Dnevnik za Radio Slobodna Evropa vodila Dragana Unković, novinarka iz Podgorice
Subota, 30. januar
Obožavam neradne subote. Nekako su mi draže od nedelje, još od vremena školskih dana. Ne dozvoljavam da mi kiša promjeni dobro raspoloženje i omete u namjeri da izađem iz stana.
Družim se sa sestrićima uz 'Ne ljudi se čovječe'. Trudim se da se nerviram jer me pobjeđuju. Tada im je pobjeda nekako draža, a meni su tako draga njihova objašnjenja da sam naziv igre znači da onaj ko gubi ne bi trebalo da se ljuti.
Poslepodne je posvećeno filmovima. Volim da odem u bioskop, ali moram da priznam da nisam zakleti protivnik piraterije, naročito u momentima kada ušuškana mogu da gledam neki od novijih filmova. Toplo preporučujem film Braća. Ne bih da ga prepričavam, ne volim kada to neko meni radi. U svakom slučaju, Jeji i meni otvorio je dosta tema za razgovor.
Filmski maraton nastavljam sa Ivanom do doboko u noć, uz lijep osjećaj što par sati posle ponoći ne moram da navijam sat. To je ta draž subote.
Nedelja, 31. januar
Budimo se kasno prije podne. Uz kafu i doručak pratimo još jedan Federerov trijumf u Melburnu. Iako navijam za njega, nekada mi na momente bude žao njegovih protivnika - baš mi izgledaju nemoćno. Ostavljam ipak njima tu brigu.
Ivan ide na posao. Ova godina nam nije počela najbolje kada su u pitanju zajednički slobodni dani. Tako ja nedeljno poslepodne provodim u druženju sa Jejom. Našim ličnim i društvenim analizama nikad kraja...
Ponedeljak, 1. februar
Da ovo ne bude sasvim običan ponedeljak, posvećen radnim obavezama i u dovoljnoj mjeri ispunjen nervozom uticala je činjenica da je bila plata. Na dan plate svi su nekako raspoloženiji i sa više elana obavljaju radne zadatke.
Nekako se stvorila opšta atmosfera da treba da budeš srećan zato što platu primaš na vrijeme. Skrećem pažnju ljudima kako je to pogrešan način sagledavanja stvari, a oni me opet podsjećaju na otpuštanja, najave štrajkova glađu radnika Duvanskog, Prerade….U poređenju sa njima i nije tako loše, ubjeđuju me.
Ljudi se lako predaju i mire, konstatujem. Kritikuju me da sam tako kategorična zato što nemam djecu, kažu da se posle toga lakše prave kompromisi. Ne znam, sada mi to nekako više zvuči kao izgovor. Valjda je sve stvar izbora.
Utorak, 2. februar
Hajduk Vujadin prekinuo je sedmodnevni štrajk glađu zbog nade da će ga predsjednik Vujanović pomilovati i ukinuti četvorogodišnju kaznu zatvora na koju je osuđen zbog bespravne sječe sopstvene šume. U regionu se sprovode policijske akcije radi hapšenja organizovanih kriminalnih grupa. Slične su prethodnih dana organizovane i kod nas, ali bez uspjeha. Policija u ovom slučaju nije našla one koje je tražila.
Teško je u bezbjednosnom smislu reći ko je lider u regionu. U ekonomskom nije. Procjene Međunarodnog monetarnog fonda pokazuju da je baš u Crnoj Gori bruto domaći proizvod pao sedam procenata, pa po tome prednjačimo u odnosu na okruženje. Zvanično je pad iznosio četiri procenta uz uvjeravanja da to i nije tako loše.
Sve u svemu težak dan. Nisam od onih koji nervozu sa posla ne donose kući. Moram da priznam da se ne ponosim time, ali ne umijem drugačije. Trudim se bar da se nagomilane nervoze što prije oslobodim. Zato je fitness moj ventil. Nastojim da na taj način izbacim negativnu energiju i kako volim da kažem - time omogućim sebi da imam i život mimo posla. Ne priznajem izgovore da se ne može naći vremena za vježbu. I to je opet stvar izbora.
Srijeda, 3. februar
Počelo je suđenje za ubistvo Pukanića, uz istu rečenicu na gotovo svim medijima – uz do sada nezabilježene mjere bezbjednosti. Iako se samo suđenje na neki način dovodi u vezu sa Crnom Gorom, odakle potiču neki od optuženih, imala sam čast da razgovaram sa nezadovoljnim, ali kako je naglasio pored toga redovnim gledaocem naše televizije, kome je zasmetala činjenica da smo, u Vijestima u pola pet, tu informaciju emitovali prije one o posjeti Filipa Vujanovića Italiji, koja se, kako je izračunao, našla tek na petom mjestu. Pokušala sam da mu objasnim da se radi o njegovoj lošoj navici da gleda dnevnike koji počinju informacijom o ovoj ili sličnim posjetama, a koje pri tom same po sebi ne donose nikavu novinu i samu vijest, ali kako se svako držao svoje verzije, onda sam pribjegla diplomatskom rješavanju situacije. Konstatovala sam da je najbolje da je on dobro informisan bez obzira na to koju je vijest čuo prvu, a koju petu. Tako smo se rastali s poštovanjem, ali i obostranim nerazumjevanjem.
Dakle, predsjednik Vujanović boravi u Rimu odakle je stigla informacija da će Crna Gora imati punu podršku Italije na putu ka evroatlantskim integracijama. Vijest o suđenju za ubistvo Pukanića bila je vezana za prvi dan, kako se u Hrvatskoj govori, suđenje vijeka.
Veče je posvećeno sportu, tako da nakon treninga Ivo i ja gledamo košarku Partizan – Barselona, jedan od dva derbija u TOP16. Odlična utakmica, neizvjesna i nakon poslednje sekunde. Slow motion je ipak presudio u korist Partizana.
Četvrtak, 4. februar
Tradicionalno najduži dan u sedmici. Osim uobičajenih dnevnih obaveza posvećena sam i konačnim dogovorima za gostovanja u sjutrašnjoj emisiji. Kada imam potvrđeno učešće svih gostiju, to mi olakšava čitavu priču, ali zna da bude i drugačije. Otkazivanja u poslednjem momentu su priča za sebe i uzrok dodatnog stresa. Pokušavam da ga ublažim po dolasku kući, pa bukvalno trčim na trening. Nakon toga se posvećujem samo emisiji. Iščitavanje prikupljenog materijala traje do kasno, ali kao na olakšavajuću okolnost gledam na činjenicu da ujutro ne moram da ustajem rano. Četvrtak je, dakle, u potpunosti u znaku posla.
Petak, 5. februar
Finiširam sa pripremama po pitanju informisanosti i posvećujem se onim, takođe bitnim za televiziju, vizuelnim. Tu su kolege muškarci u višečasovnoj prednosti. Nekad mi zasmetaju komentari tipa - frizura ti je bila dobra, ali komplet si već jednom nosila - ali onda se vratim u realnost, svjesna činjenice da će sva moja maksimalna pripremljenost pasti u vodu, ako nesto u tom dijelu nije kako treba. E, to je prokletstvo ove vrste zanimanja! Osim toga, tu je i činjenica da tokom dana uglavnom ništa ne jedem. Znam da to nije dobro, ali prosto zaboravim i glad osjetim tek pošto se kamere isključe. Uslijediće tradicionalni odlazak na večeru sa Ivom i opuštanje uz vino. Ne pretjerujem u tome, pošto radim za vikend. Zbog činjenice da radim svakog drugog vikenda oni koji su slobodni nekako su mi draži, a takav je bio prethodni.