiH.
Povod za pokretanje ove inicijative bila je odluka Tužilaštva BiH da obustavi istrage protiv 14 osoba u slučaju Dobrovoljačka ulica.
Zakonom o prestanku važenja Zakona o Sudu BiH, predviđeno je da ovaj sud prestaje sa radom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona. Ukoliko bi zakon bio usvojen svi njegovi predmeti prešli bi u nadležnost entitetskih sudova.
Suština zahtjeva za donošenje ovog zakona je nepostojanje ustavnog osnova za
postojanje Suda BiH kaže izvršni sekretar Saveza nezavisnih socijaldemokrata Rajko Vasić.
''Ustavni osnov bi postojao da su se entiteti o tome sporazumjeli, što je takođe regulisano Dejtonskim sporazumom, međutim kako od toga nije bilo ništa logično je da mi nakon potpuno jednostrane i pogrešne i neartikulisane sudske prakse podnesemo ovakve prijedloge zakona'', kaže Vasić.
Komentarišući inicijativu iz Republike Srpske, portparol Kancelarije visokog predstavnika Ljiljana Radetić ističe da su Sud i tužilaštvo BiH ključne državne institucije za vladavinu zakona u zemlji i neophodan elemenat za vršenje pune nadležnosti države.
Predsjednik kluba SDP-a BiH u Parlamentu BiH Saša Magazinović naglašava da poricanje pravosudnih institucija na nivou BiH neće proći:
''Ti zakoni sasvim sigurno neće dobiti podršku u Parlamentarnoj skupštini BiH. Mi u SDP-u smatramo da treba nastaviti sa reformom pravosudnih institucija u BiH s ciljem njihovog daljeg jačanja'', navodi Saša Magazinović.
Trajni stav o nepriznavanju Suda i Tužilaštva BiH
Svako ima pravo da pokrene inicijativu ali je malo vjerovatno da će tijelo koje je usvojilo Zakon o sudu BiH sada taj zakon ukinuti, smatra član Glavnog odbora Stranke za BiH Muharem Murselović.
''I to se neće desiti što je najvažnije. Prema tome nema tu puno filozofije, neka se uputi u proceduru tamo će se ljudi na jedan demokratski način izjasniti i po proceduri koja vrijedi za donošenje prijedloga i zakona parlament će se o tome izjasniti'', kaže Murselović.
''Suština, ne samo Suda i Tužilaštva BiH nego i sudova i tužilaštava u kantonima i entitetima, generalno stanje u pravosuđu je da pravosuđe u najvećem broju slučajeva igra po političkim notama, odnosno da je politički uticaj na pravosudne institucije u BiH na svim nivoima toliki da se ovdje nikakva pravda ne može očekivati. To je ono što je deprimirajuće za mene", navodi Dragan Čavić.
Na pitanje šta će se desiti ako zakon ne prođe u parlamentu BiH Rajko Vasić
kaže:
''Neće se desiti ništa. Mi naravno nemamo političkih iluzija da u Sarajevu jedva čekaju da podrže naše zakone o prestanku Zakona o tzv. Sudu i Tužilaštvu BiH, ali ostaje zapisan naš trajni stav, ostaje naš trajni politički zahtjev da sve mora u BiH da bude kao i u ostalim zemljama po ustavu i na osnovu ustava ili će jednog dana da se Sud i Tužilaštvo biH neće priznati na teritoriji RS, niti njihove nadležnosti, niti njihove prerogative i institucije.''
''Tužna je i sramna činjenica da se neko odvažio da ovako otvoreno, predlažući zakon, zapravo predlaže urušavanje ili rušenje ustavnopravnog poretka BiH'', kaže
Šefik Džaferović, zastupnik SDA u državnom parlamentu.
RS pokretanjem ove inicijative očigledno želi da zauzme bolje pozicije u
strukturalnom dijalog sa Evropskom unijom koji će se nastaviti ovog mjeseca.
Povod za pokretanje ove inicijative bila je odluka Tužilaštva BiH da obustavi istrage protiv 14 osoba u slučaju Dobrovoljačka ulica.
Zakonom o prestanku važenja Zakona o Sudu BiH, predviđeno je da ovaj sud prestaje sa radom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona. Ukoliko bi zakon bio usvojen svi njegovi predmeti prešli bi u nadležnost entitetskih sudova.
