Pitanje granice Kosova i Srbije naći će se za pregovaračkim stolom u konačnoj rundi dijaloga o normalizaciji odnosa, ali je kompromis po pitanju statusa Kosova nemoguć, ocenjuju kosovski analitičari. Oni dodaju da izjave dve strane uoči dijaloga služe za ubeđivanje javnog mnjenja da se ne odustaje od čvrstih političkih stavova. O granicama je u petak govorio i premijer Kosova, Ramuš Haradinaj.
Predsednici Kosova i Srbije Hašim Tači i Aleksandar Vučić u nedelju u Briselu nastavljaju dijalog o normalizaciji odnosa. Oni su se zadnji put u Briselu sastali 23. marta.
Iz ureda posrednika, visoke predstavnice EU Federike Mogherini, rečeno je da će se razmotriti sprovođenje i dostignuća dosadašnjih sporazuma postignutih u dijalogu, kao i koraci predstojeće intenzivne faze dijaloga.
Američki ambasador na Kosovu Greg Delavi je nakon te najave napisao da Tviteru da je 2018. godina uspeha u dijalogu.
Predsednik Kosova Hašim Tači kazao je da u nedelju počinje poslednja faza dijaloga sa Srbijom tokom koje će se raditi na postizanju istorijskog, sveobuhvatnog sporazuma koji će Kosovu omogućiti članstvo u UN, NATO, jasnu evropsku perspektivu kao i doprineti recipročnom priznanju Kosova i Srbije. Tači je najavio da će u ovoj fazi dijaloga takođe biti reči i o granici između Kosova i Srbije, s obzirom da je, kako je rekao, potrebno obeležiti graničnu liniju na 400 kilometara teritorije.
"Ja nisam zainteresovan za nove granice sa Srbijom, zainteresovan sam za mir. U slučaju da se desi novi konflikt, onda će razmere štete biti ogromne za obe zemlje. Da, pitanje granice Kosova i Srbije biće na stolu. Ajde sada sa budemo svi za tim stolom gde će da se govori o pitanju granice", kazao je Tači, dodajući da granica između dve zemlje nije još određena osim što postoji linija razgraničenja u Ustavu iz 1974, Kumanovskom sporazumu i Deklaraciji o nezavisnosti.
I premijer Kosova Ramuš Haradinaj saopštio je u petak da "standardna demarkacija" sa Srbijom treba da se desi i da je to važan proces, ali ne ona demarkacija koja bi dovela do podele Kosova, čemu teži Srbija.
S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je nakon izjava iz Prištine prilično obeshrabren u pogledu uspeha tih razgovora, te da je o tome razgovarao i sa ljudima u Briselu.
"Rekao sam im, ako su ovo stavovi Albanaca, da ne gubimo vreme, da ne dolazim. Oni su rekli 'molimo te da dođeš, da razgovaramo', rekao sam 'meni nije problem, uvek mogu da razgovaram, ali ako mislite da postoji ta batina kojom ćete da me naterate da slušam i služim Tačijevim, Hotijevim i Hodžajevim izjavama i glupostima koje izgovaraju da će to tako da bude, nemojte da me zovete uopšte", kazao je Vučić novinarima u Pančevu, dodajući da je Srbija spremna za razgovore o kompromisima.
Svima je potreban sporazum: Ramuš Tahiri
A kosovski analitičar Ramuš Tahiri kompromis ne vidi, barem kada je u pitanju status Kosova.
"Jedini kompromis možda bi bio da se prizna realno stanje da je Kosovo određeni entitet i da se pomoću tehničkog dijaloga rešavaju pitanja koja se tiču dve zemlje i dva naroda", ocenjuje Tahiri.
On napominje da je predstojeći dijalog politički, za razliku od onog o tehničkim pitanjima, i da su sve strane, delimično uključujući i srpsku, zainteresovane da se završi jednim sveobuhvatnim sporazumom, što podrazumeva i razgovore o granici.
"Kosovo traži da taj sveobuhvatni sporazum podrazumeva međusobno priznanje ili neometanje Kosova prilikom učlanjenja u UN ili u druge organizacije. Konkretno, bilo koji entitet i bilo koja država ima svoje granice i svoj suverenitet i normalno je da će se sporazumom obuhvatiti i stav da administrativna granica ili granica Kosova iz 1974. bude u stvari državna granica između Kosova i Srbije. Problem Srbije je da nikada neće priznati državu Kosovo i da razgovara sa albanskim predstavnicima zarad interesa srpske zajednice. Stajališta su sasvim oprečna, ali to je uslov za obe zemlje na putu evrointegracija. Ni Kosovo ni Srbija nemaju druge alternative osim dijaloga. Izjave u javnosti pre dijaloga teže da se ubedi javno mnjenje da ne odustaju od čvrstih političkih stavova. Do sada je uvek bilo kompromisa mimo toga", kaže Tahiri.
Tači je uoči nastavka dijaloga pozvao na široko jedinstvo u zemlju ali je opozicija odbila da mu pruži podršku zbog, kako navodi, štetnih sporazuma u prošlosti.