Dnevnik za Radio Slobodna Evropa vodila Suzana Zlatanović, kolumnista i urednik na TV B92
Dovoljno o meni je da znate da sam glamurozni samohrani socijalni slučaj koji živi sopstvenu lifestyle ekstravaganzzu, izražavajući se rečima i slikom. Moje ime je LuNaLu (41), ja sam šindivila, kolumnista i radnik na TV ekranu B92, uostalom, sve što o meni treba da znate spoznaćete u narednih nedelju dana. Živim i radim na Dorćolu.
Dan 1., subota
U sedmici kada su svi odustali od EU, dobijem bingo da se obratim slobodnoj EU. Story of my life.
Moj drug Dimitrije Vojinov kaže da će granice EU biti zaista Karlovac, Karlobag, Virovitica i Ogulin - on je zakačio tu genijalnu tezu crnohumornog žanra na svoj fb i evo o tome podrobno razmišljam i ježim se. On je scenarista i zna te stvari. Odlučila sam da se odmah prilagodim jer kad ste samohrani, a glamurozni socijalni slučaj
morate brzo reagovati, inače bude - what ever happend to Baby Jane.
Odlučila sam se za jednu drastičnu promenu, Kačunčica, moja nevidljiva najbolja drugarica i ja smo shvatile da u ovoj najnovijoj svetskoj krizi i predizbornom srpskom pičvajzu - ne mogu biti više blond. Vreme je da se kao brineta dočekam na noge. Drugi razlog novog identiteta je kada počne da vam se čini da ste od raznih narodnih pevačica i porno glumica - vi na slici, vreme je da se zove Sanela sa frizerajem na točkove. Tipično žensko predvečerje - bezalkoholne prirode samo uz korišćenje kafe late sa soja mlekom (aroma vanile), verovatno genetski modifikanim, ali jednom se živi. Brineta je rođena, Sanela je otišla, a Kačunčica i ja smo počele da čekamo opaku Irenu na CNN-u. Pala sam u san kao u bezdan u tri sabajle.
Dan 2, nedelja
Pratim TV spektakl "Iren(a) u NY". Otkrila sam neku mešavinu čajeva i pijem litre čarobnog napitka sa 12 trava. Dobro ste čuli - ne pušim trave već ih pijem - mada, "Amsterdam" beše moja omiljena pesma Slađane Milošević.
Posmatram Anderson Kupera, zvezdu CNN-a, inače iz porodice Vanderbilt, kako kisne razočaran na sred opustelog Menhetna, tog divnog ostrva gde je trebalo da se rodim i gde se osećam kao kod kuće. Ali, roda koja me je donela na ovaj svet,
prekršila je GPS plan i spustila me na Dorćol. Nije da nije bilo lepih trenutaka i da na momente ne uživam ovde, ali život za ovakvu šindivilu mnogo je teži na ovoj kazneno poporavnooj parceli. No, gledam ja tako Kupera, iz familije Vanderbilt što podrazumeva bogatstvo da nikad ne radiš - ali, Anderson voli da izveštava iz ratova i sa mesta prirodnih katastrofa. U slučaju Iren(e) na Menhetnu, ne ume da sakrije razočarenje jer je uragan postao (samo) tropska oluja.
Poklekla Iren(a) pred okorelim njujorkerom. I tako bi, dan prođe, malo sunčanja na terasi i planiranja sitnih poteza za ponedeljak. Već je pola 1 i imam jako važan sastanak za nekoliko sati, ali sva je prilika da ću zakasniti jer posle Iren(e) neostvarene Godzile - gledam dodelu nagrada na MTV - Snuki plače, e to je drama, Lejdi Gaga je očigledno za svoj muški alter-ego pronašla inspiraciju u Toniju Montani, ali Velibora Bore Miljkovića.
