Priznanje zločina nad kosovskim Albancima pred Haškim tribunalom i izvinjenje žrtvama bivšeg pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Srbije Vlastimira Đorđevića nije dovoljno za porodice nestalih za kojima se traga punih 14 godina.
Izvinjenje i priznanje krivice je važno, ali se žrtve neće samo tim rečima zadovoljiti kaže Nataša Kandić iz REKOM-a. Ona podseća da to nije prvo priznanje onih koji su odgovorni za zločine na Kosovu.
“Pre Vlastimira Đorđevića krivicu je priznao i osuđeni general Ojdanić. Jeste značajno, naročito kad je u pitanju Kosovo, da tako visoki policijski i vojni oficiri priznaju svoju odgovornost, međutim on nije izneo ni jednu novu činjenicu. Žrtve će prihvatiti, pozdraviti i menjati svoje mišljenje o onima koji su počinili zločin, tek kad u postupku priznanja iznesu činjenice koje se odnose, pre svega, na masovne grobnice”, ističe Kandić.
I baš kao što je Kandićeva rekla, na Kosovu se očekuje da visokopozicionirane odgovorne ličnosti, kada već priznaju zločin i kažu da se kaju, pomognu u otkrivanju mesta gde su skrivene žrtve sa Kosova. Prenk Đetaj, predsednik kosovske Komisije za nestale komentariše za RSE Đorđevićevo priznanje i izvinjenje:
“Izvinjenje se prihvata, ali prvo treba da kaže gde su tela nestalih lica, pošto on to zna. Bio je odgovoran, prema tome nije dovoljno da se samo izvini. Ima još 1750 nestalih lica na Kosovu. Treba da kaže ko je učinio zločine, ko je komandovao, gde su masovne grobnice. Sigurno on to zna, jer je to bilo organizovano, sistemski, preko redovne vojske i policije, preko institucija države Srbije, a i preko takozvane paravojske koju je angažovala država Srbija, što se vidi sada kada su pred sudom u Strazburu bivši paravojnici zatražili obećani novac za ratovanje na Kosovu," kaže Đetaj.
Potvrđujući da je bio učesnik u tajnom pokopavanju leševa u bazi Specijalne antiterorističke jedinice MUP Srbije u Batajnici, Đorđević je priznao da se "nije usprotivio prikrivanju zločina“. Đorđević je pred Tribunalom rekao:
„Na Kosovu su se 1999. godine desili zločini. Ja te zločine nisam želeo, i kada bih mogao da vratim vreme unazad, postupio bih sasvim drukčije. Bezrezervno se izvinjavam porodicama svih civila kosovskih Albanaca koji su izgubili svoje živote.“
Vlastimir Đorđević se, podsetimo, izvinio na kraju rasprave o žalbama koju su njegova odbrana, ali i tužilaštvo, uložili na prvostepenu presudu kojom je zbog progona i drugih zločina nad kosovskim Albancima osuđen na 27 godina zatvora. Odbrana je zatražila da Đorđeviću kazna bude smanjena, a tužilaštvo da mu žalbeno veće izrekne kaznu doživotnog zatvora.
Iz Udruženja nestalih: Izvinjenje nije dovoljno
Bajram Ćerkini, predsednik Udruženja nestalih u Mitrovici je među onima koji pažljivo prate sva suđenja za zločine na Kosovu u nadi da će naići na trag koji će razjasniti sudbine nestalih, među kojima je i njegov sin.
“Sin mi je nestao. Imao je 30 godina. Otet je u centru Mitrovice od strane MUP-a Srbije. Vođa grupe je bio neki Dejan Savić. Više nikada ga nisam video, niti čuo nešto o njemu. Gde je, ne znam”, kaže Ćerkini.
Đorđevićevo izvinjenje ne smatra dovoljnim.
Javnost u Srbiji je dugo odbijala svaku mogućnost da su počinjeni masovni zločini nad Albancima, a još manje da su tela sakrivana u Srbiji. Da su kamioni i cisterne prepuni leševa prebacivani i tajno pokopavani na raznim mestima u Srbiji. A onda su na videlo počela da izlaze svedočanstva. Jedno od njih je zabeležio svojevremeno naš radio.
To je priča Živadina Đorđevića, profesionalnog ronioca koga je policija iz Kladova angažovala u aprilu 1999. za vađenje hladnjače kod Tekije koja je nenadano pronađena na dubini od 8-10 metara.
„Kad smo otvorili vrata koja su bila zatvorena sa tri katanca i sa lancima, ukazao se jeziv prizor. Leševi. Znam da su došli neki DB-ovci koji su tvrdili da su to Kurdi, da su to ljudi koji su probali da pređu u Rumuniju, podavili se, da su to neki švercerski kanali...i tako to.“
Podsetimo, u Srbiji su otkrivene tri masovne grobnice sa telima Albanaca koje su tajno prebacivane u Srbiju, kako bi se sakrili zločini. Grobnice su otkrivene u Batajnici, Petrovom selu i Perućcu. Uskoro, kako saznajemo, nastavlja se istraživanje na lokacijama kod Raške.
Za zločine na Kosovu, sud u Hagu je u februaru 2009. na 22 godine zatvora nepravosnažno osudio bivšeg potpredsednika Vlade SRJ Nikolu Šainovića, generala Vojske Jugoslavije Nebojšu Pavkovića i policijskog generala Sretena Lukića.
Za pomaganje i podržavanje tih zločina tada su na po 15 godina zatvora osuđeni bivši načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić i komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević.
