Snažan osećaj napuštenosti od političkih elita na Zapadnom Balkanu, navodi Freedom House

Devetnaest godina zaredom pogoršava se stanje demokratije u 29 zemalja u zemljama u tranziciji od Centralne Evrope do Centralne Azije, navodi se u izveštaju Fridom hausa (Freedom House) za 2022.

Nivo demokratije je opao u 11 zemalja, dok je u sedam zabeležen napredak.

Skromna poboljšanja u Albaniji, Kosovu i Severnoj Makedoniji bila su uravnotežena padom u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, dok je pozicija Srbije ostala nepromenjena na niskom nivou.

Sa invazijom Rusije na Ukrajinu, autokrate istrajavaju u napadima na preostale tragove institucionalne nezavisnosti u domaćim medijima, lokalnoj upravi, a posebno civilnom društvu.

Pogubna ruska agresija na Ukrajinu – sa neselektivnim uništavanjem gradova, otmicama desetina hiljada ukrajinske dece i bezobzirnim ubistvima civila – ozbiljno ugrožava demokratske dobitke koje je bar deo regiona postigao i branio od prvog izveštaja Fridom hausa 1996. godine.

Rusija je pretrpela najveći pad rezultata u jednoj godini u istoriji izveštaja koje priprema Fridom haus zbog dramatičnog talasa represije uperene protiv antiratnog govora. Zvanični Kremlj je koristio agresiju na Ukrajinu ne samo za pojačavanje represije protiv neistomišljenika već i dalju centralizaciju vlasti.

Ukoliko bi Kremlj uspeo u svom ogoljenom pokušaju da osvoji i apsorbuje Ukrajinu, to bi ugrozilo sve što je postignuto od pada Berlinskog zida 1989. godine, a drugi represivni režimi bi mogli da pribegnu vojnoj agresiji da ostvare svoje interese, ocenjuje Fridom haus.

Veliki pad je zabeležen i u Mađarskoj zbog veoma neregularnih parlamentarnih izbora i dodatnog zadiranja i mešanja u rad građanskog sektora i nezavisnost pravosuđa.

• Tamaš za RSE: Mađari bili slobodniji u socijalizmu nego pod Orbanom

Ruska invazija na Ukrajinu, upad Azerbejdžana u Jermeniju i nasilno gušenje protesta u Centralnoj Aziji ilustruju pogubne posledice zloupotrebe vladavine autoritarnih lidera, ističe se u izveštaju.

Razočarenje na Balkanu u evropske integracije

Kandidati za članstvo u EU ostvarili su demokratski napredak, ali se i dalje suočavaju sa ogromnim preprekama.

• Analizirali smo: Koliko je Zapadni Balkan daleko od liberalnih demokracija?

Deset evropskih zemalja koje nisu članice EU ocenjeno je kao hibridni režimi, sa krhkim demokratskim institucijama i značajnim izazovima za zaštitu političkih prava i građanskih sloboda.

Pet od njih je ostvarilo napredak, dok su tri pretrpele pad. Međutim, proces pristupanja EU na Zapadnom Balkanu, koji se odugovlači, naročito je pojačao razočaranje u Uniju, a širi izazovi pridruživanja dodatno su povećani uključivanjem Bosne i Hercegovine, Moldavije i Ukrajine kao formalnih kandidata za članstvo u EU.

Kao i u drugim hibridnim režimima u zemljama u tranziciji, stanovnici zemalja Zapadnog Balkana koje nisu članice EU, snažno podržavaju pristupanju ovom bloku.

Bosna i Hercegovina je 2022. godine dobila status kandidata za članstvo u EU, dok je Kosovo podnelo zahtev za članstvo.

Ipak, uprkos ovim važnim obeležjima napretka, građani na Zapadnom Balkanu su se osećali napušteni od domaćih političkih elita koje se opiru demokratskim reformama što bi vodilo slabljenju njihove vlasti, kao i od međunarodnih elita kojima nedostaje rešenost da nastave proces pridruživanja.

Za razliku od Ukrajine, u kojoj su velika očekivanja da će ući u EU do 2030, zbog višegodišnjeg ili čak višedecenijskog čekanja, građani Zapadnog Balkana su razočarani i sumnjičavi da je moguće članstvo u kratkom roku.

Čak su i njihove dugoročne nade relativno skromne: za mnoge privlačnost pristupanja EU je više vezana za individualni prosperitet i pravo da putuju, rade i studiraju u inostranstvu – drugim rečima, da odu – nego izgledi za demokratski napredak njihovih zemalja.

Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), "otprilike jedna petina stanovništva rođena u regionu Zapadnog Balkana živi u inostranstvu, uglavnom u nekolicini zemalja članica OECD-a (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj)".