Dan 3. ponedeljak
Formiramo mobilnu kulturnu redakciju za novu sezonu na B92. Oko toga se dosta sastanči. Posle sedam godina rada u lifestayle segmentu kreiranja serijala poput "Glamurama", "Štiklom u vrata" i "POPodne" - evo me u novom formatu što je sasvim ok jer čovek posle sedam godina menja i obnavlja ćelije, pa što se ja ne bih oprobala u žanru za koji sam se školovala. Naime, diplomirala sam na FDU, na smeru producent kulture davne 1992. Da, da, ja jesam iz doba YU-re.
Jednom mesečno ću raditi specijal "Delikatesi", svaki drugi petak u jutarnjem talk show formatu gostiti i propitivati ključne kreatore kulturne scene Srbije i regiona i nekoliko puta nedeljno raditi priloge za "Vesti u 23". Dosta je to posla za mene i Kačunčicu, vama nevidljivu drugaricu.
Nadolazeća jesen je dobra za tetoviranje pa razmišljam da već relativno davno izabran motiv pridružim ostalim crtežima na mojoj koži. Kada sastanak postane na momente malo zamoran po mene, misli mi odlutaju do tatu salona. U pola pet,u šicu saobraćajnom, Brankovom mostu sam. Radni dan je završen. Umorna sam. Nalazim se sa prijateljima u "Buha baru", "Aperol-špric" i maštanja šta ćemo da radimo kada sutra (utorak) dobijemo na lotou. O la la rasna lifestyle extravaganzza.
Dan 4. utorak
Pozvala sam svog najboljeg prijatelja Dj na tradicionalni ručak početkom nedelje u bašti Proleća. To je jedno od onih mesta u gradu gde možeš razne ljude sresti, a ja volim da prepoznajem prolaznike, onda imam osećaj da živim u mom Beogradu. Ovoga puta sreli smo Duška Kovačevića, šeta - opušteno, pravi šmeljoza. Nije bilo mog omiljenog jela na dnevnom meniju, a to je musaka od tikvica, te smo jeli raštan. Za predjelo pohovane paprike. Za one koji ne znaju "Proleće" je tradicionalni restoran, nema tu rukole, čeri paradajza i "fjužn kužine". Za to vam je jedan od najboljih restorana u ovom delu EU, u budućnosti vlasnik Mišelinove zvezdice - "2.0", Vlade Zapleta. O, on je jedan jako zanimljiv lik, Beograđanin koga bi valjalo da upoznate ako vas zanimaju autohtone gradske vrste.
Elem, uživamo mi tako te mi padne na pamet da pustim Dj.-u film koji sam donela sa Sarajevo Film Festivala - "Orkestar", Pjera Žalice. To je dokumentarna saga u 105 minuta, gde 80 sagovornika govori, ne samo o fenomenu Plavog Orkestra, nego o vremenu u kome sam i ja odrastala. Taj film me je rasplakao i u Sarajevu, na onaj neki katarzičan način, a evo i po drugi put u mom Lunarniku. Pogledajte ga, jako je zanimljiv i poučan.
Dan 5. sreda
Juče je izvučena sedmica. Moji prijatelji i ja igramo loto, a ko ne bi premija - 2 meliona evra. Izvučena je u Beogradu.
Izlazim iz kuće, odlazim na press konferenciju povodom početka BITEF-a. Jako mi se dopada koncept ovogodišnjeg izdanja sa sve podnaslovom
"Na usijanom limenom krovu" i u fokusu su predstave iz regiona - tako i treba. Smatram da je neophodno da se ta vrata otvore, da vidimo ko su nam komšije, o čemu razmišljaju, šta ih muči - možda usput shvatimo da imamo veoma slične probleme i da možemo ponuditi neka rešenja i pomoći jedni drugima. Povremeno mi kroz glavu prođe - kako sam možda baš ja izvukla bingo na lotou. Važno je verovati.
