Pred Vojvodinom je burna nedelja. Naime, pokrajinski premijer, Bojan Pajtić najavio je usvajanje Deklaracije o zaštiti ustavna i zakonska prava Vojvodine. Pajtić je u pisanoj izjavi naglasio da velika većina građana jasno vidi da su prava pokrajine ugrožena.
Vlada Vojvodine je nakon osude inicijative od strane republičkih funkcionera pozvala predsednika Republike Tomislava Nikolića, Vladu Srbije i sve kritičare predloga deklaracije da "jasno kažu šta je tačno u predloženom tekstu sporno, s obzirom na to da, osim uvreda, optužbi za separatizam kog u tekstu ni u kom slučaju nema".
Ranije je Nikolić poručio predsedniku Vlade Vojvodine da izmišlja problem tamo gde ga nema.
Potpredsednik Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović izjavio je da se postavlja pitanje ko je autor dokumenta u ovom političkom trenutku i zašto se otežava pregovaračka pozicija državnog vrha Srbije u pregovorima o Kosovu.
Istovremeno je predsednik Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić pozvao vojvođanske vlasti da odustanu od deklaracije i to pitanje reše dijalogom.
Predsednik Vlade Vojvodine najavio je ranije usvajanje deklaracije na predstojećoj sednici Skupštine Vojvodine, rekavši da većina građana vidi da su prava pokrajine ugrožena.
„To najdirektnije utiče na interese građana Vojvodine. Narušavaju se i ranije stečena prava, što je nezabeleženo u modernoj evropskoj praksi. Deklaracija će ozbiljno upozoriti na to da nepoštovanje načela autonomije, ustavnih i zakonskih rešenja, slabi pravnu državu i evropsku demokratsku praksu“, poručio je Pajtić.
Vojvodina ne sme biti poligon na kojem će se iskaliti bes i frustracija zbog iznuđenih i nepopularnih poteza. Skupština Vojvodine neće pristati na to da se Vojvodina i prava njenih građana svedu na neku neobaveznu formu, poput “nevladine organizacije, lovačkog ili ribolovačkog društva“, naveo je Pajtić.
Ova deklaracija stiže skoro godinu dana nakon odluke Ustavnog suda da se više od dvadeset nadležnosti Vojvodine ukine kao protivustavne. Da li je najavljeni dokument dokaz promene pokrajinske politike, pitali smo političkog analitičara, Duška Radosavljevića.
„Očigledno je da je vojvođanska Vlada u ovom trenutku shvatila da je pređena crvena linija. Moguće je da dok je jedan deo republičke Vlade bio usmeren ka razgovorima u Briselu, drugi deo Vlade je, da kažemo tako, radio svoj posao i tu je Vojvodina svakim danom gubila jedan po jedan deo nadležnosti i da je ova deklaracija zapravo samo iznuđen potez“, objašnjava analitičar.
Šta piše u tekstu Deklaracije
U predlogu teksta Deklaracije u koji je sajt autonomija.info imao uvid piše da je „Autonomija Vojvodine istorijsko i prirodno pravo njenih građana i njihovom voljom Vojvodina je u sastavu Srbije. U tom duhu, autonomija Vojvodine je i Ustavom Srbije uređeno i obezbeđeno pravo na različitost, pri čemu se podrazumeva decentralizacija vlasti, podela nadležnosti i samostalno uređivanje određenih poslova od interesa za građane pokrajine“.
Ocenjuje se da je na delu narušavanje ranije stečenih prava Vojvodine.
„Republička vlada, bez konsultacija sa pokrajinskim organima, počela je na neustavan način da raspolaže pokrajinskom imovinom. Tako je Uredbom, primera radi, značajna imovina čiji je gruntovni vlasnik Pokrajina, bez bilo kakve saglasnosti, protivzakonito ustupljena Gradu Novom Sadu“, piše u Predlogu deklaracije.
Najavu donošenja deklaracije osudila je Srpska napredna stranka.
Potpredsednik stranke Igor Mirović rekao je da je Vlada Vojvodine izabrala najgori trenutak po državu Srbiju, "čije državno rukovodstvo ulaže ogromne napore na očuvanju državnog jedinstva".
On je poručio da deklaracija predstavlja pokušaj Vlade Vojvodine i Bojana Pajtića, da trinaestogodišnju vladavinu prepunu neuspeha i zloupotreba predstave u novom svetlu, izbegavajući u potpunosti političku i svaku drugu odgovornost za stanje u kojem je danas Vojvodina.
