Kent Klajn, Glas Amerike, Miloš Teodorović, Biljana Jovićević
Dve trećine gledalaca koji su gledali prvu predsjedničku debatu smatraju da je kandidat republikanaca Mit Romni pobedio svog konkurenta Baraka Obamu, prema istraživanju provedenom u SAD u sredu veče, objavio je CNN.
Prema istraživanju koje je za CNN uradio ORC Interanational survey 67% gledatalja je navelo da je Romni bio uverljiviji, dok je samo 25 odsto njih reklo da je Obama pobedio u duelu.
I BBC objavljuje rezulatate istraživanja prema kojima je nakon 90 -minutne diskusije u čijem su fokusu bila ekonomska pitanja, porezi, budžetski deficit i zdravstvena zaštita, gledaoci prednost dali Romniju sa takođe 67 posto prema 46 procenta.
I istraživanje CBS dalo je slične rezulate, 46 odsto smatra da je kandidat republikanca bio bolji, a 22 odsto daje prednost aktulenom predsjedniku, dok 32 odsto smatra da je su bili izjednačeni.
I Google je uradio istraživanje koje je Romniju takođe dalo prednost od 47.8 % u odnosu na svega 25 odsto onih koji smatraju da je Obama pobedio u ovoj debati.
Mit Romni je žestoko napao američkog predsednika oko posrnule američke ekonomije a imao je jake argumente u rukama. Za mandata Baraka Obame stopa nezaposlenosti u SAD je 8,7 odsto, od toga je bila veća samo za mandata Frenklina Delana Ruzvelta.
Kandidati su se sporili oko toga na načine na koje načine povratiti posrnulu američku ekonomiju.
Aktuelni predsednik, koji se kandiuje za drugi mandat, zaključuje:
”Večera nije pitanje gde smo bili, nego kuda idemo. Guverner Romni izneo je svoje ubeđenje i rekao da ako smanjimo poreze, opteretimo bogate i vratimo ranije propise, da će biti bolje. Moj pogled je drugačiji”.
Obama dodaje da mere republikanaca samo dodatno opterećuju srednju klasu, i naglašava značaj investiranja u domaću privredu:
“Uveren sam da moramo da ulažemo u obuku i obrazovanje. Mislim da je jako važno da razvijamo nove izvore energije ovde u Americi, da promenimo poreske zakone kako bismo garantovali pomoć malim privrednicima i kompanijama koje istražuju područja ovde u Sjedinjenim Državama”.
Demantovao je da planira više poreze za bogate: “Odgovor je da, mi možemo da pomognemo, ali put je drugačiji, ne onaj na kom smo bili, ne onaj koji je predsednik naveo, porezi za bogate. To nije ono što ja želim da učinim”.
Optužio je Obamu za porast deficita: ”Mislim da to nije samo ekonomsko pitanje, već i moralno. Nije moralno da moja generacija troši više nego što može, pri tom da zna da će opterećenje preneti na one što dolaze. Oni će plaćati čitavog života naše dugove, koji se povećava za bilion dolara godišnje – to jednostavno nije moralno”.
Obama je pak odgovorio da se sa ogromnim deficitom suočio kada je ušao u Belu kuću, te da su stvari pogoršane zbog ekonomske krize.
”Kada sam ušao u Ovalnu sobu, zatekao sam više od bilion dolara deficita. Znamo odakle je to došlo. Dve godine je to plaćano kreditima, dve poreske reforme nisu mogle to da otplate, i čitav skup programa nije mogao da pomogne da se to reši zbog krize. Uprkos tome što smo mi rekli ‘Da, preduzećemo neke osnovne hitne mere kako ne bismo upali u veliku depresiju’, ali smo takođe rekli ‘Budite sigurno da ćemo ukinuti one stvar koje ne pomažu našem rastu’.
Obama i Romni takođe su se suočili oko toga da li bi predsednikov program zdravstvene zaštite, ponekad nazivan “Obamaker” – pomogao ili naudio američkoj ekonomiji. Republikanski protivkandidat rekao je da je Obama, umesto tog programa, trebalo da se koncentriše na otvaranje novih radnih mesta.
