Dejvid Filips (David Phillips), direktor Instituta za ljudska prava u Columbia Univerzitetu predstavio je na otvorenoj debati u Evropskom Parlamentu paket predloga o promeni načina za vođenje dijaloga između Kosova i Srbije.
Među ključnim predlozima u Phillipsovom izveštaju stoji i jačanje američkog i evropskog faktora.
Iako priznaje da bi šefica evropske diplomatije Federika Mogerini (Federica Mogehrini) trebalo da nastavi da igra ulogu predsedavajućeg procesom, Phillips je mišljenja da je neophodno imenovanje specijalnih izaslanika kako Vašingtona tako i Brisela.
Phillips smatra da bi američka strana tebalo da imenuje bivšu državnu sekretarku Kondolizu Rajs (Condoleezza Rice) kao specijalnog izaslanika, a evropsku stranu bi trebao prdstavljati političar “visokog kalibra”, po mogućnosti iz Nemačke kao najjače države članice EU.
Niz mera “štapa i šargarepe” za svaku zemlju: David Phillips
"Trenutno postoji mnogo komunikacije i koordinacije između Vašigtona i Brisela. Kada je dijalog počeo, SAD su bile mnogo vidljivije i proaktivnije. Iz mog iskustva, radeći u Savetu Bezbednosti Ujedinjenih Nacija i u Vašingtonu, verujem da Međunarodni sistem najbolje funkcioniše kada su Sjedinjene Države duboko uključene. Zato smo u našem izveštaju preporučili specijalnog predstavnika i predložili smo Condoleezza Rice kao prikladnu američku državljanku za tu funkciju. Ne radi se samo o ličnostima, već o načinu kako pregovarači pristupaju svojoj dužnosti", objasnio je.
Phillips je potvrdio i da se u ovom pravcu vode konsultacije između Vašingtona i Brisela.
Ti predlozi su, kako je naveo, posledica stagnacije u dijalogu i nedovoljnog napretka u procesu.
Srbija je, prema Phillipsu, “nepoštena” jer bez obzira na prisustvo u rundama dijaloga, na terenu čini sve da spreči implementaciju, a uz to i aktivno lobira u sprečavanju prijema Kosova u međunarodne organzacije.
Prištinu je, sa druge strane, optužio da odbija da osnuje Zajednicu srpskih opština.
Direktor Instituta za Ljudska Prava u Columbia Univerzitetu, smatra da bi u dijalogu trebalo da učestvuju premijeri a da bi predsednici došli samo na susrete koji bi imali “ceremonijalan karakter”. U paketu predloga naglasio je da postoji i niz mera “štapa i šargarepe” za svaku zemlju i smatra da bi trebala postojati “merljiva prekretnica”.
"Sporazum između Kosova i Srbije, trebalo bi da se osnuje na primeru dogovora između dve Nemačke koji datira 1972 godine. Ovo bi bio privremeni sporazum do potpunog i konačnog međusobnog priznanja”, poručio je David Phillips.