U kasnim popodnevnim satima sedimo i pijemo ledene kafe i shvatamo da smo bliži sedmici više nego što je komforno. Bela haljina i tirkizi nisu odevna kombinacija koja mi je donela sedmicu, ali možda jeste mom drugu na slovo T koji je uplatio na
mestu gde je izvučen bingo. U 19h dolazi Dj., i saopštava nam da je dobitnica žensko i time nam razbija iluziju, ali ostaje osećaj da smo bili blizu. Narednih nedelja propuštamo kola sve dok se ne napuni fond, a onda - "kako bubanj kaže", što bi rekao Električni Orgazam.
Dan 6. četvrtak
O, kakav dan. Probudila sam se potpuno rasejana. Još mi ne radi "space" na kompu, mom vernom HP digitronu. Valjda se mali lap topić od silnog cimanja po tašnama, korpama i cegerima - sav rasklimatao. Ako ovaj dan preživim - neka me. Četvrtkom izlaze moje kolumne u Pulsu i NIN-u i to je svaki put
uzbudljivo, gledati svoja slova odštampana. Pravim plan snimanja jer od 12. septembra počinje školska godina za nas "lifestyle coolturne" radnike - najpre revija "Pal Zileri", a sutradan otvaranje BITEF-a. PMS razvaljuje, ne mogu da ubodem datum, šaljem mejlove čije su rečenice sastavljene jer zaboravljam da treba da šamaram po spejsu - tastatura se raspada. Još vidim fotografiju Amfilohija Radovića na konju i shvatim da je jedan od 4 jahača apokalipse - pa, ako susretnete preostalu trojicu javite - da imam komplet sličica. Danas je 1. septembar, užasan dan u istoriji mog čovečanstva, volela sam da učim, ali sam mrzela školu odnosno "drugare", lokalne siledžije i njihove smicalice. Bila sam drugačija i sve dok nisam upisala usko stručnu školu gde su većinom bili ljudi i sami drugačiji baš kao i ja - bila je agonija. Baš kao i sada, ne volim agresivne i bučne ljude, koji funkcionišu u grupi i maltretiraju pojedince. Ne podnosim kada se neko dere i vređa i umišlja da je vredniji od drugih. Uh. U tim slučajevima zaista bih da se pretvorim u Betmena i da imam neke specijalne moći. Završetak ovog dana sam baš proslavila. Bila sam izuzetno bleda, pa sam čak popila i jednu čašu "Pinot Noir"-a, slagao se sa "Jasmin Noar" parfemom. Pravi trenutak da odgledam Trirovu - "Melanholiju".
Dan 7. petak
Danas se ama baš ništa značajno nije desilo, niti će. Sutra je izuzetno radan dan te se danas vrše pripreme za isti. Ima tako dana kada se jednostavno ništa značajno ne desi. Večeras je parti Pulsa, nedeljnika za koji pišem kolumnu, ali jednostavno nemam snage za tu akciju. To su vam oni događaji za koje treba da imate osmeh na usnama i da provedete ceo dan kod frizera, isprobavajući modne kombinacije i razrešavajući dilemu - da li staviti sjaj boje mesa ili crveni karmin na usne. Ja za to nemam - osmeh. Nervoza je velika, a ne volim da mračna idem među ljude.
Najviše mrzim hejtere i neraspoložene ljude koji izlaze i prenose lošu energiju kao virus. Kada je situacija takva, onda bolje da - telefonski pretplatnik ne bude dostupan, pozvaću ja vas kasnije kad ode mračni oblak i oslobodi moj sopstveni solarni sistem. Umesto da poziram, minglujem i šarmiram na partiju pored jezera - ja ću ćutati i gledati "Senu", dokumentarac o mom omiljenom vozaču Formule 1, uživati u delicijama kao što su lubenica sa feta sirom i breskve sa čilijem.
Juče smo ušli u finalizaciju montaže specijala sa Sarajevo film festivala gde sam se srela sa Venderson, Fasbenderom Majklom i Andželinom i Pitom - jedva čekam da vidite specijal. Iscedio me je - odoh da punim baterije - ćutanjem. Osmeh se možda sutra vrati sam od sebe - važno je ne siliti ga!
