Posle desetog "protesta protiv diktature" u Beogradu, saopšteno je da će sledeći zbog Uskršnjih praznika biti održan u utorak, 18. aprila, dok će Novosađani, Nišlije i Subotičani protest nastaviti i u četvrtak.
Studenti su sa okupljanja i šetnje u Beogradu uputili nov poziv prosvetnim radnicima da im se priključe, „kako bi se ispunili zahtevi za boljom socijalnom i ekonomskom politikom“, te podsetili da su im podršku dali udruženja penzionera, vojni i policijski sindikat, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV).
Ako se nešto ne promeni dok ne završim fakultet, zavrteću globus, pasoš je u džepu, kaže Filip Uzelac, student Fakulteta organizacionih nauka i jedan od učesnika protesta u Beogradu.
„Od svoje 13 godine planiram da odem iz ove zemlje, a sada imam 24. Da li će nešto da se promeni ovim protestima, pa da neko ovde ostane, ne znam, mogu samo da se nadam. Ali, sve više i više mi dokazuju da treba ovde da budem, sa RIK-ovim ispeglanim i isfajtanim listićima, sa snimcima, sa Hitnom pomoći koja od nas, bagre, ne može da prođe. A i došao sam da uzmem Soroseve pare“, ironičan je Filip Uzelac.
Na početku okupljanja sa megafona su se čule i „sirene Hitne pomoći“, kao odgovor studenata na optužbe portparolke Hitne pomoći Nade Macure da demonstracije otežavaju rad ove zdravstvene službe.
Među transparentima se pojavio i onaj na kom je pisalo "Padni mi na grudi Nebojša (iz Beograda)", a povodom fotografije zagrljaja premijera Srbije i izabranog predsednika Aleksandra Vučića i ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. Uz nalepnice "Protiv nenormalnosti" i "Puk'o je", studenti su nosili i transparente "Dvadesete gazim, pos’o ne nalazim", "Narod gladuje, elita se raduje", "Nismo huligani, mi smo vaša deca" i druge.
Studenti, podsećamo, traže smenu članova Republičke izborne komisije (RIK) i Regulatornog tela za elektronske medije (REM), uredništvo Radio televizije Srbije (RTS), kao i predsednice Narodne skupštine Maje Gojković.
„Imamo zahteve koji su usaglašeni među gradovima, i iza kojih stoje svi ljudi koji se pojavljuju na protestima. Očekujem da nam se priključe i sindikati, penzioneri, naši roditelji, da ovo bude što masovnije i da narod krene da se pita za svoj život“, studentkinja sociologije Jelena Bogdanović.
Kako se navodi na Fejsbuk stranici "Protiv diktature", studenti zahtevaju i „smenu političke elite na čelu sa Aleksandrom Vučićem, fer i slobodne izbore, razrešenje svih stranačkih i korumpiranih funkcionera u javnim preduzećima, decentralizaciju, kao i promenu prioriteta ekonomske i socijalne politike, poboljšanje prava svih radnika, zaštitu životnog standarda stanovništva i u potpunosti javno finansirano i svima dostupno obrazovanje i zdravstvo“.
Student istorije Marko Stričević skeptičan je kada je reč o ispunjenju zahteva.
„Ali bar ćemo da pokrenemo amorfne mase koje su do sada spavale i mislim da ljudi treba da shvate da niko osim njih neće da brani njihova prava“, kaže on.
Posle okupljanja ispred Skuštine Srbije, protestna povorka prošetala je centralnim gradskim ulicama. Ispred zgrade RTS-a demonstranti su skandirali "Hoćemo uživo", a sa razglasa puštana uvodna špica za Dnevnik, kao i špica TV serije iz osamdesetih "Bolji život". Skandiralo se i "Kupi nam diplome, Nebojša", "Padni mi na grudi, Nebojša", "Vučiću lopove" i "Av, av, av". Na protestu je i ovaj put bilo najviše mladih, ali i starijih građana i ljudi sa decom. Na ulicama nije bilo uniformisane policije, a skup su pratili policajci u civilu.
Šetnja je završena pesmom "Aj Karmela", a sa megafona je poručeno da će zbog uskršnjih praznika, protesti biti nastavljeni u utorak, 18. aprila.
I u Novom Sadu se u sredu uveče okupilo nekoliko hiljada građana.
"Ovaj grad je slobodan grad", rekao je aktivista Miran Pogačar na početku okupljanja u Novom Sadu. On je pozvao prisutne da ostave svoje priloge kako bi koordinatori mogli da i dalje organizuju proteste.
Prisutnima obratio se ekonomista Đuro Trkulja. On je u svom govoru podsetio prisutne da je ovo protest svih.
"Ovaj protest je vaš, nemojte odustati, vaša energija je pokretačka snaga", on je dodao da gradjani treba da povrate RTS jer je to "naš" servis.
Nakon njegovog obraćanja okupljeni su minutom ćutanja odali poštu radniku preduzeća "Goša" koji se ubio zato što mesecima nije primao platu.
"Dižemo glas protiv sistema koji nas uništava. Protiv parazita koji se bogate na radnicima, a istovremeno radnici se nazivaju neradnicima i gubitnicima tranzicije. Taj sistem se zove kapitalizam, koji štedi na zdravstvu i obrazovanju", rekao je aktivista Leon Bauer.