Izvinjenje i priznanje krivice je važno, ali se žrtve neće samo tim rečima zadovoljiti kaže Nataša Kandić iz REKOM-a. Ona podseća da to nije prvo priznanje onih koji su odgovorni za zločine na Kosovu.
“Pre Vlastimira Đorđevića krivicu je priznao i osuđeni general Ojdanić. Jeste značajno, naročito kad je u pitanju Kosovo, da tako visoki policijski i vojni oficiri priznaju svoju odgovornost, međutim on nije izneo ni jednu novu činjenicu. Žrtve će prihvatiti, pozdraviti i menjati svoje mišljenje o onima koji su počinili zločin, tek kad u postupku priznanja iznesu činjenice koje se odnose, pre svega, na masovne grobnice”, ističe Kandić.
I baš kao što je Kandićeva rekla, na Kosovu se očekuje da visokopozicionirane odgovorne ličnosti, kada već priznaju zločin i kažu da se kaju, pomognu u otkrivanju mesta gde su skrivene žrtve sa Kosova. Prenk Đetaj, predsednik kosovske Komisije za nestale komentariše za RSE Đorđevićevo priznanje i izvinjenje:
“Izvinjenje se prihvata, ali prvo treba da kaže gde su tela nestalih lica, pošto on to zna. Bio je odgovoran, prema tome nije dovoljno da se samo izvini. Ima još 1750 nestalih lica na Kosovu. Treba da kaže ko je učinio zločine, ko je komandovao, gde su masovne grobnice. Sigurno on to zna, jer je to bilo organizovano, sistemski, preko redovne vojske i policije, preko institucija države Srbije, a i preko takozvane paravojske koju je angažovala država Srbija, što se vidi sada kada su pred sudom u Strazburu bivši paravojnici zatražili obećani novac za ratovanje na Kosovu," kaže Đetaj.
Potvrđujući da je bio učesnik u tajnom pokopavanju leševa u bazi Specijalne antiterorističke jedinice MUP Srbije u Batajnici, Đorđević je priznao da se "nije usprotivio prikrivanju zločina“. Đorđević je pred Tribunalom rekao:
„Na Kosovu su se 1999. godine desili zločini. Ja te zločine nisam želeo, i kada bih mogao da vratim vreme unazad, postupio bih sasvim drukčije. Bezrezervno se izvinjavam porodicama svih civila kosovskih Albanaca koji su izgubili svoje živote.“
Vlastimir Đorđević se, podsetimo, izvinio na kraju rasprave o žalbama koju su njegova odbrana, ali i tužilaštvo, uložili na prvostepenu presudu kojom je zbog progona i drugih zločina nad kosovskim Albancima osuđen na 27 godina zatvora. Odbrana je zatražila da Đorđeviću kazna bude smanjena, a tužilaštvo da mu žalbeno veće izrekne kaznu doživotnog zatvora.
Iz Udruženja nestalih: Izvinjenje nije dovoljno
Bajram Ćerkini, predsednik Udruženja nestalih u Mitrovici je među onima koji pažljivo prate sva suđenja za zločine na Kosovu u nadi da će naići na trag koji će razjasniti sudbine nestalih, među kojima je i njegov sin.
“Sin mi je nestao. Imao je 30 godina. Otet je u centru Mitrovice od strane MUP-a Srbije. Vođa grupe je bio neki Dejan Savić. Više nikada ga nisam video, niti čuo nešto o njemu. Gde je, ne znam”, kaže Ćerkini.
Đorđevićevo izvinjenje ne smatra dovoljnim.
Kosovo na Dan nestalih
“Prihvatio je krivicu, što je morao. Ali je nama porodicama koji tražimo najmilije, ostao dužan da kaže gde su ostale lokacije masovnih grobnica. Mi znamo da on to zna.”Javnost u Srbiji je dugo odbijala svaku mogućnost da su počinjeni masovni zločini nad Albancima, a još manje da su tela sakrivana u Srbiji. Da su kamioni i cisterne prepuni leševa prebacivani i tajno pokopavani na raznim mestima u Srbiji. A onda su na videlo počela da izlaze svedočanstva. Jedno od njih je zabeležio svojevremeno naš radio.
To je priča Živadina Đorđevića, profesionalnog ronioca koga je policija iz Kladova angažovala u aprilu 1999. za vađenje hladnjače kod Tekije koja je nenadano pronađena na dubini od 8-10 metara.
„Kad smo otvorili vrata koja su bila zatvorena sa tri katanca i sa lancima, ukazao se jeziv prizor. Leševi. Znam da su došli neki DB-ovci koji su tvrdili da su to Kurdi, da su to ljudi koji su probali da pređu u Rumuniju, podavili se, da su to neki švercerski kanali...i tako to.“
Podsetimo, u Srbiji su otkrivene tri masovne grobnice sa telima Albanaca koje su tajno prebacivane u Srbiju, kako bi se sakrili zločini. Grobnice su otkrivene u Batajnici, Petrovom selu i Perućcu. Uskoro, kako saznajemo, nastavlja se istraživanje na lokacijama kod Raške.
Za zločine na Kosovu, sud u Hagu je u februaru 2009. na 22 godine zatvora nepravosnažno osudio bivšeg potpredsednika Vlade SRJ Nikolu Šainovića, generala Vojske Jugoslavije Nebojšu Pavkovića i policijskog generala Sretena Lukića.
Za pomaganje i podržavanje tih zločina tada su na po 15 godina zatvora osuđeni bivši načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić i komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević.