Bez konkretnih dogovora u Briselu je 24. oktobra završen zajednički sastanak glavnih pregovarača Srbije i Kosova.
Delegacije iz Prištine i Beograda su imale odvojene susrete sa evropskim izaslanikom za dijalog Miroslavom Lajčakom, a potom i zajednički sastanak koji je trajao skoro dva sata.
Glavni pregovarač Srbije Petar Petković je novinarima rekao da Beograd ne beži od obaveza koje proizlaze iz Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa, ali da Priština treba prva početi sa formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom.
"Suština tog dogovora iz Ohrida je, pre svega, formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu", izjavio je Petar Petković dodajući da se radi o "kičmi" procesa dijaloga.
Takođe je naveo da odbijanje Prištine da radi ka formiranju Zajednice, pokazuje, kako je ocenio, ko želi a ko neće da učestvuje dijalogu.
"Preduslov da se ispune obaveze je da se krene za Zajednicom", proučio je Petković.
Glavni pregovarač Kosova Besnik Bisljimi (Bislimi) je na kraju susreta izrazio spremnost da Kosovo primeni ovaj deo sporazuma, ali samo kada se sprovede celokupan dogovor o putu ka normalizaciji odnosa.
Bisljimi je istakao da se prištinska strana protivi delimičnoj primeni dogovora.
Naglasio je neophodnost izručivanja Milana Radoičića kosovskim vlastima zbog napada u Banjskoj, ali je dodao da nije bilo odgovora od strane Srbije.
Odgovornost za taj napad preuzeo je Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, glavne stranke Srba na Kosovu koja uživa podršku Beograda.
Kosovo krivi Srbiju za organizovanje ovog napada, ali zvanični Beograd negira umešanost.
Poslednji put je izaslanik EU Lajčak sazvao rundu dijaloga na nivou glavnih pregovarača 17. septembra. Kako su Bisljimi i Petković tada imali odvojene susrete sa evropskim izaslanikom za dijalog, nije bilo zajedničkog susreta.
Dijalog Kosova i Srbije u zastoju je već više od godinu dana.
Lideri su u februaru 2023. godine postigli sporazum o putu ka normalizaciji odnosa. U martu iste godine je usaglašen Aneks primene.
Međutim, sporazumi nisu potpisani zbog odbijanja predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.
Na svakom susretu lidera dominirale su tenzije. Oni su se poslednji put sastali 14. septembra 2023. Deset dana kasnije, dogodio se napad u Banjskoj, koji je dodatno zaoštrio odnose.
Glavni pregovarači su u poslednjih godinu dana u više navrata dolazili u Brisel, ali susreti nisu suštinski promenili situaciju.
Često se dešava da ne dođe do zajedničkog susreta i da se runde završe samo odvojenim razgovorima sa evropskom stranom.
Poslednji put kada su se oni zajedno sastali uz posredovanje EU je bilo 2. jula.
Radilo se o sastanku koji je održan nekoliko dana nakon dolaska lidera Srbije i Kosova, Aleksandra Vučića i Albina (Aljbin) Kurtija, kada nije došlo do zajedničkog susreta jer je to odbio kosovski premijer.
Lideri Srbije i Kosova su se poslednji put sastali u okviru dijaloga, 14. septembra 2023.
Konstruktivan pristup strana u procesu normalizacije odnosa je sada i uslov da bi i Kosovo i Srbija dobili finansijska sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
Pročitajte i ovo: Evropska komisija usvojila reformske agende za pet zemalja Zapadnog Balkana, bez BiH