S obzirom na krizu poverenja koju ovaj egzodus ilustruje, možda i ne iznenađuje da su demokratske institucije na Zapadnom Balkanu nastavile da posustaju u 2022.

Poraz Đukanovića ojačao nadu u generacijske promene

Skromna poboljšanja u Albaniji, Kosovu i Severnoj Makedoniji bila su uravnotežena padom u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, dok je pozicija Srbije ostala nepromenjena na niskom nivou.

I Severna Makedonija i Crna Gora iskusile su akutnu političku disfunkcionalnost tokom 2022. godine, ali su se njihov rezultati u demokratskom razvoju kretali u suprotnim smerovima.

Politička polarizacija u Crnoj Gori, uglavnom oko pitanja nacionalnog identiteta, dovela je do kraha dve vlade. Pored toga, poslanici su progurali zakone koji su podrili osnovna prava građana, dok je Ustavnom sudu nedostajao kvorum da preispita sporne mere.

Predsjednik Crne Gore, Jakov Milatović

Ipak, nedavni poraz Mila Đukanovića na predsedničkim izborima u aprilu 2023, koji je vladao zemlje više od tri decenije, ojačao je nadu u generacijske promene.

U Severnoj Makedoniji, slična snažna politička polarizacija i parlamentarne blokade ometale su donošenje zakona na nacionalnom nivou, ali stalna poboljšanja transparentnosti, učešća građana i saradnja lokalnih samouprava – imali su primetan pozitivan uticaj na demokratiju i pružanje javnih usluga.

Korupcija u Albaniji

Iako su rezultati Albanije u ovom izveštaju slični Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, ankete pokazuju da su Albanci optimističniji u pogledu potencijala članstva u EU da obezbedi ne samo ekonomski prosperitet već i poboljša demokratske standarde.

Albanske demokratske institucije dovedene su u pitanje klijentelističkom partijskom politikom, sporim sudskim procesima i raširenom korupcijom.

Specijalni antikorupcijski sudovi u zemlji ostvarili su male korake u rešavanju korupcije tokom 2022. godine.

Nasilje na severu Kosova podriva napore civilnog sektora

Dugo zategnuti odnosi između Srbije i Kosova nastavili su da podrivaju demokratski napredak u obe zemlje, iako u različitim aspektima.

Značajni napori kosovskog civilnog društva u cilju suzbijanja rodnog nasilja, kao i etničkih podela, bili su zasenjeni porastom nasilja na severu, na kome živi većinsko srpsko stanovništvo, gde uticaj i aktivnosti Vlade Srbije i dalje podrivaju punu vlast Kosova na svojoj teritoriji.

Vučić koristi krize za skretanje pažnje sa pritiska na neistomišljenike

U Srbiji se opozicija vratila na političku scenu posle bojkota izbora 2020. godine, ali su predsednički i parlamentarni izbori 2022. ponovo bili praćeni neregularnostima, što je rezultiralo pobedama aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke.

Vučić je zadržao vlast delimično pozicionirajući se kao ključ domaće stabilnosti i regionalne bezbednosti, koristeći različite krize za lične interese da skrene pažnju sa kontinuiranog osvajanja i kontrole medija od strane svoje vlade i utišavanja kritičkih glasova u civilnom društvu.

Pregovori između Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija se odugovlače bez vidljivijeg napretka, uprkos snažnim nastojanjima američkih i evropskih izaslanika da reše dugotrajni spor ovih zemalja oko suvereniteta Kosova.

Krhki Zapadni Balkan otvoren za uticaj Moskve

Širom Zapadnog Balkana, elite vode politiku koja isključuje glasove civilnog društva i običnih građana, dozvoljavajući antidemokratskim i autoritarnim liderima da kontrolišu budućnost svojih zemalja.

Dok se lokalni akteri iz civilnog sektora zalažu za promene, međunarodni partneri moraju da omoguće učešće u odlučivanju.

Prepuštanje ovih zemalja da klonu - ili još gore, povlađivanje i ustupci nekooperativnim političarima - stvorilo bi nove mogućnosti za autoritarne sile sa strane da izazovu nered i steknu uticaj, kao što pokazuju tekuće dezinformacije i političko umrežavanje Moskve u susedstvu.

EU mora preispitati svoj pristup i ponovo se angažovati u dobroj nameri, ali je obaveza nacionalnih lidera da ostvare demokratski napredak za kojim toliko mnogo njihovih građana žudi.

Stradner: 'Tenzije na Balkanu su poklon Vladimiru Putinu'

Budućnost demokratije u Evroaziji zavisi od pobede Ukrajine

Neka vrsta zanemarivanja i polumera koje su karakterisale odnose EU sa Zapadnim Balkanom u prošlosti ne mogu se ponoviti u Ukrajini, kojoj će biti potrebna ogromna podrška za izgradnju prosperitetne demokratije nakon pobede.

