Dnevnik za Radio Slobodna Evropa vodio Dragan Đukanović, član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji iz Beograda
Subota, 14. novembar
Vikendom obično ne ustajem rano. No, ove subote sam napravio izuzetak. Danas se u Beogradu održava druga godišnja konferencija Panevropske unije Srbije, koja traje od jutra do kasnih večernjih sati. Na ovom skupu, kojem prisustvujem kao gost, okupio se veliki broj članova Međunarodne Pavevropske unije, kao i predstavnika podružnica ove organizacije iz gotovo svih država regije. Svi, čini se, imaju zajedničku želju – potpunu integraciju država jugoistoka Evrope u Evropsku uniju. Ideja o jedinstvenoj i celovitoj Evropi neće biti ostavrena bez ovog dela kontinenta i zato Zapadni Balkan ne sme ostati izvan procesa evropskih integracija, zajednička je ocena većine izlagača na ovom skupu. Ostaje još samo da se vidi koliko ćemo čekati da do toga dođe...
Nedelja, 15. novembar
Zbog mnoštva svakodnevnih obaveza postepeno mi se povećava broj knjiga koje ne stižem da pročitam. Već četiri naslova se nalaze na mom radnom stolu. No, danas je nedelja i želim da se odlučim za jedan. Odabrao sam knjigu Od smrti Tita do smrti Jugoslavije, koja zapravo predstavlja svedočanstvo Raifa Dizdarevića, nekadašnjeg predsednika Savezne skupštine, saveznog sekretara za inostrane poslove i predsednika Predsedništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Ova knjiga je, premda objavljena u Sarajevu početkom ove decenije, odnosno 2000. godine, tek pre mesec dana promovisana na Beogradskom sajmu knjiga.
Iako sam bio tinejdžer tokom perioda koji obuhvata ova knjiga, čitajući je, ponovo preživljavam sve te događaje – smrt Josipa Broza-Tita, brojne političke rascepe u Savezu komunista Jugoslavije, ekonomsku krizu, zbivanja na Kosovu i bujanje etnonacionalizama... Međutim, zahvaljujući ovom svedočanstvu možemo videti i da je u poslednjoj deceniji postojanja socijalističke Jugoslavije bilo puno glasova razuma koji su se protivili nasilnom raspadu zemlje, etnonacionalnoj homogenizaciji i međunacionalnoj mržnji. Glas Raifa Dizdarevića, autora ovog svedočanstva, samo je jedna od potvrda toga...
Ponedeljak, 16. novembar
Već dva za danas zakazana viđenja sa kolegama sam odložio... Kažu muči ih kašalj i visoka temperatura – klasični simptomi novog gripa... No, jedan od članova republičke Radne grupe za praćenje novog gripa oko podneva nam putem beogradskih medija saopštava da epidemija postupno jenjava...
Sa druge strane, u istim medijima dominira osvrt na život juče preminilog poglavara Srpske pravoslavne crkve, partijarha Pavla. U Srbiji, kao i u entitetu sa srpskom većinom u Bosni i Hercegovini – Republici Srpskoj, su proglašeni dani žalosti. Glas patrijarta Pavla je tokom disolucije nekadašnje jugoslovenske federacije i brojnih sukoba koji su to pratili, uvek bio vezan za zalaganja za mir i pomirenje... Nažalost, pokojni patrijarh Pavle tokom protekle decenije nije uspeo da marginalizuje radikalnije krilo Srpske pravoslavne crkve, koje je podržavalo etnonacionalizam. Uskoro predstoji i izbor novog partijarha SPC, a brojni analitičari prilika u ovoj verskoj zajednici tvrde da će upravo to krilo postati dominantno...
Utorak, 17. novembar
Tek četvrti dan vodim dnevnik i uviđam koliko je to zapravo teško. Puno je toga što bih hteo da uvrstim u svoj dnevnik, a prostora i vremena malo.
Danas se navršilo dvadeset godina od „Plišane revolucije“ u nekadašnjoj Čehoslovačkoj. Od tog trenutka u zemljama Centralne i Istočne Evrope probuđena je nova nada u bolje i pravednije društvo. Nakon okončanja procesa tranzicije i pristupanja ovih zemalja Evropskoj uniji, kako pokazuju određena istraživanja, entuzijazam je splasnuo. Poverenje u demokratske institucije i tržišnu privredu, takođe.
Srbija je, sa druge strane, još uvek u raljama zakasnele tranzicije. Upravo u pregledu agencijskih vesti vidim i informaciju da je oko 700.000 ljudi u mojoj zemlji na samoj granici siromaštva. Svakoga dana sve je veći onih koje sociolozi označavaju gubitnicima tranzicije, a ujedno i socijalnog entuzijazma polako ponestaje...
Sreda, 18. novembar
Sa pažnjom sam danas pratio izveštaje iz Sarajeva u vezi sa sednicom Upravnog odbora Saveta za primenu mira u Bosni i Hercegovini. Nisam siguran da će lokalni bosanskohercegovački lideri, koji su takođe prisustvovali ovom sastanku, uskoro postići minimalni konsensus povodom usvajanja amandmana na Ustav Bosne i Hercegovine i reinženjeringa institucija centralnih vlasti. Zato je i evropska budućnost BiH još uvek neizvesna i dugoročna. Da parafraziram jednog mog poznanika – bosanskohercegovački lideri nikada ne propuste priliku da propuste priliku...
Četvrtak, 19. novembar
Dan je u potpunosti u znaku sahrane patrijarha Pavla... Režim gradskog saobraćaja, radno vreme zaposlenih u javnim službama i javnim preduzećima, kao i rad prosvetnih institucija prilagođeni su ovom događaju.
Pred Hramom Svetog Save na Vračaru, gde je obavljeno opelo za preminulog patrijarha, okupilo se više od 600.000 ljudi. Sama sahrana patrijarha Pavla održana je u Manastriru Rakovica uz veoma mali broj ljudi i u skromnoj atmosferi. Ona najbolje oslikava njegovu prirodu...
Petak, 20. novembar
Tokom ove sedmice u kojoj vodim dnevnik obeležavaju se dva jubileja. Naime, u sredu je u Hrvatskoj obeležena osamnaesta godišnjica pada Vukovara. Možda se upravo na slučaju ovog grada videla sva iracionalnost sukoba na tlu nekadašnje Jugoslavije.
U subotu je pak četrnaesta godišnjica potpisivanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini u Dejtonu, događaja koji je doneo nadu u postkonfliktnu demokratsku i ekonomsku konsolidaciju prilika u regiji. Upravo razmišljam – koliko se uspelo u tome?