Okupljeni su krenuli u šetnju kroz grad uz parole "Izađite napolje", "Skidaj Vučića", "Vučiću lopove". Okupljeni pozivaju gradove širom Srbije da se pridruže protestima. Kao i prethodnih dana, protest je završen ispred zgrade Pokrajinske vlade. Na skupu nije bilo incidenata.
Demonstracije pod istim imenom održane su i u Subotici, Kruševcu, Nišu te u još nekoliko gradova Srbije, od Vojvodine do juga zemlje.
Mihajlović: Vlada nenadležna za zahteve studenata
Reagujući na ranije uslaglašene zahteve sttudenata, potpredsednica Vlade Srbije i članica Predsedništva Srpske napredne stranke Zorana Mihajlović izjavila je da Vlada Srbije nije nadležna ni za jedan zahtev.
"Kada i najveći laik pogleda ove zahteve lako može da vidi da oni nemaju nikakve veze s Vladom Srbije", napisala je Mihajlovićeva u autorskom tekstu u dnevnom listu „Politika“.
Ona je rekla da je zahtev za smenu urednika i čelnika RTS-a u nadležnosti Upravnog odbora Radio-televizije Srbije (RTS), koji ih je i izabrao, a da je smena ljudi iz Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u nadležnosti Skupštine Srbije, koja ih je i izbarala i može i da ih smeni.
Povodom zahteva za smenu predsednice Parlamenta Maje Gojković, ona je rekla da je i nju izabrala Skupština, a ne Vlada, a da su zahtevi za poništenje doktorata Nebojše Stefanovića i Siniše Malog u nadležnosti fakulteta, a ne Vlade.
Za zahteve da se smene članovi Republičke izborne komisije (RIK), ona je kazala da je takođe nadležna Skupština, a za jednostavnije glasanje u dijaspori i uređenje biračkog spiska je nadležan RIK.
Mihajlovićeva je ocenila da "obični ljudi na protestima ne znaju šta je čija nadležnost, ali da je teško poverovati da su autori zahteva tolike neznalice i ne znaju da Vlada Srbije nema veze sa zahtevima".
UNS se ogradio od zahteva
Nakon što su Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) podržali zahteve demonstranata za slobodu medija, smenu članova Saveta REM-a i rukovodećih ljudi javnih servisa Srbije i Vojvodine, u sredu se oglasilo Udruženje novinara Srbije (UNS) koje kaže da te zahteve ne podržava.
UNS u svom saopštenju navodi da se protivi "svakom političkom pritisku na urednike javnih servisa, ali apeluje na kolege da se pridržavaju profesionalnih i etičkih standarda u svom radu".
"Način izveštavanja o protestima je pitanje uređivačke slobode, ukoliko je u skladu sa standardima profesije. UNS ohrabruje javne servise da obezbede okvir za javnu debatu o protestima i njihovim uzrocima i da građanima pruže što je moguće veći uvid u svu raznolikost gledišta koja vlada u srpskom društvu", navedeno je u saopštenju.
Medijska udruženja: Napad poslanika SNS-a podseća na devedesete
U međuvremenu, grupa medijskih organizacija i udruženja osudile su postupak šefa poslaničke grupe vladajuće Srpske naprednse stranke (SNS) u Skupštini Srbije Aleksandra Martinovića, koji je u utorak na Javnom servisu Srbije prikazao fotografije više građana koji su učestvovali na uličnim protestima, među kojima i novinara Nedima Sejdinovića i Dinka Gruhonjića te novinarke Antonele Rihe, kao i Luke Višnjića, sina novinarke Olje Bećković.
„Pokušajem da prikaže naše kolege i sugrađane delom nekakve zavere koja navodno stoji iza protesta, i kako tvrde provladini mediji, preti da nasilno sruši ustavni poredak, Martinović im je doslovno iscrtao mete na čelu. Podsećamo da su navedeni novinari, kao i mnoge javne ličnosti i aktivisti koji su takođe učestvovali u protestima, u više navrata bili meta sličnih napada u tabloidima, nakon čega su neki od njih dobijali pretnje smrću“, navodi se u saopštenju koje potpisuju NUNS, NDNV, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija lokalnih nezavisnih medija Lokal pres, Asocijacija onlajn medija (AOM) i Fondacija „Slavko Ćuruvija“.
Potpisnici saopštenja konstatuju da je „napad došao baš na 18. godišnjicu ubistva Slavka Ćuruvije“, te dodaju su paralele „koje se mogu povući između devedesetih i vremena u kome živimo brojne i jezive“.
„Zato zahtevamo od poslanika Narodne skupštine, naročito onih iz SNS, da odmah nedvosmisleno osude i oštro sankcionišu Martinovićev napad, a od Tužilaštva da bez odlaganja utvrdi da li u njemu ima elemenata krivičnog dela“, navodi se u saopštenju medijskih udruženja.
„Protesti protiv diktature“ počeli su 3. aprila, dan nakon predsedničkih izbora na kojima je aktuelni premijer i kandidat vladajuće većine pobedio u prvom krugu sa više od 50 posto podrške.
Okupljanja, organizovana posredstvom društvene mreže Fejsbuk, počela su najpre u Beogradu, a već 4. aprila uključili su se i građani u drugim gradovima od Novog Sada do Niša.