Dovoljno o meni je da znate da sam glamurozni samohrani socijalni slučaj koji živi sopstvenu lifestyle ekstravaganzzu, izražavajući se rečima i slikom. Moje ime je LuNaLu (41), ja sam šindivila, kolumnista i radnik na TV ekranu B92, uostalom, sve što o meni treba da znate spoznaćete u narednih nedelju dana. Živim i radim na Dorćolu.
Dan 1., subota
U sedmici kada su svi odustali od EU, dobijem bingo da se obratim slobodnoj EU. Story of my life.
Moj drug Dimitrije Vojinov kaže da će granice EU biti zaista Karlovac, Karlobag, Virovitica i Ogulin - on je zakačio tu genijalnu tezu crnohumornog žanra na svoj fb i evo o tome podrobno razmišljam i ježim se. On je scenarista i zna te stvari. Odlučila sam da se odmah prilagodim jer kad ste samohrani, a glamurozni socijalni slučaj
morate brzo reagovati, inače bude - what ever happend to Baby Jane.
Odlučila sam se za jednu drastičnu promenu, Kačunčica, moja nevidljiva najbolja drugarica i ja smo shvatile da u ovoj najnovijoj svetskoj krizi i predizbornom srpskom pičvajzu - ne mogu biti više blond. Vreme je da se kao brineta dočekam na noge. Drugi razlog novog identiteta je kada počne da vam se čini da ste od raznih narodnih pevačica i porno glumica - vi na slici, vreme je da se zove Sanela sa frizerajem na točkove. Tipično žensko predvečerje - bezalkoholne prirode samo uz korišćenje kafe late sa soja mlekom (aroma vanile), verovatno genetski modifikanim, ali jednom se živi. Brineta je rođena, Sanela je otišla, a Kačunčica i ja smo počele da čekamo opaku Irenu na CNN-u. Pala sam u san kao u bezdan u tri sabajle.
Dan 2, nedelja
Pratim TV spektakl "Iren(a) u NY". Otkrila sam neku mešavinu čajeva i pijem litre čarobnog napitka sa 12 trava. Dobro ste čuli - ne pušim trave već ih pijem - mada, "Amsterdam" beše moja omiljena pesma Slađane Milošević.
Posmatram Anderson Kupera, zvezdu CNN-a, inače iz porodice Vanderbilt, kako kisne razočaran na sred opustelog Menhetna, tog divnog ostrva gde je trebalo da se rodim i gde se osećam kao kod kuće. Ali, roda koja me je donela na ovaj svet,
prekršila je GPS plan i spustila me na Dorćol. Nije da nije bilo lepih trenutaka i da na momente ne uživam ovde, ali život za ovakvu šindivilu mnogo je teži na ovoj kazneno poporavnooj parceli. No, gledam ja tako Kupera, iz familije Vanderbilt što podrazumeva bogatstvo da nikad ne radiš - ali, Anderson voli da izveštava iz ratova i sa mesta prirodnih katastrofa. U slučaju Iren(e) na Menhetnu, ne ume da sakrije razočarenje jer je uragan postao (samo) tropska oluja.
Poklekla Iren(a) pred okorelim njujorkerom. I tako bi, dan prođe, malo sunčanja na terasi i planiranja sitnih poteza za ponedeljak. Već je pola 1 i imam jako važan sastanak za nekoliko sati, ali sva je prilika da ću zakasniti jer posle Iren(e) neostvarene Godzile - gledam dodelu nagrada na MTV - Snuki plače, e to je drama, Lejdi Gaga je očigledno za svoj muški alter-ego pronašla inspiraciju u Toniju Montani, ali Velibora Bore Miljkovića.
Dan 3. ponedeljak
Formiramo mobilnu kulturnu redakciju za novu sezonu na B92. Oko toga se dosta sastanči. Posle sedam godina rada u lifestayle segmentu kreiranja serijala poput "Glamurama", "Štiklom u vrata" i "POPodne" - evo me u novom formatu što je sasvim ok jer čovek posle sedam godina menja i obnavlja ćelije, pa što se ja ne bih oprobala u žanru za koji sam se školovala. Naime, diplomirala sam na FDU, na smeru producent kulture davne 1992. Da, da, ja jesam iz doba YU-re.