"Prosto ne znam kako je predsednik mogao da dođe na taj položaj, neposredno suočen sa 23 miliona ljudi bez posla, rastom nezaposlenosti i ekonomskom krizom, a svoju energiju i strast u protekle dve godine uloži u borbu za ‘Obamaker’, umesto da se bori za poslove za Amerikance”, rekao je Romni.
Predsednik je odgovorio da su u trenutku kada je stupio na položaj, problemi u nacionalnom sistemu zdravstvene zaštite bili podjednako gorući kao i stopa nezaposlenosti.
"Ne radi se samo o tome što su troškovi malih preduzeća astronomski porasli, i što nisu mogli da dobiju osiguranje koje mogu da priušte, čak i da su želeli da ga ponude svojim zaposlenima. Nije problem samo u tome što je to bio najveći pokretač našeg federalnog deficita – naši ukupni troškovi zdravstvene zaštite. Radi se o porodicama koje su brinule da će bankrotirati u slučaju da se neko od ukućana razboli”.
Analitičari: Romnijev udarac na Obamu
Debata u Denveru u Koloradu, praćena velikim publicitetom, održana je 34 dana pre izbora. Mnoga nova istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Obama ima laganu prednost na nacionalnom nivou i u državama za koje analitičari očekuju da će presuditi izbore.
Džozef Loundes, profesor političkih nauka na Oregonskom univerzitetu kaže da je prva debata obično najvažnija, posebno za izazivača. Dok veruje da su obojica kandidata dobro nastupila u debati, on kaže da Romni nije izvojevao odlučujuću pobedu.
"Nijedan izazivač koji je zaostajao po anketama kao Romni pred ovu debatu, nikada nije pobedio. Tako da nije verovatno da će mu podrška dovoljno skočiti, da bi se značajnije promenio ishod”, smatra Loundes.
Frenk Gilijam, dekan Škole javnih odnosa Laskin na Univerzitetu Kalifornija u Los Andjelesu (UCLA) takođe smatra da je guverner dobro prošao u debati, ali ne dovoljno dobro da bi počeo da vodi u anketama.
"Romni je možda zadao predsedniku udarac, ali nedovoljan da ga ugrozi. To svakako nije bio nokaut”, kaže Gilijam.
Džil Lorens, novinarka koja godinama prati kampanje i urednik u političkog magazina „National Journal“ kaže da je po njenom mišljenju Romni ovom debatom sebi pomogao mnogo u kampanji, pokazujući mnogo energije i entuzijazma što mu je pomoglo da ima bolji rezultat od Obame.
„Obama nije izgledao kao da je na vrhuncu igre.Bio je veoma, veoma komplikovan u nekim temama o kojima je raspravljao. Ja sam zapravo žalila jadne neodlučene glasače koji su pokušavali da shvate šta tu zapravo ima smisla.“
Lorens dodaje: „Mislim da je Romni pobedio u debati , samo u smislu jasnijeg performansa, energije i očekivanja koja, da budem iskrena, i nisu bila tako velika“.
Bila je ovo prva od tri debate koje će voditi dvojica kandidata. Predsednik Obama i guvener Romni će se ponovo suočiti 16. oktobra, kada će govoriti i o domaćim i spoljnopolitičkim pitanjima. Konačna debata, isključivo posvećena spoljnoj politici, zakazana je za 22. oktobar.
Potpredsednik Džo Bajden i njegov republikanski izazivač, kongresmen Pol Rajan, imaće sopstveni duel 11. oktobra.
Predsednik Obama i Mit Romni su se retko sretali i nemaju skoro nikakav privatni odnos. Pre sinoćnje debate, nisu se susreli gotovo pet godina.
Dve trećine gledalaca koji su gledali prvu predsjedničku debatu smatraju da je kandidat republikanaca Mit Romni pobedio svog konkurenta Baraka Obamu, prema istraživanju provedenom u SAD u sredu veče, objavio je CNN.
