Ministar informisanja i telekomunikacija Srbije Dejan Ristić izjavio je 3. avgusta da se na unapređenju medijske kulture mora razgovarati, da je za to većina novinara, ali da "ima i ekstrema kojima to ne odgovara".
Naime, Ristić je rekao na TV Prva da je ogromna većina novinara itekako raspoložena za dijalog i da su brojne sastanke prihvatili otvorenog srca i sa olakšanjem.
"Ali imate i ekstreme, na različitim stranama, kojima ne odgovara spuštanje tenzija. Žive od tih tenzija i to žive vrlo dobro, to treba reći", rekao je Dejan Ristić.
Naveo je i da je Ministarstvo koje vodi posvećeno dijalogu i da nikad neće odustati od njega.
"Naravno, na svakom od ovih veoma brojnih partnera na medijskoj sceni je da se opredeli – da li želi da učestvuje u dijalogu i da ravnopravno sa svim drugim partnerima učestvuje u unapređenju ove oblasti ili želi da se iz tog dijaloga isključi, apstinira, da se samoizoluje", poručio je Ristić i dodao da u Srbiji ima čak 2.000 medija i 76 registrovanih novinarskih udruženja.
Kako je naveo, taj dijalog je neophodan kako bi se afirmisalo dobro, ali i identifikovale loše pojave, koje bi se postepeno otklanjale.
Pročitajte i ovo: Oštre kritike međunarodnih organizacija zbog hajke na novinarku Tamaru SkrozzuPredstavnici Koalicije za slobodu medija zatražili su 2. avgusta ostavku ministra informisanja i uručili pripremljeni tekst ostavke zbog saopštenja resornog Ministarstva u vezi sa hajkom prorežimskih medija protiv zamenice glavnog i odgovornog urednika agencije FoNet Tamare Skrozze.
Oni su rekli da su u tekstu koji su predali sabrani svi problemi u medijskoj sferi u Srbiji za 100 dana, koliko je Ristić na čelu tog resora.
Ministarstvo je 31. jula saopštilo da su sve učestalije manifestacije govora mržnje i otvorenog pozivanja na nasilje i čak i na ubistva neistomišljenika, za šta je najnoviji primer, kako su naveli, izjava novinarke agencije FoNet Tamare Skrozze o dešavanjima 5. oktobra 2000. godine.
U saopštenju se ocenjuje da je "teško oteti se utisku da je u izjavi o tim dešavanjima Skrozza implicitno izrazila žaljenje što u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine pojedini državni zvaničnici nisu bili lišeni života".
Skrozza je u emisiji "Da sam ja neko", emitovanoj na TV N1 početkom juna, rekla da je od 6. oktobra 2000. godine Srbija trebalo da bude potpuno drugačija, bez ljudi koji su do tada bili deo vlasti.
"Da je ta noć (između 5. i 6. oktobra) bila drugačija i da smo se probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete godine prošlog veka", rekla je Skrozza.
Tabloidnu hajku protiv Skrozze osudile su brojne međunarodne novinske organizacije, poput Reportera bez granica i Evropske federacije novinara.
Pročitajte i ovo: Nove pretnje novinarima u Srbiji