Dnevno@RSE: Ruske vlasti u kampanji protiv virtuelnih privatnih mreža; Truss ispred Sunaka u trci za novog britanskog lidera

Uprkos ruskoj invaziji mnogi Ukrajinci odlučuju da se venčaju uz poruku da ljubav i život moraju da se slave. Nastja Gračeva i Anton Sokolov poziraju za svoje venčane fotografije u oštećenom dvorištu Harkiva 3. aprila.

Dnevno@RSE na početku svakog radnog dana donosi vam pregled najvažnijih vesti sa Zapadnog Balkana i sveta. Za vas biramo najave za ključne događaje kao i jedinstvene sadržaje RSE. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!

Dobro jutro poštovani čitaoci,

Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.

Ovog jutra za vas smo izabrali:

Važno za danas

  • Nensi Pelosi u poseti Tajvanu uprkos pretnjama Kine o ozbiljnim posledicama – Predsednica Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi doputovala je 2. avgusta na Tajvan, počevši posetu za koju ju je Peking upozorio da će potkopati kinesko-američke odnose.
  • Prvi brod s ukrajinskim žitaricama stigao do Istanbula – Brod "Razoni" koji je 1. avgusta ujutro krenuo iz Odese na jugu Ukrajine sa 26.000 tona kukuruza namenjenog Libanu posle inspekcije tima kojeg čine predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i Ujedinjenih nacija, trebalo bi da nastavi plovidbu.
  • Vašington objavio novi krug sankcija protiv ruskih oligarha i firmi – Nova runda američkih sankcija objavljenih 2. avgusta usmerena je na veliku rusku metalsku kompaniju i osobu blisko povezanu s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Sankcije su usmerene na MMK Metalurji i dve njegove podružnice zajedno s Alinom Kabaevom, bivšom olimpijskom gimnastičarkom i bivšom članicom Državne Dume, za koju je Ministarstvo finansija SAD navelo da je "u bliskoj vezi s Putinom".

Balkan na RSE

Tenzije na Kosovu ojačale rusko-srpsku sponu – Dan nakon smirivanja tenzija na severu Kosova, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Beogradu s ambasadorom Rusije Aleksandrom Bocan-Harčenkom. Prema saopštenju iz Predsedništva, obojica su za tenzije okrivili Prištinu. Zijad Bećirović, direktor Instituta za bliskoistične i balkanske studije u Ljubljani, kaže za RSE da je Rusija još izraženije koristi temu Kosova posle invazije na Ukrajinu. On takođe ocenjuje da Vučićeva zahvalnost Rusiji dolazi zbog proruskog javnog mnjenja u Srbiji, gde je, prema istraživanjima, ruski predsednik Vladimir Putin najpopularniji svetski lider.

Izbori u crnogorskom pravosuđu uslovljeni potpisivanjem Temeljnog ugovora sa SPC – Ništa kao usvajanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) nije ogolilo odnose na crnogorskoj političkoj sceni koji su pokazali da su partijski dogovori i ucene iznad parlamentarnih procedura, Ustava i zakona – saglasni su sagovornici Radija Slobodna Evropa građanska aktivistkinja Dina Bajramspahić i Pavle Ćupić iz Građanske alijanse. Opozicioni, SPC-u bliski prosrpski Demokratski front poručio je premijeru Dritanmu Abazoviću da ne računa na njegovu podršku za izbor čelnih ljudi pravosuđa, dok Vlada ne potpiše Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

Novčana pomoć po entitetskom ključu u Brčko Distriktu – Dva entiteta u Bosni i Hercegovini – Republika Srpska i Federacija BiH – isplatama jednokratne pomoći u Distriktu Brčko, zasebnoj administrativnoj jedinici na severu države, nastoje da pridobiju birače pred oktobarske opšte izbore u BiH, upozoravaju posmatrači izbora.