Prema istraživanju koje je za CNN uradio ORC Interanational survey 67% gledatalja je navelo da je Romni bio uverljiviji, dok je samo 25 odsto njih reklo da je Obama pobedio u duelu.
I BBC objavljuje rezulatate istraživanja prema kojima je nakon 90 -minutne diskusije u čijem su fokusu bila ekonomska pitanja, porezi, budžetski deficit i zdravstvena zaštita, gledaoci prednost dali Romniju sa takođe 67 posto prema 46 procenta.
I istraživanje CBS dalo je slične rezulate, 46 odsto smatra da je kandidat republikanca bio bolji, a 22 odsto daje prednost aktulenom predsjedniku, dok 32 odsto smatra da je su bili izjednačeni.
I Google je uradio istraživanje koje je Romniju takođe dalo prednost od 47.8 % u odnosu na svega 25 odsto onih koji smatraju da je Obama pobedio u ovoj debati.
Mit Romni je žestoko napao američkog predsednika oko posrnule američke ekonomije a imao je jake argumente u rukama. Za mandata Baraka Obame stopa nezaposlenosti u SAD je 8,7 odsto, od toga je bila veća samo za mandata Frenklina Delana Ruzvelta.
Kandidati su se sporili oko toga na načine na koje načine povratiti posrnulu američku ekonomiju.
Aktuelni predsednik, koji se kandiuje za drugi mandat, zaključuje:
”Večera nije pitanje gde smo bili, nego kuda idemo. Guverner Romni izneo je svoje ubeđenje i rekao da ako smanjimo poreze, opteretimo bogate i vratimo ranije propise, da će biti bolje. Moj pogled je drugačiji”.
Obama dodaje da mere republikanaca samo dodatno opterećuju srednju klasu, i naglašava značaj investiranja u domaću privredu:
“Uveren sam da moramo da ulažemo u obuku i obrazovanje. Mislim da je jako važno da razvijamo nove izvore energije ovde u Americi, da promenimo poreske zakone kako bismo garantovali pomoć malim privrednicima i kompanijama koje istražuju područja ovde u Sjedinjenim Državama”.
Prva debata Obame i Romnija
Romni uzvraća: ”Predsednik ima pogled na stvari veoma sličan onome koji je izneo kada se prvi put kandidovao pre četiri godine, to su veća vlada, više trošenja, viši porezi, još zakonske regulative, ako hoćete, Vlada koja će više oporezivati bogate. To nije ispravan odgovor za Ameriku”.Demantovao je da planira više poreze za bogate: “Odgovor je da, mi možemo da pomognemo, ali put je drugačiji, ne onaj na kom smo bili, ne onaj koji je predsednik naveo, porezi za bogate. To nije ono što ja želim da učinim”.
Optužio je Obamu za porast deficita: ”Mislim da to nije samo ekonomsko pitanje, već i moralno. Nije moralno da moja generacija troši više nego što može, pri tom da zna da će opterećenje preneti na one što dolaze. Oni će plaćati čitavog života naše dugove, koji se povećava za bilion dolara godišnje – to jednostavno nije moralno”.
Obama je pak odgovorio da se sa ogromnim deficitom suočio kada je ušao u Belu kuću, te da su stvari pogoršane zbog ekonomske krize.
”Kada sam ušao u Ovalnu sobu, zatekao sam više od bilion dolara deficita. Znamo odakle je to došlo. Dve godine je to plaćano kreditima, dve poreske reforme nisu mogle to da otplate, i čitav skup programa nije mogao da pomogne da se to reši zbog krize. Uprkos tome što smo mi rekli ‘Da, preduzećemo neke osnovne hitne mere kako ne bismo upali u veliku depresiju’, ali smo takođe rekli ‘Budite sigurno da ćemo ukinuti one stvar koje ne pomažu našem rastu’.
Obama i Romni takođe su se suočili oko toga da li bi predsednikov program zdravstvene zaštite, ponekad nazivan “Obamaker” – pomogao ili naudio američkoj ekonomiji. Republikanski protivkandidat rekao je da je Obama, umesto tog programa, trebalo da se koncentriše na otvaranje novih radnih mesta.
