Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- Šestoro mrtvih, desetine povređenih u pucnjavi u Highland Parku za Dan nezavisnosti SAD – Šest ljudi je ubijeno, a više od 30 ranjeno na paradi povodom američkog Dana nezavisnosti 4. jula u Hajlend Parku, 40 kilometara severno od Čikaga, saopštili su zvaničnici.
- Novi protest protiv Temeljnog ugovora Crne Gore sa SPC – U Podgorici je u 4. jula uveče ispred zgrade Vlade Crne Gore održan protest građana zbog najave premijera Dritana Abazovića da će se Vlada 7. jula izjasniti o tekstu Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC).
- Nastavljeni protesti u Skoplju protiv francuskog predloga – Hiljade ljudi protestovale su u Skoplju 4. jula, treću noć za redom, protiv francuskog predloga za ukidanje bugarskog veto prema kojem bi Severna Makedonija da bi počela pristupne pregovore s Evropskom unijom, između ostalog, trebalo da uključi etničke Bugare u ustav "na ravnoj osnovi s drugim narodima" i promeni udžbenike istorije.
- Ukrajinski plan oporavka mogao bi koštati 750 milijardi dolara – Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je 4. jula da je obnova njegove ratom pogođene zemlje "zajednički zadatak celog demokratskog sveta", dok je premijer Ukrajine izneo posleratni plan oporavka u vrednosti od 750 milijardi dolara.
Balkan na RSE
Targetiranje premijera Abazovića kao Albanca, zbog ugovora sa SPC – Poslednjih dana u crnogorskoj javnosti otvorena je oštra polemika da li premijer Dritan Abazović, kao etnički Albanac, treba da sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) potpiše Temeljni ugovor o kojem nema konsenzusa u državi, naročito među strankama koje podržavaju Vladu. To što će Abazović potpisati Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom može biti problem za neke ekstremne nacionalne struje, koje u tome vide način da dezavuišu ovaj proces jer ga potpisuje Albanac u ime države, kaže za RSE profesor istorije Šerbo Rastoder.
Vozači sa severa Kosova ne menjaju tablice osim 'ako Vučić tako kaže' – Prema odluci Vlade Kosova od 29. juna, registarske oznake s gradovima na Kosovu koje i dalje izdaju organi Srbije, moći će da se zamene RKS (Republika Kosovo) tablicama od 1. avgusta do 30. septembra. Građani sa severa Kosova kažu da po tom pitanju čekaju odluku Srbije. "Ako donese država odluku, Vučić, ko, šta, da moramo da slušamo šta kaže dalje, onda je u redu", kaže Živorad Ilić.
Na suđenjima za ratne zločine u Hrvatskoj uglavnom prazna klupa za okrivljene – Dvadeset i sedam godina nakon završetka ratnih operacija na tlu Hrvatske, suđenja za ratne zločine protiv pripadnika srpskih paravojnih jedinica i pripadnika nekadašnje Jugoslavenske narodne armije većinom se provode u odsustvu okrivljenih.
Severna Makedonija u korona rastu usred letnih odmora – Broj obolelih od COVID-19 u Severnoj Makedoniji posle nekoliko meseci stagnacije ponovo je počeo da raste. Porast broja obolelih se poklopilo sa završetkom školske godine i početkom letnjeg raspusta, kada su makedonski državljani u većem broju krenuli van zemlje.
Austrijski parlament polovinom ove nedelje raspravljaće o Rezoluciji o Srebrenici. Šta se navodi u rezoluciji, koliko je važno da bude usvojena, znaju li Austrijanci da se genocid dogodio pogledajte u video prilogu u kojem govori Bedrana Ribo, poslanica Zelenih u parlamentu Austrije.
Rat u Ukrajini
Mladi ruski aktivista u antiratnoj misiji – Uprkos povećanju represije i smanjenom prostoru za aktivizam u Rusiji, 19-godišnji Ilja Kostjukov osnovao je u Belgorodu antiratnu grupu s ciljem da se izvrši pritisak na poslanike i podigne svest o ceni rata u Ukrajini. Otkako je osnovao Belgorodski antiratni komitet, Kostjukovu je, iako pazi šta govori zbog novog zakona o cenzuri, zaprećeno izbacivanjem s univerziteta, dok mu je policija došla na kuću.
Zašto je teško meriti razvoj rata u Ukrajini? – Još od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru, rat je bio neujednačena borba velikih prodora, taktičkih povlačenja i iscrpljivanja zbog čega je napredak u sukobu teško proceniti. Kako bi saznali više o tome kako izmeriti tempo rata i kako se ruske i ukrajinske snage upoređuju, Radio Slobodna Evropa razgovarao je s Darom Masikot, višom istraživačicom u američkom tink-tenku RAND i bivšom višom analitičarkom u Pentagonu.
Pogledajte i video prilog Nesuglasice brata i sestre zbog ruske invazije na Ukrajinu o podelama u ruskom društvu u dva nepomirljiva tabora: one koji se protive ratu i one koji podržavaju Kremlj, koji rat smatra "specijalnom vojnom operacijom". Od 24. februara mnoge ruske porodice imaju članove koji više ne razgovaraju jedni s drugima ili retko komuniciraju. Roditelji su prekinuli kontakte s decom, muževi sa ženama, sestre s braćom.
Svet
Podrivanje demokratije i ekonomske nedaće u Tunisu – Predsednik Tunisa Kais Said nastoji da učvrsti vlast putem ustavnog referenduma krajem jula, čime bi stvorio sistem u kojem predsednik ima kontrolu nad vladom i pravosuđem. Istovremeno, ekonomija tone dublje u krizu a protivljenje Saidovoj vladavini se povećava naročito uz najveći sindikat radnika koji se pojavljuje kao bedem protiv povratka autoritarizmu, pišu svetski mediji.
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav do sutra ujutro,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!