Postupak opoziva predsednika SAD Donalda Trampa bio je centralna tema pete debate pretendenata za predsedničkog kandidata Demokratske stranke na izborima sledeće godine, iako su pokušavali da skrenu pažnju i na druga pitanja kao što su porezi, klimatske promene, rasna politika i, pre svega, zdravstveno osiguranje.
Svi učesnici debate u Atlanti su se složili da Tramp treba da bude smenjen.
"Predsednik krši zakon iznova i iznova", rekla je senatorka iz Masačusetsa Elizabet Voren (Elizabeth Warren), jedna od glavnih favorita za predsedničkog kandidata demokrata. Bila je među prvima koja je tvrdila da Trampa treba opozvati. Vorenova je najavila da će pokušati da ubedi republikanske senatore da glasaju za opoziv predsednika predočavajući im da poslednja otkrića u slučaju Ukrajine pokazuju njegovo bezakonje.
Pročitajte i ovo: Julski dan Gordona Sondlanda u KijevuOna je predložila, kao deo njene kampanja protiv korupcije, da veliki donatori poput Gordona Sondelnda (Sonland), hotelskog magnata koji je potpomogao Trampovu kampanju i kasnije postavljen za američkog ambasadora pri EU, ne mogu biti imenovani u diplomatsku službu.
Senator iz Vermonta Berni (Bernie) Sanders je rekao da je Tramp "patološki lažov i najkorumpiraniji predsednik u savremenoj istoriji", dodajući da se ne može dozvoliti da on sve kupi jer će Demokratska stranka tako izgubiti izbore.
Bivši potpredsednik SAD Džozef Bajden (Joe Biden), koji je u centru ukrajinskog skandala, istakao je da Tramp ne želi da on bude kandidat demokrata, a da ruski lider Vladimir Putin ne želi da on postane predsednik SAD. Bajden je dodao da je Tramp uslovio vojnu pomoć Kijevu istragom poslovanja njegove porodice u Ukrajini, zato što zna da ima najviše šansi da ga pobedi na izborima.
Povećanje takse za bogate
Nakon rasprave o Trampu, demokratski pretendenti su polemisali o nizu pitanja. Tako je Sanders kritikovao Bajdena zbog podrške "užasnom" ratu u Iraku. 2003.
Vorenova je opisala plan o ujedinjenju podeljene nacije uvođenjem poreza od dva odsto na bogatstvo veće od 50 miliona dolara, uz dodatnih četiri odsto na bogatsvo veće od milijardu dolara.
Zdravstvena zaštita je bila jedna od glavnih tema ove i prethodnih debata. Bajden je nastavio da se zalaže za izmene reformi koje je u ovoj oblasti uveo prethodni predsednik Barak Obama.
Vaš browser nepodržava HTML5
Da li pokretanje opoziva ide u prilog Trampu?
Biznismen Tom Stejer (Steyer), za koga su klimatske promene centralna tema kampanje, rekao je da ni Bajden niti Vorenova nisu spremni da postave ovu temu u centar pažnje.
Potom je biračka baza demokrata u afroameričkoj zajednici postala vruća tema. Tako je Bajden istakao da ga podržava znatan deo glasača iz ove grupacije.
Senatori Kamala Haris (Harris) i Kori Buker (Cory Booker), koji potiču iz afroameričke zajednice, uzvratili su da su birači iz redova manjina "okosnica" Demokratske stranke, ali da se ta činjenica pre često uzima zdravo za gotovo.
Napadi na najmlađeg kandidata demokrata
Međutim, najžešća debata je usledila pri kraju, kada su se senatorka Emi Klobučar (Amy Klobuchar) i kongresmenka sa Havaja Tulzi Gabard (Tulsi Gabbard) obrušili na Pita Butidžedža (Pete Buttigieg), sve popularnijeg gradonačelnika Sauf Benda u Indijani koji ima samo 37 godina i deklariše se kao homoseksualac.
Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Butidžedž ubedljivo vodi u Ajovi i Nju Hempširu, prve dve države u kojima će demokrate glasati za svog predsedničkog kandidata u februaru sledeće godine. Zbog toga je, kako izveštava Bi-Bi-Si (BBC), ušao u ovu debatu sa "metom na leđima".
Pročitajte i ovo: Prvi krug debate demokrata: Kako pobijediti Trumpa?Zbog toga su se i Klobučar i Gabard fokusirale na Butidžedževo neiskustvo u globalnoj politici.
"Mislim da je poslednji primer Vašeg neiskustva u bezbednosnoj i spoljnoj politici nemarna izjava da biste kao predsednik bili spremni da pošaljete trupe u Meksiko da se bore protiv kartela," kazala je Gabardova.
Butidžedž pak smatra da je prednost njegovo iskustvo u radu u lokalnloj zajednici.
"Posedujem pravo iskustvo da se suočim sa Donaldom Trampom, koje nisam stekao u tradicionalnom establišmentu, u Vašingtonu, i smatram da nam je sada potrebno nešto sasvim drugačije. Da bismo pobedili ovog predsednika, potreban nam je neko ko mu se može direktno suprostaviti, neko ko dolazi iz zajednica kojima se i on (Tramp) obraća."
On je dodao da ne bi trebalo da bude samo važno iskustvou u angažmanu u Vašingtonu.
"Kandidati na ovoj pozornici poseduju više od 100 godina iskustva u Vašingtonu i gde smo sada?" pitao je Butidžedž dodajući da ima dovoljno iskustvo da bi shvatio da ne bi trebalo sedeti sa "diktatorom ubicom", poput sirijskog predsednika Bašara el Asada – što je, po njegovim rečima, uradila Gabardova u januaru 2017.
Prošle debate demokratskih pretendenata su karakterisale žestoka sporenja između centrističkih i progresivnih kandidata.
Ovoga puta fokus je često bio na tome koji kandidat ima najviše šansi da pobedi Trampa, imajući u vidu rastuću zabrinutost njihovih birača za ishod izbora.
Pročitajte i ovo: 'Upozorenje' anonimnog autora kao zakašnjela studija o Trampu"Ne mislim da treba da budete najviša osoba na ovoj pozornici da biste postali predsednik", kazala je Emi Klobuchar u svom najuverljivijem nastupu u dosadašnjim debatama.
"Ne smatram da treba da budete najmršavija ili najglasnija osoba na ovoj pozornici. Bitno je da ste pametni, kompetentni i obavljate posao na pravi način," dodala je Klobučareva.
Inače, istoga dana u kome je vođena debata u Atlanti, Univerzitet Market (Marquette) je objavio istraživanje prema kome bi Donald Tramp pobedio svakog demokratskog pretendenta na izborima u Viskonsinu, koja se smatra jednom od ključnih neodlučnih država (swing state) na izborima 2020. Nakon ovog izveštaja, demokrate će morati da se pozabave šta je sve potrebno da urade da bi pobedili Trampa, navodi Bi-Bi-Si.
Pobednik na izborima za predsedničkog kandidata Demokratske stranke treba da bude osoba koja će uveriti birače da je u stanju da okonča Trampovu vladavinu, ako ne uspe postupak njegovog opoziva u Kongresu SAD.