Jednom mesečno ću raditi specijal "Delikatesi", svaki drugi petak u jutarnjem talk show formatu gostiti i propitivati ključne kreatore kulturne scene Srbije i regiona i nekoliko puta nedeljno raditi priloge za "Vesti u 23". Dosta je to posla za mene i Kačunčicu, vama nevidljivu drugaricu.
Nadolazeća jesen je dobra za tetoviranje pa razmišljam da već relativno davno izabran motiv pridružim ostalim crtežima na mojoj koži. Kada sastanak postane na momente malo zamoran po mene, misli mi odlutaju do tatu salona. U pola pet,u šicu saobraćajnom, Brankovom mostu sam. Radni dan je završen. Umorna sam. Nalazim se sa prijateljima u "Buha baru", "Aperol-špric" i maštanja šta ćemo da radimo kada sutra (utorak) dobijemo na lotou. O la la rasna lifestyle extravaganzza.
Dan 4. utorak
Pozvala sam svog najboljeg prijatelja Dj na tradicionalni ručak početkom nedelje u bašti Proleća. To je jedno od onih mesta u gradu gde možeš razne ljude sresti, a ja volim da prepoznajem prolaznike, onda imam osećaj da živim u mom Beogradu. Ovoga puta sreli smo Duška Kovačevića, šeta - opušteno, pravi šmeljoza. Nije bilo mog omiljenog jela na dnevnom meniju, a to je musaka od tikvica, te smo jeli raštan. Za predjelo pohovane paprike. Za one koji ne znaju "Proleće" je tradicionalni restoran, nema tu rukole, čeri paradajza i "fjužn kužine". Za to vam je jedan od najboljih restorana u ovom delu EU, u budućnosti vlasnik Mišelinove zvezdice - "2.0", Vlade Zapleta. O, on je jedan jako zanimljiv lik, Beograđanin koga bi valjalo da upoznate ako vas zanimaju autohtone gradske vrste.
Elem, uživamo mi tako te mi padne na pamet da pustim Dj.-u film koji sam donela sa Sarajevo Film Festivala - "Orkestar", Pjera Žalice. To je dokumentarna saga u 105 minuta, gde 80 sagovornika govori, ne samo o fenomenu Plavog Orkestra, nego o vremenu u kome sam i ja odrastala. Taj film me je rasplakao i u Sarajevu, na onaj neki katarzičan način, a evo i po drugi put u mom Lunarniku. Pogledajte ga, jako je zanimljiv i poučan.
Dan 5. sreda
Juče je izvučena sedmica. Moji prijatelji i ja igramo loto, a ko ne bi premija - 2 meliona evra. Izvučena je u Beogradu.
Izlazim iz kuće, odlazim na press konferenciju povodom početka BITEF-a. Jako mi se dopada koncept ovogodišnjeg izdanja sa sve podnaslovom
Smatram da je neophodno da se ta vrata otvore, da vidimo ko su nam komšije, o čemu razmišljaju, šta ih muči.
"Na usijanom limenom krovu" i u fokusu su predstave iz regiona - tako i treba. Smatram da je neophodno da se ta vrata otvore, da vidimo ko su nam komšije, o čemu razmišljaju, šta ih muči - možda usput shvatimo da imamo veoma slične probleme i da možemo ponuditi neka rešenja i pomoći jedni drugima. Povremeno mi kroz glavu prođe - kako sam možda baš ja izvukla bingo na lotou. Važno je verovati.
U kasnim popodnevnim satima sedimo i pijemo ledene kafe i shvatamo da smo bliži sedmici više nego što je komforno. Bela haljina i tirkizi nisu odevna kombinacija koja mi je donela sedmicu, ali možda jeste mom drugu na slovo T koji je uplatio na
mestu gde je izvučen bingo. U 19h dolazi Dj., i saopštava nam da je dobitnica žensko i time nam razbija iluziju, ali ostaje osećaj da smo bili blizu. Narednih nedelja propuštamo kola sve dok se ne napuni fond, a onda - "kako bubanj kaže", što bi rekao Električni Orgazam.