Najavljen potez pokrajinske Vlade osudila je i Demokratska stranka Srbije.
Problem na relaciji Novi Sad - Beograd
Ovaj korak pokrajinskih vlasti može da se posmatra i kao inicijativa za zaštitu položaja Vojvodine u slučaju da nakon odluke o Kosovu, sledi dodatna degradacija prava pokrajine. Predsednik Centra za regionalizam, Aleksandar Popov kaže za Radio Slobodna Evropa da spomenutu deklaraciju treba posmatrati i iz ovog ugla.
„Najava ove deklaracije zapravo koincidira i sa odlukom koja nas čeka u vezi sa Kosovom, tako da u tom slučaju može i Vojvodina biti na udaru, ako se stvari krenu lošim tokom. Mislim da je ovo pokušaj pokrajinskog rukovodstva da se postavi neka vrsta prevencije toga i da se ukaže javnosti na jedan složen problem koji postoji a koji se gura pod tepih jer je sve drugo trenutno važnije od toga“, smatra Popov.
Sednica Skupštine Vojvodine na kojoj bi trebalo da bude usvojena deklaracija održaće se u sredu.
Problem na relaciji Novog Sada i Beograda postoji od početka konstituisanja vlasti na pokrajinskom i na republičkom nivou.
Prvi znaci neslaganja su se pojavili prilikom definisanja vojvođanskog budžeta koji je, prema političarima iz pokrajine, manji od Ustavom zagarantovanih sedam odsto republičkog budžeta. Vojvođanska skupština je u nekoliko navrata tražila promenu obračuna, međutim, do trajnog rešenja, još uvek nije došlo.
Ministar finansija, Mlađan Dinkić je polovinom februara najavio da će prva verzija zakona o finansiranju Vojvodine biti napravljena do kraja juna i da nema mesta nestrpljenju. "Imamo ideju kako to da napravimo, još uvek prva radna verzija nije gotova, ali je plan da u prvoj polovini ove godine to uradimo i predstavimo javnosti", rekao je tada Dinkić.
Dodatnu tenziju izazvala je odluka Upravnog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje koji je, kako to u pokrajinskoj administraciji vide, nezakonito imenovao vršioca dužnosti direktora Pokrajinskog fonda za zdravstveno osiguranje.
Za vojvođansku Vladu je sporna i promena na čelu Novosadskog sajma. Kako Vlada tvrdi predstavnicima Pokrajine nije obezbeđeno odgovarajuće učešće u vlasništvu i upravljačkoj strukturi Novosadskog sajma.
Problem na relaciji pokrajine i republike predstavlja i afera u vezi sa Razvojnom bankom Vojvodine.
Vlada Vojvodine je nakon osude inicijative od strane republičkih funkcionera pozvala predsednika Republike Tomislava Nikolića, Vladu Srbije i sve kritičare predloga deklaracije da "jasno kažu šta je tačno u predloženom tekstu sporno, s obzirom na to da, osim uvreda, optužbi za separatizam kog u tekstu ni u kom slučaju nema".
Ranije je Nikolić poručio predsedniku Vlade Vojvodine da izmišlja problem tamo gde ga nema.
Potpredsednik Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović izjavio je da se postavlja pitanje ko je autor dokumenta u ovom političkom trenutku i zašto se otežava pregovaračka pozicija državnog vrha Srbije u pregovorima o Kosovu.
Istovremeno je predsednik Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić pozvao vojvođanske vlasti da odustanu od deklaracije i to pitanje reše dijalogom.
Predsednik Vlade Vojvodine najavio je ranije usvajanje deklaracije na predstojećoj sednici Skupštine Vojvodine, rekavši da većina građana vidi da su prava pokrajine ugrožena.
„To najdirektnije utiče na interese građana Vojvodine. Narušavaju se i ranije stečena prava, što je nezabeleženo u modernoj evropskoj praksi. Deklaracija će ozbiljno upozoriti na to da nepoštovanje načela autonomije, ustavnih i zakonskih rešenja, slabi pravnu državu i evropsku demokratsku praksu“, poručio je Pajtić.
Ova deklaracija stiže skoro godinu dana nakon odluke Ustavnog suda da se više od dvadeset nadležnosti Vojvodine ukine kao protivustavne. Da li je najavljeni dokument dokaz promene pokrajinske politike, pitali smo političkog analitičara, Duška Radosavljevića.
