Posmrtni ostaci Dimitrija Tucovića biće izmešteni sa kružnog toka na Trgu Slavija u Aleju Velikana, odlučili su odbornici Skupštine Grada pošto je ove godine planirana rekonstrukcija Slavije. Na odluku da se, posle gotovo sedam decenija, sa jedne od najfrekventnijih tačaka u gradu uklone spomenik i posmrtni ostataci istaknutog vođe i teoretičara socijalističkog pokreta, starija generacija Beograđana reaguje emotivno, dok mladi sa kojima smo razgovarali, iako su za Tucovića čuli, ne znaju tačno ko je on bio i zašto je važan.
Beograđanin Miodrag Simić stanuje u blizini Slavije i svakodnevno šeta pored tog trga. Iako u sedmoj deceniji, primećuje da je spomenik Dimitriju Tucoviću na tom mestu duže od njega i kaže da ne može ni da zamisli kako će Slavija ubuduće izgledati. „Teško će mi biti, stvarno vam kažem. Ipak je to velikan, ja ga ne bih izmestio. Znaš koliko je on tu? Ali šta ćeš... Mlade generacije dolaze. Oni misle da je bolje da se izmesti u Aleju velikana. Tamo te niko ne vidi, ovde te svako vidi... Čuveni Trg Dimitrija Tucovića!“
Za razliku od našeg sagovornika, drugi prolaznici nemaju ništa protiv odluke grada ukoliko trg zaista bude rekonstruisan, a Tucoviću odato poštovanje.
Vaš browser nepodržava HTML5
Beograđani o Dimitriju Tucoviću
Dok pokazuje na spomenik vođe socijalističkog pokreta, novinara, borca za ljudska prava i socijalnu pravdu, Miodrag Simić, primećuje da, naročito među mlađim generacijama, malo ko zna ko je Dimitrije Tucović bio iako su svi za njega čuli. „Veliki je značaj Dimitrija Tucovića. To je zaslužan čovek. Mlađe generacije se ne ineteresuju. Njih interesuju samo provod, kafić...“
Upravo kako je i rekao ovaj Beograđanin, većina mladih koje smo pitali ko je bio Dimitrije Tucović samo je odmahnula glavom i nastavila dalje. Dosta je vremena prošlo dok nismo naišli na mladića koji nam je rekao - „Začetnik socijalističke ideje“
„Možda nas u školi uče nekim drugim stvarima ili se možda ocene dobijaju tako...“, kaže ovaj mladić na konstataciju da je prva mlađa osoba koja je to znala, i dodaje „ako već ne znamo ko je, onda džabe i da bude tu“
Posmrtni ostaci Dimitrija Tucovića, na Trg Slavija su premešteni 20. novembra 1949. godine, 35 godina nakon njegove smrti u Kolubarskoj bici, uz veliki komemorativni skup i prisustvo građana, državnih i partijskih zvaničnika. Slavija je mesto na kome se nalazila zgrada u koju je najpre bila smeštena Sala mira, a zatim i prvi Socijalistički narodni dom, sedište Tucovićeve Srpske socijaldemokratske stranke, a zatim i Komunističke partije Jugoslavije, Glavni radnički savet i prvi Radnički dom kulture u oslobođenom Beogradu.
Istoričari ukazuju da bi se izmeštanje Tucovića sa Slavije, moglo posmatrati i kao simboličan otklon prema levičarskim idejama. „Da se napravi distanca prema svemu što je donela socijaldemokratija i uopšte leve ideje na ovom prostoru“, navodi istoričarka Ljubinka Trgovčević.
Ljubinka Trgovčević
„Dimitrije Tucović je simbolično bio na tom mestu s obzirom da je tu postojala kafana Slavija i da se trg tako zove, što je u stvari na neki način bilo mesto utemeljenja onoga što je postojalo, a to je jugoslovenska država, dakle slovenska jedna država. Tako da, pre svega mislim da je tu veliki otklon prema svemu što u stvari podseća na levicu i što podseća na prisustvo tih ideja na prostoru današnje Srbije.“
Glavno pitanje u prvoj deceniji 20. veka bilo je nacionalno i upravo su tu programska opredeljenja Tucovićeve stranke bila najoštrije suprotstavljena glavnim političkim tokovima. Posebno je pisao o srpsko-albanskim odnosima i unutar te teme je kreirao mnoga, u srpskoj istoriografiji jedinstvena stanovišta, poput onog da će se zrelost Srbije meriti prema prihvatanju i priznavanju albanskog naroda. Da li se izmeštanjem Tucovićevog spomenika još dublje u senku stavlja i njegovo teorisjko nasleđe?
„Ja nisam sigruna da oni koji donose odluke to sve znaju“, kaže Ljubinka Trgovčević. „U svakom slučaju, upravo Dimitrije Tucović i uopšte ta čitava grupa socijaldemokratije koja je imala kritičan odnos prema nekoj vrsti imperijalnih planova Srbije, posebno prema Albancima, došla je u pitanje i sada se dovodi u pitanje. Dakle, to je nešto što mi želimo potpuno da potisnemo iz naše istorijske svesti.“
Drugi istoričari, pak, imaju drugačije gledište. Ne toliko o samom liku i delu Tucovića, koliko o Slaviji kao mestu na kome počiva. Istoričar Čedomir Antić ocenjuje da je ta priča kontroverzna od kada je njegovo telo prebačeno na beogradski trg, te da zahteva javnu debatu. „Prvo, loše je mesto Slavija za grob i nisu to uradili kako treba komunistički planeri kulture sećanja. Mislim da Slaviju treba rekonstruisati. Ona više nije ono što je bila pre 30 godina, a kamoli pre 100 godina. E, sada, gde treba da bude njegovo mesto, možda je Aleja zaslužnih građana i najbolje rešenje u ovakvim uslovima“, kaže Antić.
Ljubinka Trgovčević ukazuje međutim da bi se u slučaju Dimitrija Tucovića mogla primeniti teza - šta se u istoriji na nekom mestu našlo, tu treba i da ostane, jer predstavlja svedočanstvo nečega. „Uvek se treba zapitati šta bi bilo od Rima ili tih nekih velikih istorijskih gradova i kako bi oni izgledali kada bi svaka vlast, prema sopstvenom nahođenju, to izmeštala. Musolinijev Rim je ostao. Naravno, ne sa onom važnošću, ali nikome nije padalo na pamet da to ruši“, rekla je Trgovčević.
Posmrtni ostaci Dimitrija Tucovića će, prema odluci gradskih odbornika, biti premešteni u Aleju Velikana na Novom groblju u Beogradu, dok će spomenik biti izmešten na budući plato trga, u okviru bloka između ulica Nemanjine, Kralja Milutina i Trga Slavija.