Dan 6. četvrtak
O, kakav dan. Probudila sam se potpuno rasejana. Još mi ne radi "space" na kompu, mom vernom HP digitronu. Valjda se mali lap topić od silnog cimanja po tašnama, korpama i cegerima - sav rasklimatao. Ako ovaj dan preživim - neka me. Četvrtkom izlaze moje kolumne u Pulsu i NIN-u i to je svaki put
Još vidim fotografiju Amfilohija Radovića na konju i shvatim da je jedan od 4 jahača apokalipse - pa, ako susretnete preostalu trojicu javite - da imam komplet sličica.
uzbudljivo, gledati svoja slova odštampana. Pravim plan snimanja jer od 12. septembra počinje školska godina za nas "lifestyle coolturne" radnike - najpre revija "Pal Zileri", a sutradan otvaranje BITEF-a. PMS razvaljuje, ne mogu da ubodem datum, šaljem mejlove čije su rečenice sastavljene jer zaboravljam da treba da šamaram po spejsu - tastatura se raspada. Još vidim fotografiju Amfilohija Radovića na konju i shvatim da je jedan od 4 jahača apokalipse - pa, ako susretnete preostalu trojicu javite - da imam komplet sličica. Danas je 1. septembar, užasan dan u istoriji mog čovečanstva, volela sam da učim, ali sam mrzela školu odnosno "drugare", lokalne siledžije i njihove smicalice. Bila sam drugačija i sve dok nisam upisala usko stručnu školu gde su većinom bili ljudi i sami drugačiji baš kao i ja - bila je agonija. Baš kao i sada, ne volim agresivne i bučne ljude, koji funkcionišu u grupi i maltretiraju pojedince. Ne podnosim kada se neko dere i vređa i umišlja da je vredniji od drugih. Uh. U tim slučajevima zaista bih da se pretvorim u Betmena i da imam neke specijalne moći. Završetak ovog dana sam baš proslavila. Bila sam izuzetno bleda, pa sam čak popila i jednu čašu "Pinot Noir"-a, slagao se sa "Jasmin Noar" parfemom. Pravi trenutak da odgledam Trirovu - "Melanholiju".
Dan 7. petak
Danas se ama baš ništa značajno nije desilo, niti će. Sutra je izuzetno radan dan te se danas vrše pripreme za isti. Ima tako dana kada se jednostavno ništa značajno ne desi. Večeras je parti Pulsa, nedeljnika za koji pišem kolumnu, ali jednostavno nemam snage za tu akciju. To su vam oni događaji za koje treba da imate osmeh na usnama i da provedete ceo dan kod frizera, isprobavajući modne kombinacije i razrešavajući dilemu - da li staviti sjaj boje mesa ili crveni karmin na usne. Ja za to nemam - osmeh. Nervoza je velika, a ne volim da mračna idem među ljude.
Najviše mrzim hejtere i neraspoložene ljude koji izlaze i prenose lošu energiju kao virus. Kada je situacija takva, onda bolje da - telefonski pretplatnik ne bude dostupan, pozvaću ja vas kasnije kad ode mračni oblak i oslobodi moj sopstveni solarni sistem. Umesto da poziram, minglujem i šarmiram na partiju pored jezera - ja ću ćutati i gledati "Senu", dokumentarac o mom omiljenom vozaču Formule 1, uživati u delicijama kao što su lubenica sa feta sirom i breskve sa čilijem.
Juče smo ušli u finalizaciju montaže specijala sa Sarajevo film festivala gde sam se srela sa Venderson, Fasbenderom Majklom i Andželinom i Pitom - jedva čekam da vidite specijal. Iscedio me je - odoh da punim baterije - ćutanjem. Osmeh se možda sutra vrati sam od sebe - važno je ne siliti ga!