Predsedavajuća Predstavičkog doma Kongresa SAD Nensi Pelozi (Nancy Pelosi) izjavila je u petak, 8. januara, nakon sastanka demokrata, da su spremni da krenu sa procesom opoziva predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) u ponedeljak, ukoliko do tada ne podnese ostavku.
"Nada članova (Kongresa) je da će predsednik odmah podneti ostavku. Međutim, u slučaju da to ne učini, naložila sam Komitetu za pravila da krene sa kongresmenom Džejmijem Raskinom (Jamie) u proces aktivacije 25. amandmana i predlogom za opoziv", navela je Pelozi u izjavi nakon sastanka, koju prenosi CNN.
Tramp bi u tom slučaju postao prvi predsednik SAD u istoriji koji je bio dva puta u procesu opoziva, ovaj put zbog "podsticanja na nasilje", navodi BBC.
Američke demokrate planiraju da uvedu članak o opozivu protiv predsednika Donalda Trampa zbog njegove uloge u nasilju u Kapitolu u sredu, 6. januara, u kojem je nastradalo pet ljudi.
Predstavnički dom će o postupku opoziva odlučivati u ponedeljak.
Zastupnica Ketrin Klark (Katherine Clark), članica vođstva Demokratske stranke u Predstavničkom domu Kongresa SAD, rekla je pre sastanka CNN-u da bi se procedura ovaj put mogla obaviti mnogo brže nego kada je prvi put tražen impičment prošle godine.
"Donald Tramp treba da bude uklonjen sa mesta predsednika i mi ćemo iskoristiti svaku mogućnost koju imamo da to obezbedimo i zaštitimo našu demokratiju”, rekla je Klark.
Pročitajte i ovo: Šta se sprema za posljednje dane predsjednika Trumpa nakon nasilja u Capitolu?U slučaju da potpredsednik Majk Pens (Mike Pence) ne pokrene 25. amandman kako bi smenio Trampa na osnovu nesposobnosti da obavlja svoje dužnosti, “nastavićemo sa impičmentom”, poručila je.
Bajden: O opozivu odlučuje Kongres
Novoizabrani predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) je rekao medijima u petak uveče da odluku o opozivu treba da donese Kongres.
“Odavno smatram da predsednik Tramp nije kompetentan za tu poziciju. Zato sam se i kandidovao", rekao je Bajden. Odgovarajući na pitanje o opozivu, rekao je: "Tu odluku treba da donese Kongres. Ja sam fokusiran na svoj posao".
Komentarišući odluku predsednika Trampa da ne prisustvuje inauguraciji, rekao je: "Jedna od retkih stvari u kojima se slažemo. Dobro je da se ne pojavi."
Bela kuća: Opoziv vodi dubljoj podeli
Bela kuća je objavila izjavu povodom najava mogućeg drugog opoziva, u kojoj navodi da takav potez vodi u još dublju podelu u američkom društvu.
“Kao što je predsednik Tramp rekao juče (7. januar), ovo je vreme za isceljenje i ujedinjenje nacije. Politički motivisani opoziv protiv predsednika 12 dana pre isteka mandata služi samo daljoj podeli naše velike zemlje", navodi se u izjavi iz Bele kuće, objavljenoj u petak, 8. januara uveče.
Uz sve brojnije pozive da bude uklonjen sa mesta predsednika SAD, Tramp je konačno osudio nasilje u kojem je pet osoba nastradalo, uključujući i jednog policajca koji je bio član obezbeđenja Kapitola.
U videu objavljenom 7. januara, republikanski predsednik je obećao glatku i mirnu tranziciju vlasti na novozabranog predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden).
Pročitajte i ovo: Može li se Trump smijeniti s funkcije prije isteka mandata 20. januara?Nakon više od dva meseca odbijanja da prihvati Bajdenovu pobedu, konstantno tvrdeći da nikada neće priznati poraz, Tramp je ipak 7. januara izjavio da je Kongres potvrdio rezultate i da “će nova administracija biti inaugurisana 20. januara”, ka oi da se on sad “fokusira na nesmetanu, mirnu i urednu tranziciju vlasti”.
Tramp se takođe osvrnuo na nasilje koje se dogodilo 6. januara nazivajući ga “gnusnim napadom” koji je oskrnavio sedište američke demokratije i rekao da ga je ostavio “ogorčenim”.
Ta izjava predstavlja preokret za Trampa, koji je izazvao podele i širio nepoverenje u izborni process insistirajući da je pobedio na izborima 3. novembra, uz tvrdnje da su birači prevareni uprkos tome što nije ponudio nijedan dokaz i činjenicu da su višestruke tužbe odbačene na sudovima u SAD.
Američka policija na Kapitolu saopštila je rano 8. januara da je policajac Brajan Siknik (Brian Sicknick) umro od povreda zadobijenih na dužnosti tokom nereda.