Ali čak dok rat i dalje besni, svakodnevno funkcionisanje demokratije se nastavlja. Bilo kroz povećano učešće građana u lokalnom donošenju odluka ili uspešnoj istrazi i krivičnom gonjenju za korupciju na visokom nivou u vladi, građani u regionu obuhvaćenim ovim izveštajem preduzimaju korake da unaprede svoja društva.

Demokratske institucije su pod pritiskom u Ukrajini, ali su vlada i građani potvrdili svoju privrženost demokratiji čak i u uslovima nezamislivog nasilja, navodi se u izveštaju Fridom hausa.

Snažan civilni sektor nastavio je da kontroliše vlast, a zemlja je generalno odbacila ideju da se može odustati od političkih prava i građanskih sloboda tokom rata.

U najzatvorenijim autokratijama građani nastoje da povrate osnovne slobode i traže pravdu za zloupotrebe države, ponekad nastavljajući sa svojim aktivizmom iz mesta progonstva ili zatvora.

Demokratske vlade ne smeju zaboraviti ili odustati od ovih saveznika u široj borbi za slobodu. Nijedna demokratija neće biti potpuno sigurna dok takvi pokreti ne ostvare svoje ciljeve.

Kao što budućnost slobode i demokratije u Evropi i Evroaziji zavisi od pobede Ukrajine, tako i budućnost globalne slobode zavisi od poraza autokratije i revitalizacije demokratije u ovom regionu.

Ukoliko bi Kremlj uspeo u svom ogoljenom pokušaju da osvoji i apsorbuje Ukrajinu, to bi ugrozilo sve što je postignuto od pada Berlinskog zida 1989. godine, a drugi represivni režimi bi mogli da pribegnu vojnoj agresiji da ostvare svoje interese.

Ukrajinci podnose ogromne žrtve kako bi osigurali da njihova deca mogu da žive u Evropi i svetu koji se ne plaše gneva diktatora, krađe oligarha ili laži propagandista. Na demokratskim partnerima Ukrajine je da obezbede da ove žrtve ne budu uzaludne.

Ukoliko bi Kremlj uspeo u svom ogoljenom pokušaju da osvoji i apsorbuje Ukrajinu, to bi ugrozilo sve što je postignuto od pada Berlinskog zida 1989. godine. Fotografija: plakati sa likom Vladimira Putina i natpisom "krvavi Vladimir" na ostatku Berlinskog zida, 2018. godine.

Baltičke zemlje među najuspešnijima

Baltičke države Estonija, Letonija i Litvanija i dalje su među najviše rangiranima u regiji obuhvaćenoj ovim izveštajem.

Već visok skor Litvanije kada je reč o položaju civilnog društva poboljšan je prvi put od 2004. zbog višegodišnjeg trenda povećane saradnje sa vlastima u javnom interesu, što ilustruje koordinisan državni i odgovor civilnog sektora na invaziju Moskve na Ukrajinu.

Ruska invazija na Ukrajinu je u nekim slučajevima je dolila ulje na vatru političke disfunkcionalnosti u zemljama u tranziciji.

U Rumuniji, Slovačkoj i posebno u Bugarskoj, sklonost ka stabilnoj nestabilnosti ostala je uočljiva.

Gušenje građanskih protesta u Centralnoj Aziji

Tadžikistan se pridružio Turkmenistanu sa najnižom ocenom u izveštaju: 1 na skali od 1 do 7.

Veoma je nisko pozicioniran i Azerbejdžan, pošto je režim predsednika Ilhama Alijeva nastavio obračun sa neistomišljenicima dok je svoje teritorijalne ambicije ostvarivao vojnim sredstvima, direktno ugrožavajući slobode ljudi u Jermeniji i Nagorno-Karabahu.

Autokratije su ostale zarobljene u začaranom krugu represije i nestabilnosti.

Od osam zemalja koje su klasifikovane kao konsolidovani autoritarni režimi, šest je pretrpelo dalji pad u ionako lošim ocenama demokratije.

Ruska invazija na Ukrajinu, upad Azerbejdžana u Jermeniju i nasilno gušenje protesta u Centralnoj Aziji ilustruju pogubne posledice zloupotrebe vladavine autoritarnih lidera.

Populizam u EU

Kada je reč o populizmu, zemlje članice Evropske unije su krenule različitim putevima.

Dok su vlade Mađarske i Poljske nastavile da osporavaju demokratske standarde u EU, glasanje većine građana protiv neliberalnih lidera u Sloveniji 2022. i Češkoj Republici 2023, poslužilo je kao podsetnik na stalni potencijal demokratije za samokorekciju.