„Očigledno je da je vojvođanska Vlada u ovom trenutku shvatila da je pređena crvena linija. Moguće je da dok je jedan deo republičke Vlade bio usmeren ka razgovorima u Briselu, drugi deo Vlade je, da kažemo tako, radio svoj posao i tu je Vojvodina svakim danom gubila jedan po jedan deo nadležnosti i da je ova deklaracija zapravo samo iznuđen potez“, objašnjava analitičar.
Šta piše u tekstu Deklaracije
U predlogu teksta Deklaracije u koji je sajt autonomija.info imao uvid piše da je „Autonomija Vojvodine istorijsko i prirodno pravo njenih građana i njihovom voljom Vojvodina je u sastavu Srbije. U tom duhu, autonomija Vojvodine je i Ustavom Srbije uređeno i obezbeđeno pravo na različitost, pri čemu se podrazumeva decentralizacija vlasti, podela nadležnosti i samostalno uređivanje određenih poslova od interesa za građane pokrajine“.
Ocenjuje se da je na delu narušavanje ranije stečenih prava Vojvodine.
„Republička vlada, bez konsultacija sa pokrajinskim organima, počela je na neustavan način da raspolaže pokrajinskom imovinom. Tako je Uredbom, primera radi, značajna imovina čiji je gruntovni vlasnik Pokrajina, bez bilo kakve saglasnosti, protivzakonito ustupljena Gradu Novom Sadu“, piše u Predlogu deklaracije.
Najavu donošenja deklaracije osudila je Srpska napredna stranka.
Potpredsednik stranke Igor Mirović rekao je da je Vlada Vojvodine izabrala najgori trenutak po državu Srbiju, "čije državno rukovodstvo ulaže ogromne napore na očuvanju državnog jedinstva".
On je poručio da deklaracija predstavlja pokušaj Vlade Vojvodine i Bojana Pajtića, da trinaestogodišnju vladavinu prepunu neuspeha i zloupotreba predstave u novom svetlu, izbegavajući u potpunosti političku i svaku drugu odgovornost za stanje u kojem je danas Vojvodina.
Najavljen potez pokrajinske Vlade osudila je i Demokratska stranka Srbije.
Problem na relaciji Novi Sad - Beograd
Ovaj korak pokrajinskih vlasti može da se posmatra i kao inicijativa za zaštitu položaja Vojvodine u slučaju da nakon odluke o Kosovu, sledi dodatna degradacija prava pokrajine. Predsednik Centra za regionalizam, Aleksandar Popov kaže za Radio Slobodna Evropa da spomenutu deklaraciju treba posmatrati i iz ovog ugla.
„Najava ove deklaracije zapravo koincidira i sa odlukom koja nas čeka u vezi sa Kosovom, tako da u tom slučaju može i Vojvodina biti na udaru, ako se stvari krenu lošim tokom. Mislim da je ovo pokušaj pokrajinskog rukovodstva da se postavi neka vrsta prevencije toga i da se ukaže javnosti na jedan složen problem koji postoji a koji se gura pod tepih jer je sve drugo trenutno važnije od toga“, smatra Popov.
Problem na relaciji Novog Sada i Beograda postoji od početka konstituisanja vlasti na pokrajinskom i na republičkom nivou.
Prvi znaci neslaganja su se pojavili prilikom definisanja vojvođanskog budžeta koji je, prema političarima iz pokrajine, manji od Ustavom zagarantovanih sedam odsto republičkog budžeta. Vojvođanska skupština je u nekoliko navrata tražila promenu obračuna, međutim, do trajnog rešenja, još uvek nije došlo.
Ministar finansija, Mlađan Dinkić je polovinom februara najavio da će prva verzija zakona o finansiranju Vojvodine biti napravljena do kraja juna i da nema mesta nestrpljenju. "Imamo ideju kako to da napravimo, još uvek prva radna verzija nije gotova, ali je plan da u prvoj polovini ove godine to uradimo i predstavimo javnosti", rekao je tada Dinkić.
Dodatnu tenziju izazvala je odluka Upravnog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje koji je, kako to u pokrajinskoj administraciji vide, nezakonito imenovao vršioca dužnosti direktora Pokrajinskog fonda za zdravstveno osiguranje.
Za vojvođansku Vladu je sporna i promena na čelu Novosadskog sajma. Kako Vlada tvrdi predstavnicima Pokrajine nije obezbeđeno odgovarajuće učešće u vlasništvu i upravljačkoj strukturi Novosadskog sajma.
Problem na relaciji pokrajine i republike predstavlja i afera u vezi sa Razvojnom bankom Vojvodine.