Skoro polovina građana u Srbiji je za decentralizaciju zemlje. Međutim, jedna četvrtina smatra da ne bi trebalo jačati postojeće ili formirati nove pokrajine. Hoće li Srbija biti decentralizovana i ima li političke volje za takav jedan proces?
Prema istraživanju CESID-a 43 odsto građana podržava decentralizaciju i regionalizaciju. Čak jedna trećina smatra da treba jačati položaj gradova i opština. Postoji li politička snaga koja ume na pravi način da artikuliše zahteve za veću samostalnost.
„Iskreno zalaganje među beogradskim strankama za pravu decentralizaciju ne vidim. Ovde jedino ko ozbiljno shvata i ima jasan koncept decentrtalizacije uključujući i položaj Vojvodine, to su dve autentične pokrajinske stranke”, kaže predsednik Centra za regionalizam, Aleksandar Popov.
Suštinska decentralizacija je svakako bolje za građane, ali moramo ozbiljno razmotriti način i model kako je uspešno sprovesti, kaže Miroslav Prokopijević, ekonomista.
„Moj predlog je da se ne žuri nigde, da se iskristi ono što već postoji: autonomija Vojvodine, samostalnost beogradskog regiona, ako neko hoće još neki region. Neka se ide korak po korak, da se ne ide nužno da to bude nešto simetrično, jer to ne mora da bude. U centralnoj Srbiji nema tražnje za regione ali ima tražnje za veću samostalnost opština. Vršiti decentralizaciju protiv volje birača je besmisleno. Pojednostavljeno, mora da postoji tražnja, kao što u Vojvodini postoji potražnja za autonomijom, pa je nešto i urađeno, ali ne znamo koliko je to kvalitetno, ali svakako je to odgovor na neku tražnju koja postoji”, kaže Prokopijević.
Na pitanje zašto niko u političkoj eliti ne shvata ozbiljno pitanje suštinske decentralizacije, odgovara književnik Laslo Vegel.
„Najveći problem ovog društva nisu partije, iako ih svi kritikuju, ali su oni takvi kakvi smo mi, kakvo je društvo. Društvo u Srbiji je izuzetno autoritativno i uvek traži nekog vođu. Kultura individualizma je jako slaba i zbog toga ja smatram da je društvena želja da postoji centralizam, da li će to biti malo reformisan centralizam ili ne, to je drugo pitanje. Ako pitanje malo praktičnije posmatramo, onda je problem naravno sam Ustav. U okviru ovakvog Ustava nikakva ozbiljna decentralizacija nije moguća”, naglašava Vegel.
Prema istraživanju CESID-a 43 odsto građana podržava decentralizaciju i regionalizaciju. Čak jedna trećina smatra da treba jačati položaj gradova i opština. Postoji li politička snaga koja ume na pravi način da artikuliše zahteve za veću samostalnost.
„Iskreno zalaganje među beogradskim strankama za pravu decentralizaciju ne vidim. Ovde jedino ko ozbiljno shvata i ima jasan koncept decentrtalizacije uključujući i položaj Vojvodine, to su dve autentične pokrajinske stranke”, kaže predsednik Centra za regionalizam, Aleksandar Popov.
Suštinska decentralizacija je svakako bolje za građane, ali moramo ozbiljno razmotriti način i model kako je uspešno sprovesti, kaže Miroslav Prokopijević, ekonomista.
„Moj predlog je da se ne žuri nigde, da se iskristi ono što već postoji: autonomija Vojvodine, samostalnost beogradskog regiona, ako neko hoće još neki region. Neka se ide korak po korak, da se ne ide nužno da to bude nešto simetrično, jer to ne mora da bude. U centralnoj Srbiji nema tražnje za regione ali ima tražnje za veću samostalnost opština. Vršiti decentralizaciju protiv volje birača je besmisleno. Pojednostavljeno, mora da postoji tražnja, kao što u Vojvodini postoji potražnja za autonomijom, pa je nešto i urađeno, ali ne znamo koliko je to kvalitetno, ali svakako je to odgovor na neku tražnju koja postoji”, kaže Prokopijević.
Na pitanje zašto niko u političkoj eliti ne shvata ozbiljno pitanje suštinske decentralizacije, odgovara književnik Laslo Vegel.
„Najveći problem ovog društva nisu partije, iako ih svi kritikuju, ali su oni takvi kakvi smo mi, kakvo je društvo. Društvo u Srbiji je izuzetno autoritativno i uvek traži nekog vođu. Kultura individualizma je jako slaba i zbog toga ja smatram da je društvena želja da postoji centralizam, da li će to biti malo reformisan centralizam ili ne, to je drugo pitanje. Ako pitanje malo praktičnije posmatramo, onda je problem naravno sam Ustav. U okviru ovakvog Ustava nikakva ozbiljna decentralizacija nije moguća”, naglašava Vegel.