"Prosto ne znam kako je predsednik mogao da dođe na taj položaj, neposredno suočen sa 23 miliona ljudi bez posla, rastom nezaposlenosti i ekonomskom krizom, a svoju energiju i strast u protekle dve godine uloži u borbu za ‘Obamaker’, umesto da se bori za poslove za Amerikance”, rekao je Romni.
Predsednik je odgovorio da su u trenutku kada je stupio na položaj, problemi u nacionalnom sistemu zdravstvene zaštite bili podjednako gorući kao i stopa nezaposlenosti.
"Ne radi se samo o tome što su troškovi malih preduzeća astronomski porasli, i što nisu mogli da dobiju osiguranje koje mogu da priušte, čak i da su želeli da ga ponude svojim zaposlenima. Nije problem samo u tome što je to bio najveći pokretač našeg federalnog deficita – naši ukupni troškovi zdravstvene zaštite. Radi se o porodicama koje su brinule da će bankrotirati u slučaju da se neko od ukućana razboli”.
Analitičari: Romnijev udarac na Obamu
Debata u Denveru u Koloradu, praćena velikim publicitetom, održana je 34 dana pre izbora. Mnoga nova istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Obama ima laganu prednost na nacionalnom nivou i u državama za koje analitičari očekuju da će presuditi izbore.
Džozef Loundes, profesor političkih nauka na Oregonskom univerzitetu kaže da je prva debata obično najvažnija, posebno za izazivača. Dok veruje da su obojica kandidata dobro nastupila u debati, on kaže da Romni nije izvojevao odlučujuću pobedu.
"Nijedan izazivač koji je zaostajao po anketama kao Romni pred ovu debatu, nikada nije pobedio. Tako da nije verovatno da će mu podrška dovoljno skočiti, da bi se značajnije promenio ishod”, smatra Loundes.
Ilustracija
Urednik u časopisu “Politiko” Čarsl Mahtesian za RSE kaže: ”Ovo je bio kritičan momenta za Romnija i on se nosio sa tim. Mislim da je delovao obrazovano, govorio je sadržajno i bio je jak koliko treba da bude”.Frenk Gilijam, dekan Škole javnih odnosa Laskin na Univerzitetu Kalifornija u Los Andjelesu (UCLA) takođe smatra da je guverner dobro prošao u debati, ali ne dovoljno dobro da bi počeo da vodi u anketama.
"Romni je možda zadao predsedniku udarac, ali nedovoljan da ga ugrozi. To svakako nije bio nokaut”, kaže Gilijam.
Džil Lorens, novinarka koja godinama prati kampanje i urednik u političkog magazina „National Journal“ kaže da je po njenom mišljenju Romni ovom debatom sebi pomogao mnogo u kampanji, pokazujući mnogo energije i entuzijazma što mu je pomoglo da ima bolji rezultat od Obame.
„Obama nije izgledao kao da je na vrhuncu igre.Bio je veoma, veoma komplikovan u nekim temama o kojima je raspravljao. Ja sam zapravo žalila jadne neodlučene glasače koji su pokušavali da shvate šta tu zapravo ima smisla.“
Lorens dodaje: „Mislim da je Romni pobedio u debati , samo u smislu jasnijeg performansa, energije i očekivanja koja, da budem iskrena, i nisu bila tako velika“.
Bila je ovo prva od tri debate koje će voditi dvojica kandidata. Predsednik Obama i guvener Romni će se ponovo suočiti 16. oktobra, kada će govoriti i o domaćim i spoljnopolitičkim pitanjima. Konačna debata, isključivo posvećena spoljnoj politici, zakazana je za 22. oktobar.
Potpredsednik Džo Bajden i njegov republikanski izazivač, kongresmen Pol Rajan, imaće sopstveni duel 11. oktobra.
Predsednik Obama i Mit Romni su se retko sretali i nemaju skoro nikakav privatni odnos. Pre sinoćnje debate, nisu se susreli gotovo pet godina.