Institucije Srbije zadužene za brigu o maloletnicima nemaju podatke o slučajevima seksualnog zlostavljanja dece izbeglica i migranata koja samostalno, bez pratnje odraslih, putuju tražeći utočište u nekoj od država zapadne Evrope.
Što se zvaničnika tiče, navodi o seksualnom iskorišćavanju za mizernu novčanu nadoknadu i dalje se tretiraju kao nepotvrđene sumnje.
Istovremeno je, međutim, kako nam je potvrđeno u beogradskom Centru za socijalni rad, procesuirana nekolicina slučajeva okarakterisanih kao porodično nasilje u izbegličkim porodicama.
Čak i ukoliko sami ne detektuju dečju ugroženost, nadležne na to upozoravaju nevladine organizacije poput Save the children
"Vidimo ponekad dečake koji su u pratnji odraslih muškaraca koji nisu nužno i njihovi rođaci. Prema tome, ima osnovanosti sumnje u postojanje seksualnog iskorišćavanja tih dečaka", kaže za Radio Slobodna Evropa Mirjana Milenkovski predstavnica za medije kancelarije Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Beogradu.
Međutim, aktivistima te organizacije su na terenu, osim sumnji, van domašaja ostali opipljivi dokazi, kaže Milenkovski.
"Da bi vam neko ispričao tako intimne detalje iz svog života, ili iskustva, potrebno je da se izgradi jedan odnos poverenja. Opet da bi se izgradio odnos poverenja potrebno je vreme i visoko stručan rad sa takvom osobom. Pogotovo sa detetom", navodi Mirjana Milenkovski iz UNHCR-a.
Savet Evrope je protekle nedelje u svom izveštaju o zaštiti dece izbeglica od seksualnog zlostavljanja ukazao da su najveći problemi prikupljanje podataka, identifikacija žrtava i njihova zaštita. Objavljeno je da je u poslednje dve godine kroz Srbiju prošlo više od 10.000 dece bez pratnje.
U Beogradu ih je trenutno registrovano ukupno 65 i o njima brine ovdašnji Centar za socijalni rad. Međutim, van prihvatnih centara u Beogradu i dalje živi oko 1.000 izbeglica, među njima je i mnoštvo maloletnika. Nadležni tvrde da njihovi stručnjaci pomno prate situaciju kod baraka u blizini beogradske Autobuske i Železničke stanice.
Vaš browser nepodržava HTML5
Noć u beogradskom 'Kaleu'
Mikaina Stevanović, predstavnica beogradskog Centra za socijalni rad, kaže za RSE da nisu zabeležili slučajeve zlostavljanja.
"Pojavljivale su se informacije da su neka deca žrtve seksualne eksploatacije ili zloupotrebe. Mi nismo došli do takvih saznanja. Bilo je sumnji u nasilje među porodicama koje su bile u Prihvatnom centru u Krnjači, a u svaki slučaj je bila uključena i policija. Ne mogu da govorim o pojedinačnim slučajevima, postoje određena pravila rada i procedure. Ali svaka prijava o bilo kojoj vrsti zlostavljanja da li je reč o deci, ženama ili punoletnim osobama obaveza Centra za socijalni rad je da prijavu prosledi policiji i nadležnom tužilaštvu", objašnava Mikaina Stevanović.
Čak i ukoliko sami ne detektuju dečju ugroženost, nadležne na to upozoravaju nevladine organizacije poput Save the children, kaže njihova predstavnica Tatjana Ristić.
"U slučaju da postoje indikacije ili sumnja na seksualno zlostavljanje mi referišemo naše korisnike na Centar za socijalni rad ili ostale nevladine organizacije koje su specijalizovane za ovu vrstu problema i mogu da pomognu", kaže Ristić.
Takva vrsta pomoći bila je potrebna dečacima i devojčicama izbeglicama i migrantima koji su bili žrtve porodičnog nasilja. Pet slučajeva u poslednjih pet meseci uočili su aktivisti nevladine organizacije Atina, koja se bori protiv trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja.
Vaš browser nepodržava HTML5
Izbeglička ruta: Putem užasa do slobode
"U svim slučajevima koje je Atina prijavila, nasilje su vršila lica koja su bila poznata deci, ili su prijatelji njihove porodice – ili sami članovi. Nakon naše prijave sprovedene su sve zakonom previđene radnje. Neke od istraga koje se vrše su još u toku, a deca trenutno žive u zaštićenim okolnostima", kaže Jelena Hrnjak iz ove nevladine organizacije.
Ona upozorava da nadležni i čitavo društvo ne smeju olako odbaciti sumnje da se deca izbeglice i migranti, koja žive pod otvorenim nebom u Beogradu, seksualno zloupotrebljavaju.
"To što sada trenutno nije nađeno dokaza ne znači da se to nije dogodilo. Jednostavno, potrebno je da se radi u saradnji svih terenskih radnika sa policijom, kako bi došlo i do spremnosti dece da o tome govore. Pazite, ova deca o kojoj se specifično priča u barakama, su u velikom strahu i to su deca koja su odbila da se smeste u bilo koji od centara", naglašava nevladina aktivistkinja Jelena Hrnjak.
Visoki komesarijat UN za izbeglice upozorava još od 2015. da su deca žrtve seksualnog iskorištavanja i to je, kako navode, bio slučaj u svakoj zemlji duž izbegličke rute.