I dalje je neizvesno da li će Skupština Kosova imati dovoljan broj glasova da ratifikaciju Sporauzma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, kao jedan od uslova za viznu liberalizaciju. Opozicija je odlučna da neće podržati taj sporazum, te su glasovi poslanika iz redova manjinskih zajednica ključni.
Srpski predstavnici u Skupštini Kosova trebaju da podrže ratifikaciju Sporazuma o demarkaciji jer to u skladu sa ranijim izglasavanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i to pitanje doprinosi slobodi kretanja građana, smatra poslanik Srpske liste u Skupštini Kosova Nenad Rašić.
Ratifikacija Sporazuma o demarkaciji jedan je od uslova Evropske komisije Kosovu za viznu liberalizaciju.
Rašić očekuje da će se to pitanje pred Skupštinom naći početkom juna.
"Ne vidim nikakvu prepreku da mi ne budemo deo tog procesa i da samim tim glasamo za Sporazum o demarkaciji", kazao je on.
Za ratifikaciju međunarodnog sporazuma kao što je ovaj potrebno je 80 glasova, odnosno dvotrećinska većina.
U Skupštini nemaju tačan datum kada će se to desiti, ali zvaničnici Vlade Kosova poručuju da ovo pitanje ubrzanom procedurom stići do Skupštine, pre nego što institucije EU budu odlučivale o ukidanju viza Kosovu.
Opozicija, koja i dalje bojkotuje rad Skupštine, izjasnila se da neće podržati ovo pitanje, jer smatra da je demarkacija izvršena nepravilno i da je Kosovo u ovom procesu izgubilo 8.000 hektara. Pokret Samoopredeljenje najavio je da će prisustvovati sednici na tu temu, ali samo kako bi je sprečili.
Potpredsednik Skupštine Džavit Haljiti u izjavi za RSE navodi da je, s obzirom da je opozicija sprečila premijera Kosova da izvesti Skupštinu o ovim pitanjima, odlučeno da se o tome diskutuje u skupštinskim odborima, što je u toku.
Džavit Haljiti
"Još uvek ne verujem da neko tačno zna da li će demarkacija da prođe, jer je činjenica da je potrebna dvotrećinska većina”, kazao je on.
S druge strane, s obzirom da je pitanje ratifikacije demarkacije povezano sa ukidanjem viznog režima Kosovu, Nenad Rašić veruje da će kosovski Srbi po dobijanju vizne liberalizacije biti zainteresovani za kosovske pasoše, s obzirom da sa trenutnim pasošima koje Srbija izdaje kosovskim Srbima ne uživaju pravo slobodnog kretanja u zemljama Šengena.
Oni koji imaju ove pasoše morali su da se podvrgavaju istim procedurama za vize kao vlasnici kosovskih pasoša.
"Iskreno, ja sam g. Hana (evropski komesar za proširenje Johanes Han) lično pitao kada je bio ovde šta on meni preporučuje kao kosovskom Sribinu koji ima srpski pasoš izdat od Koordinacione uprave i koji takođe ima kosovski pasoš, on je rekao da snažno preporučuje svima sa Kosova da izvade kosovske pasoše. Pošto je on najodgovorniji za proširenje EU, smatram da zna dosta tih podataka koji nama trebaju. Dok se ne bude desilo da Koordinaciona uprava može da omogućni bezvizno kretanje, mislim da će Srbi biti zainteresovani za kosovske pasoše", navodi Rašić.
"Ukoliko se omogući bolje, normalnije kretanje, bez viza i peripetija koje stalno vise nad glavom kad god se vade vize, mislim da će građani srpske nacionalnosti, iako imaju pravo na dvojno državljanstvo, biti praktični i odlučiti se da sebi omoguće normalan vid kretanja", kazao je Rašić.