Da li će Vlada Srbije posebnom odlukom odobriti zapošljavanje 1.500 ljudi u policiji Srbije u 2019. godini, kako je to najavio nedavno nadležni ministar Nebojša Stefanović?
Iako postoji zakonska zabrana zapošljavanja u javnom sektoru koja važi od 2014. godine, o policiji odlučuje Vlada donošenjem godišnje posebne uredbe.
Od Vlade Srbije, odnosno nadležnog Ministarstva za unutrašnje poslove (MUP), nismo do objavljivanja ovog teksta dobili odgovore na pitanja da li Vlada stoji iza podatka koji je izneo ministar Stefanović i na osnovu čega je utvrđen broj od 1.500 policajaca.
Pročitajte i ovo: Zabrana koja je 'dotukla' srpsko zdravstvo i obrazovanjeZoran Dragišić, član skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove iz redova vladajuće Srpske napredne stranke, kaže da je ministrova procena realna i da je to dobra vest za bezbednost u Srbiji.
Vladimir Pavićević, potpredsednik Policijskog sindikata Srbije, jednog od 26 koliko ih ima u MUP-u (a prema sagovorniku RSE jedini nezavisni sindikat), pozdravlja najavu povećanja zaposlenih iako smatra da su problemi na drugoj strani.
"Možemo pohvaliti tu najavu za zapošljavanje hiljadu i po ljudi, jer imamo veliki odliv zaposlenih u MUP-u, od deset do petnaest od sto, čime je direktno bila ugrožena bezbednost građana. To je evidentno kroz stopu kriminala koji je porastu, odnosno u broju nerazjašnjenih najtežih krivičnih dela na našim ulicama", kaže Pavićević.
Pročitajte i ovo: Srbija 'sigurna kuća' za crnogorsku mafiju?Međutim, Saša Đorđević, iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednost, tvrdi da Srbija ima više policajaca od zemalja Evropske unije (EU) odnosno više od preporuke Ujedinjenih nacija (UN).
"Mi imamo preko tri stotine policajaca na stotinu hiljada stanovnika. Prosek u državama članicama Evropske unije u 2015. godini je bio oko dve stotine dvadeset a preporuka UN je da bude tri stotine. Kod nas je više od toga", kaže Đorđević.
Dragišić, pak, skreće pažnju na potrebu popunjavanja važnih mesta u MUP-u, u Upravi kriminalističke policije, sektoru Javnog reda i mira, Saobraćajne policije, jer u tim sektorima zaposleni zbog beneficiranog radnog staža odlaze u penziju.
"Mi imamo preko tri stotine policajaca na stotinu hiljada stanovnika", kaže Đorđević
Sagovornik RSE iz policijskog sindikata, međutim, vidi problem u nestručnosti partijski zaposlenih kadrova, što utiče na neefikasnost policije i na umanjenu bezbednost građana.
"Sa jedne strane imamo jako dobar kadrovski potencijal u MUP-u kome se ne omogućava da radi svoj posao", kaže Pavićević, navodeći kao posledice primere teških krivičnih dela koja ostaju nerasvetljena, pa do najsitnijih, poput regulisanja saobraćaja, te velikih gužvi na graničnim prelazima u letnjem periodu.
Pročitajte i ovo: Politika u Srbiji preblizu policiji?Pavićević tvrdi da su kompromitovani rukovodioci organizacionih jedinica na način na koji su postavljeni bez konkursa, prostim imenovanjem od strane ministra ili njegovih najbližih saradnika.
Saša Đorđević objašnjava da zapošljavanje u MUP-u nije dovoljno transparentno, što poredi sa praksom u susednoj Hrvatskoj.
"Sistematizacija radnih mesta (u Srbiji, prim. nov.) je dokument poverljive prirode, tako da je nemoguće saznati koliko zaista ljudi i na kojim pozicijama radi, dok je u Hrvatskoj takav dokument javan, može se naći na web stranici policije", navodi Đorđević.
Ne samo da nije transparentna sistematizacija u policiji Srbije, već je prošle godine promenjen zakon iz 2016. godine i omogućeno zapošljavanje mimo konkursa, što je, podvlači Đorđević, korak nazad u odnosu na rešenje iz 2016. godine.
"Tako da postoje značajne mogućnosti za uticaj političkih stranaka na to ko će početi posao u policiji", reči su Đorđevića.
U Srbiji se ne zna ni ko se postavlja niti zašto se neko smenjuje sa mesta načelnika policije, kaže Đorđević i navodi primer kako se u Hrvatskoj bira načelnik u policiji.
"Najpre Ministarstvo ili Ravnateljstvo policije objavljuje konkurs u kome su taksativno nabrojani svi uslovi i kriterijumi koje kandidat mora da ispuni kako bi postao načelnik neke policijske uprave. Nakon završetka tog procesa, Ministar unutrašnjih poslova na konferenciji za medije upoznaje medije i javnost ko su novi šefovi policijskih uprava", ističe Đorđević.
Pročitajte i ovo: U Srbiji posla sve više, zapošljavanje zabranjenoZakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru donet je krajem 2013. godine i trebalo je da traje dve godine, dok se ne uradi temeljna analiza radnih mesta u prebukiranoj, pre svega, državnoj administraciji i drugim javnim službama u kojima su nekontrolisanim zapošljavanjem najčešće uhlebljene nalazili partijski kadrovi.
To do sada nije urađeno, a u međuvremenu su stvoreni veliki problemi, pre svega u školstvu i zdravstvu.
Vladimir Vučković, iz savetodavnog Fiskalnog saveta, kaže da administrativnu zabranu zapošljavanja treba ukinuti, ali uz temeljnu pripremu, kako se ne bi pokrenulo nekontrolisano zapošljavanje.
"Treba napuštati to rešenje, ali treba imati i utemeljenje na čemu se novo zapošljavanje zasniva. Treba imati ozbiljne, odgovorne sistematizacije da ne bismo jednostavno došli u situaciju da onaj ko se snađe, više zaposli. Pa da ponovo imamo problema", upozorava Vučković.
Mediji su krajem prošle godine, bez zvanične potvrde, objavili da se priprema zajedno sa Međunarodnim monteranim fondom ukidanje zakonske zabrane zapošljavanja u javnom sektoru. Na naš upit da li je to tačno, od Vlade Srbije nismo dobili odgovor.