Jedna od ostale četiri žrtve je žena koja je bila među demonstrantima i na koju je pucao član obezbeđenja. Tri druge osobe umrle su od „medicinskih uzroka“, rekle su vlasti.
Vaš browser nepodržava HTML5
Upad nasilnih Trumpovih pristalica u američki Kongres
Tramp još uvek nije priznao svoju ulogu u haosu iako su ga mnogi poslanici, uključujući i neke kolege republikance, optužili za podsticanje na nasilje. U video snimku poručuje pristalicama da zna da su „razočarani“ i nagoveštava da namerava da nastavi sa politikom.
Vodeći republikanski senator Ben Sase (Sasse) iz Nebraske rekao je 8. januara da će "definitivno razmotriti" opoziv. „Predsednik je zanemario svoju zakletvu“, rekao je Sase u intervjuu za CBS 8. januara.
Ostavke i pozivi na ostavku
S obzirom da je do kraja Trampovog mandata ostalo još svega 12 dana, nije bilo jasno da li ima dovoljno vremena da se završi kompletna procedura oko opoziva. Međutim, pozivi da ga se smeni, sve su glasniji iz sata u sat.
Pročitajte i ovo: Trump razmatra mogućnost da sam sebe pomiluje, napuštaju ga saradniciSenatorka Aljaske Liza Murkovski (Lisa Murkowski) u petak je pozvala predsednika SAD da podnese ostavku, čime je postala prva senatorka Republikanske stranke koja se odlučila na taj potez. Navela je i da ako Republikanska stranka ne može da se distancira od njega, da nije sigurna da ima budućnost u njoj.
“Želim da podnese ostavku. Želim ga van. Prouzrokovao je već dovoljno štete", rekla je Murkovski medijima.
Nekoliko viših zvaničnika njegove administracije su podneli ostavke u poslednjim danima, uključujući dva člana kabineta – državnu sekretarku za obrazovanje Betsi Devos (Betsy DeVos) i sekretarku za transport Elejn Čao (Elaine Chao).
Obe su navele kao razlog ostavke nasilje u Kapitolu, uprkos tome što imaju samo još dve nedelje do isteka mandata.
Predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelozi je takođe pozvala na uklanjanje Trampa ili njegov opoziv, pridružujući se pozivu lidera demokrata u Senatu Čaka Šumera (Chuck Schumer).
Drugi članovi Demokratske stranke pozvali su kabinet da aktivira 25. amandman Ustava SAD i da uklone Trampa sa mesta predsednika, ali za taj potez su potrebni potpredsednik i većina u kabinetu kako bi Trampa proglasili nesposobnim.
Republikanci u Kongresu su, međutim, pokazali malo interesa da deluju u tom pravcu.
Kal Kopko, vranredni profesor političkih nauka na koledžu Elizabethtown u Pensilvaniji, rekao je za Radio Slobodna Evropa na engleskom jeziku da je 25 amandman „verovatno najcelishodniji način da se bilo šta uradi“, ali smatra da ga neće podržati veći deo zvaničnika Kabineta.
Kopko je rekao da bi opoziv mogao biti gotov u toku jednog dana u Predstavničkom domu u kojem demokrate imaju većinu, ali da Senat dalje donosi odluku i da je moguće da će je republikanci, koji su u većini, usporiti.
Rekao je da će se zbog vremenskog ograničenja Kongres verovatno osloniti na izjave koje je Tramp dao državnom sekretaru Džordžije, kojeg je pokušao da nagovori da "pronađe" glasove, kao i izjave koje je uputio svojim pristalicama na protestu 6. januara nakon kojeg je usledilo nasilje i upad u Kapitol.
„To bi moralo biti nešto jednostavno i ne baš detaljno, jer bi morali da deluju brzo”, rekao je.
Većinske demokrate u Predstavničkom domu optužile su u decembru 2019. godine Trampa da je zloupotrebio položaj traženjem strane pomoći kako bi naškodio političkom rivalu Džou Bajdenu, tačnije da je zamrzavanjem vojne pomoći Ukrajini vršio pritisak na vlasti u Kijevu da istraže bivšeg potpredsednika SAD i poslovanje njegovog sina, a potom opstruisao istragu u Kongresu o tom pitanju.
Predstavnički dom je glasao za opoziv, međutim, Senat, koji je većinski republikanski, 5. februara 2020. ga je oslobodio optužbi za zloupotrebu položaja i opstrukciju Kongresa.
Tramp je treći predsednik u istoriji SAD koga je opozvao Predstavnički dom, potom suđeno u Senatu i na kraju oslobođen optužbi.
Istovremeno, u novembru je postao prvi opozvani predsednik u jednom domu Kongresa u istoriji zemlje koji je učestvovao na izborima.