Izvestiteljka EU za viznu liberalizaciju sa Kosovom, Tanja Fajon, izjavila je za RSE da Evropski parlament neće moći da glasa o ukidanju viznog režima za Kosovo, sve dok Skupština Kosova ne ratifikuje sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom.
Iz Vlade Kosova navode da pitanje ratifikacije rešavaju političkim dijalogom, ali opozicija je odlučna da to spreči.
Europoslanica Tanja Fajon pozvala je Skupštinu Kosova da ratifikuje sporazum o demarkaciji, a kako bi se otvorio put procesu liberalizacije viza. Ona je navela da će se pitanje vizne liberalizacije sledeće nedelje naći pred Komitetom za civilne slobode, pravdu i unutrašnje poslove Evropskog parlamenta koji će raspravljati njen izveštaj.
Kako je navela, mnogi razgovori sa Evropskom komisijom ukazali su na to da je pitanje demarkacije apsolutni uslov za liberalizaciju viza.
"Sad za sad, četiri države čekaju na ukidanje viznog režima, i želela bih da Kosovo bude među prvima da to dobije. Izveštaj je u Parlamentu, ali ratifikacija sporazuma o granici je apsolutni uslov, i očekujem da će ga Skupština Kosova ratifikovati što pre moguće", kazala je ona.
Sporazum o demarkaciji potpisan je prošle godine ali ga Skupština nije ratifikovala.
Vlasti u Prištini dale su obećanje da će ovo pitanje da se okonča, te se očekuje da će se tokom juna osigurati potrebna dvotrećinska većina. Ratifikacija sporazuma o demarkaciji inače je uslov Evropske komisije da Kosovo dobije viznu liberalizaciju.
Zamenik ministra evropskih integracija, Ramadan Iljazi, za RSE navodi da se pitanje liberalizacije viza može okončati do kraja godine, a nakon što se ispune uslovi Evropske komisije.
"Naše uverenje je da će Kosovo dobiti viznu liberalizaciju do kraja godine, osim, ako se ne desi neko iznenađenje, ukoliko rasprava o Šengen zoni koja je u toku u EU, ne zauzme neki drugi pravac", navodi on, dodajući da će procesi, kao što je referendum u Velikoj Britaniji, uticati na ovo pitaje.
I Wall Street Journal je u četvrtak pisao da su nade za ukidanje viza Kosovu, Gruziji i Ukrajini izbledele nakon što su najjače zemlje članice izrazile zabrinutost po pitanju organizovanog kriminala u Gruziji i mogućih bezbedonosnih propusta u vreme terorističkih strahova.
S druge strane, kosovska opozicija se protivi postavljenom uslovu, odnosnoratifikaciji sporazuma o demarkaciji. To protivljenje traje od prošle godine kada je opozicija nekoliko navrata suzavcima prekidala sednice Skupštine.
Najavljuje da će delovati isto u slučaju da se ovo pitanje nađe na dnevni red Skupštine, jer, kako navode, Kosovo ovim sporazumom gubi više od 8000 hektara.
Muharem Nitaj iz Alijanse za budućnost Kosova, navodi da je normalno da EU traži ratifikaciju sporazuma ali dodaje da niko iz međunarodne zajednice ne traži da se ova demarkacija uradi na štetu Kosova.
"Sve ovo su prouzrokovale Vlada Kosova i državna komisija za demarkaciju. Oni trebaju da razmisle i treba da uklone ovu ometnju a kako građani Kosova ne bi ostali taoc jednog lošeg procesa Vlade Kosova", kaže Nitaj.
Ova partija inače mesecima bojkotuje rad Skupštine, dok se najveći opozicioni pokret Samoopredeljenje, nakon tromesečnog bojkota vratio u skupštinske klupe odakle su poručili da će se još snažnije protiviti sporazumu o demarkaciji i o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.