Suština zahtjeva za donošenje ovog zakona je nepostojanje ustavnog osnova za
postojanje Suda BiH kaže izvršni sekretar Saveza nezavisnih socijaldemokrata Rajko Vasić.
''Ustavni osnov bi postojao da su se entiteti o tome sporazumjeli, što je takođe regulisano Dejtonskim sporazumom, međutim kako od toga nije bilo ništa logično je da mi nakon potpuno jednostrane i pogrešne i neartikulisane sudske prakse podnesemo ovakve prijedloge zakona'', kaže Vasić.
Komentarišući inicijativu iz Republike Srpske, portparol Kancelarije visokog predstavnika Ljiljana Radetić ističe da su Sud i tužilaštvo BiH ključne državne institucije za vladavinu zakona u zemlji i neophodan elemenat za vršenje pune nadležnosti države.
Sjedište OHR-a u Sarajevu
''Ustavnost Zakona o sudu BiH i jurisdikcije ovog suda osporavani su pred Ustavnim sudom BiH 2001.godine i ponovo 2008. g. U oba slučaja Ustavni sud BiH potvrdio je da BiH putem ovog suda ima obavezu da vrši svoje nadležnosti. Prema tome svaka inicijativa da se državno pravosuđe ukine predstavlja direktnu prijetnju mogućnosti države da obavlja svoje ustavne nadležnosti. Visoki predstavnik pozvao je sve u BiH da otklone pritisak koji se vrši na pravosuđe i da poštuju i podržavaju vladavinu zakona'', kaže Ljiljana Radetić.Predsjednik kluba SDP-a BiH u Parlamentu BiH Saša Magazinović naglašava da poricanje pravosudnih institucija na nivou BiH neće proći:
''Ti zakoni sasvim sigurno neće dobiti podršku u Parlamentarnoj skupštini BiH. Mi u SDP-u smatramo da treba nastaviti sa reformom pravosudnih institucija u BiH s ciljem njihovog daljeg jačanja'', navodi Saša Magazinović.
Trajni stav o nepriznavanju Suda i Tužilaštva BiH
Svako ima pravo da pokrene inicijativu ali je malo vjerovatno da će tijelo koje je usvojilo Zakon o sudu BiH sada taj zakon ukinuti, smatra član Glavnog odbora Stranke za BiH Muharem Murselović.
''I to se neće desiti što je najvažnije. Prema tome nema tu puno filozofije, neka se uputi u proceduru tamo će se ljudi na jedan demokratski način izjasniti i po proceduri koja vrijedi za donošenje prijedloga i zakona parlament će se o tome izjasniti'', kaže Murselović.
Dragan Čavić
S obzirom da je Bosna i Hercegovina zemlja apsurda onda je moguće i da SDS u Narodnoj skupštini RS nije podržao zaključak za pokretanje ove inicijative, a onda to zajedno sa SNSD-om predlaže parlamentu BiH, mišljenja je predsjednik Demokratske partije Dragan Čavić.''Suština, ne samo Suda i Tužilaštva BiH nego i sudova i tužilaštava u kantonima i entitetima, generalno stanje u pravosuđu je da pravosuđe u najvećem broju slučajeva igra po političkim notama, odnosno da je politički uticaj na pravosudne institucije u BiH na svim nivoima toliki da se ovdje nikakva pravda ne može očekivati. To je ono što je deprimirajuće za mene", navodi Dragan Čavić.
Na pitanje šta će se desiti ako zakon ne prođe u parlamentu BiH Rajko Vasić
kaže:
''Neće se desiti ništa. Mi naravno nemamo političkih iluzija da u Sarajevu jedva čekaju da podrže naše zakone o prestanku Zakona o tzv. Sudu i Tužilaštvu BiH, ali ostaje zapisan naš trajni stav, ostaje naš trajni politički zahtjev da sve mora u BiH da bude kao i u ostalim zemljama po ustavu i na osnovu ustava ili će jednog dana da se Sud i Tužilaštvo biH neće priznati na teritoriji RS, niti njihove nadležnosti, niti njihove prerogative i institucije.''
''Tužna je i sramna činjenica da se neko odvažio da ovako otvoreno, predlažući zakon, zapravo predlaže urušavanje ili rušenje ustavnopravnog poretka BiH'', kaže
Šefik Džaferović, zastupnik SDA u državnom parlamentu.
RS pokretanjem ove inicijative očigledno želi da zauzme bolje pozicije u
strukturalnom dijalog sa Evropskom unijom koji će se nastaviti ovog mjeseca.