Na policama knjižara pojavila se još jedna u nizu knjiga o Miloradu Dodiku. “Dodik – istina...” naslov je zbirke intervjua autorke Dubravke Vujanović. Već u predgovoru, čitaoca će dočekati hvalospev iz pera akademika Dobrice Ćosića koji Dodika vidi kao bastion odbrane srpske nacije. U svetlu promene politike vladajuće elite u Beogradu i, barem deklarativnog, odustajanja od nacionalističih stremljenja, postavlja se pitanje da li Milorad Dodik danas ostaje poslednje utočiošte velikosrpskih ideologa?
"Svojim sposobnostima i hrabrošću u zastupanju demokratskih prava Srba, Dodik najneposrednije utiče na opstanak Republike Srpske, a time i celine srpske nacije, ugrožene kratkovidnom i destruktivnom politikom EU, Nemačke i Amerike” - tako u recenziji knjige “Dodik – istina…”, akademik Dobrica Ćosić opisuje lik i delo prvog čoveka bh. entiteta.
Još dodaje da Dodik “sa neumornom energijom i retkom političkom veštinom, krajišničkim etosom i mentalitetom, često i rizičnim stavovima”, brani “nacionalne interese i dostojanstvo Srba".
Ovaj panegirik glavni i odgovorni urednik banjalučkog portala Buka Aleksandar Trifunović vidi kao romantičarsko tumačenje istorije bez istinskog kritičkog uvida.
„U ovom predgovoru se Milorad Dodik predstavlja kao neko ko brani srpski narod od međunardne zajednice, ali onda se mora uzeti u obzir činjenica da je Dodik došao na vlast uz pomoć međunarodne zajednice i da je zbog toga u narodu koji sada, po Dobrici Ćosiću štiti, bio često prozivan i za izdajnika“, podseća urednik portala Buka.
To je naravno, kaže on, politika koju je Milorad Dodik davno napustio. Onu novu, koja se temelji na negiranju bh. države i ambicijama da bude lider sa obe strane Drine, sprovodio je, uz neretku što otvorenu, što pritajenu podršku iz Beograda.
No, za razliku od Tadićevih Demokrata, koji su specijalnom i neraskidivom vezom sa liderom iz Banjaluke, odnos sa Sarajevom često dovodili do same ivice, današnji partneri na vlasti u Beogradu napravili otklon od Dodikaove nacionalističke politike.
Tako je broj onih koji još uvek otvoreno propagiraju nacionalističku ideolodiju u Srbiji spao na oca nacije uz nekolicinu akademika, Srpsku pravoslavnu crkvu i sa političke scene skrajnutu Koštuničninu Demokratsku stranku Srbije. I svi oni jesu u problemu gde da nađu svoj novi uzor, kaže za RSE profesor Filozofskog fakulteta Žarko Korać.
“Dobrica Ćosić već duže vreme Dodika postavlja kao model pravog borca. Oni koji su prirodno bili ti uzori krajem osamdesetih i početkom devedesetih kada se rat pripremao, a to su akademici, jedan deo crkve i naravno Dobrica Ćosić, su se ućutali. I sada da bi sebe ohrabrili nalaze u Dodiku ono destilisano srpstvo za koje su se oni borili”, rekao je Korać.
Sledi još iznenađenja
No, program velikosrpske ideologije, podvlači on, nije nestao. Iza govora Dobrice Ćosića stoji nešto vrlo opasno, što još uvek godi nacionalističkim krugovima u Srbiji kako u opoziciji, tako i u vlasti, kaže reditelj Lazar Stojanović. On od uzora iz Banjalike, kao daleko opasnije vidi to što nacionalističku ideologiju hrane određeni finansijski i politički centri moći.
„Mislim da će oni imati glavnu reč kada je reč o tom nacionalističkom gledanju na prilike u Srbiji. Mislim da je Milorad Dodik vrh jednog ledenog brega koji želi da ostane pod vodom i onda će toj svrsi, kao i do sada, Milorad Dodik odlično služiti“, ocenjuje Stojanović.
Da ni “reformisani” Napradnjaci, iako na njega ljuti zbog podrške Demokratama, Dodika još nisu poptuno pustili niz vodu, govori i to što je u nekim ključnim političkim trenucima ipak izvlačen kao adut.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa njim se, mimo vicepremijera Aleksandra Vučića, konsultovao kada je u aprilu odlučeno da se ne prihvati ponuđeni sporazum sa Prištinom, a sagovornik iz Banjaluke otvoreno je poručio da dokument treba odbiti jer međunarodna zajednica u kontinuitetu ponižava srpski narod. Sporazum je ipak postignut nekoliko meseci kasnije, a Žarko Korać uveren je da će se tako i nastaviti.
