Dnevno@RSE: Najveći ruski raketni napad; Neusklađenost Srbije s EU; Redovi na francuskim pumpama zbog štrajka u rafinerijama

Vatrogasci i uništeni automobili na raskrsnici Ševčenko bulevara u Kijevu posle najvećeg ruskog vazdušnog napada od početka rata u Ukrajini.

Dnevno@RkSE na početku svakog radnog dana donosi vam pregled najvažnijih vesti sa Zapadnog Balkana i sveta. Za vas biramo najave za ključne događaje kao i jedinstvene sadržaje RSE. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!

Dobro jutro poštovani čitaoci,

Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.

Ovog jutra za vas smo izabrali:

Važno za danas

Balkan na RSE

Brisel u izveštaju o napretku o 'značajanom rastu' neusklađenosti Srbije sa EU – Stopa usklađenosti Srbije sa evropskom zajedničkom spoljnom politikom je "značajno smanjena", i od 64 odsto koliko je zabeležila 2020, usklađenost je sada pala na 45 od sto. To su nalazi Evropske komisije u najnovijem godišnjem paketu proširenja koji će biti objavljen 12. oktobra. U nacrtu izveštaja, u koji RSE ima uvid, podvlači se da se Srbija nije uskladila sa sankcijama protiv Rusije, koje je Evropska unija uvela Moskvi kao odgovor na agresiju u Ukrajini.

Institucije u Crnoj Gori u riziku disfunkcionalnosti – Konfrontacija premijera Dritana Abazovića i predsednika države Mila Đukanovića, otvoreni sukob premijera s dvojicom ministara iz Socijaldemokratske partije, ekspresne smene ključnih ljudi bezbednosnog sektora, Vlada u tehničkom mandatu, nepostojanje jasne skupštinske većine... Problemi su očigledni i u pravosuđu, gde Ustavni sud od predviđenih sedam ima samo troje sudija.

Sagovornici RSE-a profesor i metodolog Miloš Bešić i građanska aktivistkinja Dina Bajramspahić opisuju aktuelni politički trenutak u Crnoj Gori kao "anarhiju i dezorganizaciju, disfunkcinalnost institucija, politički rat za kontrolu nad službama bezbednosti", a sve praćeno samovoljom funkcionera.

Slalom Srbije i Gasproma kroz sankcije Rusiji – Osmi paket sankcija Evropske unije Rusiji, iz kog nisu izuzeti Srbija i Zapadni Balkan, usložio je poslovanje Naftne industrije Srbije koja je većinski u ruskom vlasništvu. Ključno pitanje za energetsku sigurnost Srbije sada je odakle će od decembra nadoknaditi uvoz ruske nafte koja je od invazije Rusije na Ukrajinu činila 30 do 50 odsto ukupnog uvoza.

Referendum nije zaustavio planove za gradnju u Puli – Gotovo 90 odsto građana Pule koji su 9. oktobra izišli na lokalni referendum usprotivilo se izgradnji hotela s pet zvezdica na šumom obraslom poluostrvu Lungomare na rubu grada. Međutim, kako je na referendum izišlo svega nešto ispod 23 odsto Puljana, a za uspeh referenduma potreban je natpolovični izlazak, projekt hotela ide dalje.

Kakav se med prodaje i konzumira u Bosni i Hercegovini saznajte iz video priloga Kašika pohlepe u tegli bosanskog meda.

RSE intervju

Ukrajinska konzulka: U Srbiji oko 800 dece iz Ukrajine – U Srbiji je trenutno oko 5.000 ljudi izbeglih iz Ukrajine zbog ruske invazije. Konzulka ukrajinske ambasade u Beogradu Olga Antonova, koja svakodnevno radi s njima, kaže da oni planiraju da se vrate u svoju zemlju. "Od 800 dece koliko ih ovde, 35 je sada u junu u Srbiji završilo školu. Ali, vrlo je važno napomenuti da Ukrajina pruža široke mogućnosti za onlajn obrazovanje", rekla je Antonova.

Svet

Štrajkovi u francuskim naftnim rafinerijama i skladištima - Štrajk glavnim naftnim kompanijama poremetio je skladišne kapacitete i rafinerije i doveo do kilometarskih kolona na benzinskim stanicama u nekoliko francuskih regiona. Nestašice goriva mogle bi i da se pogoršaju nakon što je sindikat najavio nastavak štrajka dok se vlada suočava s nezadovoljstvom javnosti zbog inflacije i sve većih troškova života, pišu svetski mediji.

Lovci na blago u Mađarskoj pljačkaju baštinu zemlje – Opremljeni detektorima za metal lovci na blago u Mađarskoj na arheološkim nalazištima iskopavaju novčiće, statue i zlatne predmete, uzimajući sve što može da se pomeri, kažu stručnjaci. Oni upozoravaju da ako se nastavi ovako, uskoro u površinskim slojevima zemlje neće imati šta više da se iskopa arheološki vredno.

Tražimo odgovore

Vukovi, mrki medvedi i orlovi štekavci su među najvećim grabljivcima koji se vraćaju širom Evrope, navodi veliki izveštaj koji je pratio oporavak divljih životinjskih vrsta s ivice izumiranja.

U rubrici ZAŠTO, koju možete pronaći i na Facebook stranici, saznajte Zašto se neke divlje životinje bolje oporavljaju?

Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org

Srdačan pozdrav do sutra ujutro,

Andrej Zarević

Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!