Iz Jasenovca poziv za obrazovanje o genocidu nad Romima – Na lokaciji nekadašnjeg romskog groblja u Spomen-području Jasenovac održana je komemoracija za Rome ubijene u genocidu u Drugom svetskom ratu – Samudaripen. Poimenični popis navodi da je u Jasenovcu stradalo više od 16.000 Roma, a ukupni broj stradalih na području kvislinške Nezavisne Države Hrvatske (NDH) procenjuje se na između 15.000 i 30.000.

U Godina borbe Šmita i Zapada protiv Dodika i Rusije pogledajte hronologiju događaja od kada je Kristijan Šmit u avgustu 2021. preuzeo dužnost visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini. Šmita od početka ne priznaju politički predstavnici Republike Srpske koji ga smatraju "nelegitimnim", jer su se njegovom imenovanju usprotivile Rusija i Kina.

Pogledajte i video prilog Adrenalin na Uni o regati na toj reci u Bosni i Hercegovini koja se održava od 1964. godine. Posle dvogodišnje pauze zbog korona virusa, ove godine je više od 800 učesnika regate uživalo u netaknutoj prirodi i 100 kilometara Une.

Rat u Ukrajini

U Moj povratak u Kijev pročitajte kako je 30-godišnji Slobodan Moravčević posle bega iz Ukrajine zbog ruske invazije odlučio da se vrati u Kijev zbog devojke koja ga je tamo čekala. Možete da poglede i Priče ljudi izbeglih iz Ukrajine u Srbiju.

Takođe pogledajte foto-priču kako Ukrajinci u rekordnom roku stupaju u brakove jer se ruskoj invaziji ne nazire kraj. Mnogi su za taj korak odlučniji nego ikad i poručuju da se ljubav i život moraju slaviti.

Svet

Liz Tras vodi u trci za novog britanskog lidera – Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras, prema poslednjoj anketi, u trci za novog lidera vladajuće Konzervativne partije i sledećeg premijera zemlje zadržala je prednost nad bivšim ministrom finansija Rišijem Sunakom. Izbori su, međutim, neizvesniji nego što se mislilo, pišu svetski mediji.

Kampanje ruske vlade protiv virtualnih privatnih mreža – U Rusiji je 2012. godine bila blokirana 261 internet stranica. Deceniju kasnije taj broj je dostigao 70.000, dok je više od 5.400 stranica blokirano od početka ruske invazije na Ukrajinu krajem februara. Sve veći broj Rusa okrenuo se virtualnim privatnim mrežama koje maskiraju lokacije korisnika i omogućavaju im pregled blokiranih sajtova.

Militantni put Ajmana al-Zavahirija od kairskog lekara do vođe Al-Kaide – Za lidera Al-Kaide Ajmana al-Zavahirija, koji je ubijen u američkom napadu dronom, svet je prvi put čuo kada je stajao u sudnici posle atentata na egipatskog predsednika Anvara al-Sadata 1981. Potom je odslužio trogodišnju zatvorsku kaznu zbog ilegalnog posedovanja oružja, ali je oslobođen glavnih optužbi. Školovani hirurg – jedan od njegovih pseudonima bio je Doktor – Zavahiri je posle puštanja otišao u Pakistan, gde je radio s Crvenim polumesecom lečeći islamističke mudžahedine ranjene u Avganistanu u borbi protiv sovjetskih snaga.

Tražimo odgovore

Za kraj nudimo odgovore na pitanje iz rubrike ZAŠTO Radija Slobodna Evropa koju možete pronaći i na Facebook stranici – Zašto su dve vrste štetočina koštale svet 16 milijardi dolara?

Naučnici koji su utvrđivali ekonomsku štetu uzrokovanu invazivnim štetočinama širom sveta otkrili su da su dve vrste odgovorne za više štete od bilo koje druge. Naime, od 1986. do 2020. godine američka bik-žaba i smeđa drvena zmija zajedno su napravile globalnu štetu od 16,3 milijarde dolara. Osim ekološke štete, invazivni par štetočina uništio je poljoprivredne useve i izazvao skupe nestanke struje.

Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org

Srdačan pozdrav do sutra ujutro,

Andrej Zarević

Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!