“Bojim se da će doći još mnogo iznenađenja za Dodika i Banjaluku, a to je da je jedno od poglavlja u pregovorima o pristupu Evropskoj uniji kada dobijemo datum odnos sa susedima, odnosno odnosi u regionu. I ja sam potpuno siguran da će odnos prema Banjaluci i pitanje zbog čega Srbija ne daje aktivnu podršku Sarajevu i Bosni i Hercegovini kao celini biti jedna od ključnih tema”, navodi Korać.
Taj evropski kurs na stalnom je testu i sve dok budućnost zemlje ne bude jasno artikulisana, za Milorada Dodika i sve one koji dele njegove svetonazore, biće mesta u Srbiji.
"Svojim sposobnostima i hrabrošću u zastupanju demokratskih prava Srba, Dodik najneposrednije utiče na opstanak Republike Srpske, a time i celine srpske nacije, ugrožene kratkovidnom i destruktivnom politikom EU, Nemačke i Amerike” - tako u recenziji knjige “Dodik – istina…”, akademik Dobrica Ćosić opisuje lik i delo prvog čoveka bh. entiteta.
Još dodaje da Dodik “sa neumornom energijom i retkom političkom veštinom, krajišničkim etosom i mentalitetom, često i rizičnim stavovima”, brani “nacionalne interese i dostojanstvo Srba".
Ovaj panegirik glavni i odgovorni urednik banjalučkog portala Buka Aleksandar Trifunović vidi kao romantičarsko tumačenje istorije bez istinskog kritičkog uvida.
„U ovom predgovoru se Milorad Dodik predstavlja kao neko ko brani srpski narod od međunardne zajednice, ali onda se mora uzeti u obzir činjenica da je Dodik došao na vlast uz pomoć međunarodne zajednice i da je zbog toga u narodu koji sada, po Dobrici Ćosiću štiti, bio često prozivan i za izdajnika“, podseća urednik portala Buka.
To je naravno, kaže on, politika koju je Milorad Dodik davno napustio. Onu novu, koja se temelji na negiranju bh. države i ambicijama da bude lider sa obe strane Drine, sprovodio je, uz neretku što otvorenu, što pritajenu podršku iz Beograda.
No, za razliku od Tadićevih Demokrata, koji su specijalnom i neraskidivom vezom sa liderom iz Banjaluke, odnos sa Sarajevom često dovodili do same ivice, današnji partneri na vlasti u Beogradu napravili otklon od Dodikaove nacionalističke politike.
“Dobrica Ćosić već duže vreme Dodika postavlja kao model pravog borca. Oni koji su prirodno bili ti uzori krajem osamdesetih i početkom devedesetih kada se rat pripremao, a to su akademici, jedan deo crkve i naravno Dobrica Ćosić, su se ućutali. I sada da bi sebe ohrabrili nalaze u Dodiku ono destilisano srpstvo za koje su se oni borili”, rekao je Korać.
Sledi još iznenađenja
No, program velikosrpske ideologije, podvlači on, nije nestao. Iza govora Dobrice Ćosića stoji nešto vrlo opasno, što još uvek godi nacionalističkim krugovima u Srbiji kako u opoziciji, tako i u vlasti, kaže reditelj Lazar Stojanović. On od uzora iz Banjalike, kao daleko opasnije vidi to što nacionalističku ideologiju hrane određeni finansijski i politički centri moći.
„Mislim da će oni imati glavnu reč kada je reč o tom nacionalističkom gledanju na prilike u Srbiji. Mislim da je Milorad Dodik vrh jednog ledenog brega koji želi da ostane pod vodom i onda će toj svrsi, kao i do sada, Milorad Dodik odlično služiti“, ocenjuje Stojanović.
Da ni “reformisani” Napradnjaci, iako na njega ljuti zbog podrške Demokratama, Dodika još nisu poptuno pustili niz vodu, govori i to što je u nekim ključnim političkim trenucima ipak izvlačen kao adut.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa njim se, mimo vicepremijera Aleksandra Vučića, konsultovao kada je u aprilu odlučeno da se ne prihvati ponuđeni sporazum sa Prištinom, a sagovornik iz Banjaluke otvoreno je poručio da dokument treba odbiti jer međunarodna zajednica u kontinuitetu ponižava srpski narod. Sporazum je ipak postignut nekoliko meseci kasnije, a Žarko Korać uveren je da će se tako i nastaviti.
“Bojim se da će doći još mnogo iznenađenja za Dodika i Banjaluku, a to je da je jedno od poglavlja u pregovorima o pristupu Evropskoj uniji kada dobijemo datum odnos sa susedima, odnosno odnosi u regionu. I ja sam potpuno siguran da će odnos prema Banjaluci i pitanje zbog čega Srbija ne daje aktivnu podršku Sarajevu i Bosni i Hercegovini kao celini biti jedna od ključnih tema”, navodi Korać.
Taj evropski kurs na stalnom je testu i sve dok budućnost zemlje ne bude jasno artikulisana, za Milorada Dodika i sve one koji dele njegove svetonazore, biće mesta u Srbiji.